Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
поборник артиклерикалних рефорама Јосифа ИИ, — Доситеј Обрадовић се најјаче изразио и највише истакао у верској критици, на пољу црквених рефорама. Као и за цело његово доба питање вере изгледа му особито важно.
У својој верској критици Обрадовић пре свега удара на верску заслепљеност и тражи, заједно са својим добом, да у духове и у нарави уђе модерно
У својој верској критици Доситеј логично иде још даље. Као и сви његови учитељи и узори: Јеротеј Дендрин у Смирни, либерални протестанти и
позоришта почиње живљи и систематичнији рад на драмској књижевности, преводној и оригиналној, као и на драмској критици.
И у публици и у књижевној критици српској, све до пред крај XИX века, владало је у пуној мери оно што је Лаза Костић 1885. године назвао бранкоманија.
Од деведесетих година јавља се у критици јака реакција противу њега, и данас се на њега гледа као на репрезентативног песника Стурм унд Дранг периода у српској
Један од ретких људи који су тада радили на књижевној критици, и који је у своје доба стекао известан ауторитет, био је Коста Руварац. Рођен 1837.
Он, који се са убеђењем борио против дилетантизма у књижевности, био је и сам дилетант у књижевној критици и његов значај и утицај ограничен је на кратко доба у којем је живео.
пажња на науку, нарочито на националне науке, српску историју, историју српске књижевности, као што се и књижевној критици поклања релативно већа пажња. Тада је Отаџбина била огледало српске књижевности.
и у име разних идеја, боре се у својој сатиричној и социјалној поезији, или у политичком роману, или у књижевној критици.
Прво се огледао на књижевној и позоришној критици, још од 1871. у Раденику. Насупрот догматичкој и класичарској естетици Ђорђа Малетића, која је тада владала по
Том својом слободом и одрешитошћу Недић се одликовао у оном времену када су у српској књижевној критици владала општа места и када се из наивнога патриотизма о писцима говорило само у источњачким суперлативима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На једној клупи. Разапет. Београдски универзитет, 1919. ЕПИЛОГ Да ли да певам професорима што су критици вични, што ишту, ишту оптимизам, под папучом, реуматични?
Социјализам, на пример, ми не бисмо ширили лирским песмама! И тако, о тој нашој књижевној „критици“, која је често апсурдна, ми не говоримо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
овде је прикупио резултате својих испитивања, обазрео се и на радове својих савременика и подвргао их оштрој критици. Окомио се и на самога Кеплера“. „Сасвим разумљиво: Кеплер беше протестант!
У Улздопру је почео да мисли самостално и да своје учитеље и претходнике у науци подвргава оштрој критици. И убрзо је осетио своју надмоћност над свима њима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Флексибилнија, јер је и интелектуалнија, она је добила покретљивију а осетнију интонацију. У критици је често истицано да је Дучићев стих звучан и мелодичан.
Може се пећи да је у нашој књижевној критици разјашњен однос између ова два лика. Па ипак, кад дуго и стрпљиво радите на припремању критичког издања романа,
Разуме се да је у критици ова погрешка истицана као груба и недопустива. Али у песми она је само део једне прикривене тежње која је у померању
У критици се зато истицало да су то мутне, непрозирне песме. Па ипак се оне постепено могу расветлити. Можда је најлакше поћи од
(1998⁄1999) ПЕСНИК СНА И ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈЕ Као и о другим нашим међуратним писцима, о Драинцу се у критици усталила извесна представа, лако препознатљива нарочито у књижевноисторијским приручницима и прегледима.
Друга књига, Воз одлази, сва је у знаку несуздржане жудње за путовањем по широкоме простору, што је – како је у критици већ примећено – једна врста евазије из непосредне стварности.
Занимљиво је да је Милан Богдановић, у иначе изврсној критици, тврдио да у Бандиту или песнику нема, како каже, „космичког сна који је за неко време био обухватио нашу поезију“.
Стога овај текст представља својеврсни одговор на нека прећутана питања у ранијој критици (в. Н. Петковић, Артикулације песме ИИ, Сарајево, 1972).
вредности још условније тумачи и оцењује; другачије би се могло рећи да условност расте идући од дела ка критици. Отуда временитост, кратковекост критике.
Коначне одговоре није дао, није ни могао да дадне, ни Мишић у својој критици, бар не толико уверљиве да бисмо заборавили на изнесене замерке; више и битније од тога: да бисмо после тих одговора
нам данас, у раслабљеном и обезличеном књижевном животу, такав саучеснички, покретачки и морално опомињући глас у критици.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У роману свакако има и јаких одблесака натурализма, што је у критици такође истицано. А ипак, биће да је најпре у праву Јован Скерлић кад истиче импресионистичке црте.
Макар и са негативне стране, дакле, у критици је синктакса довођена у везу са композицијом романа. Наравно, више нехотично него хотимично, и више према утиску него
А она нам, опет, дају обавештења о врло ситним променама у околини кроз коју се лик креће. У критици је рано, већ код првих приповедака, запажено да се телесним покретима - гесту и мимици - даје много места и значаја.
Добар пример даје газда-Маркова, сељачка породица у успону. Јер, истицало се у критици, ако је наследно опадање истанчала крв разумљива за стару градску, големашку породицу ефенди-Митину, никако није и за
Ујутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена. 162 Премда се у критици обично истиче већ гласовита сцена с мутавим Ванком, ипак Софкин девојачки сан у коме је она у исти мах и „он” и „она”,
У критици се на ове појаве гледало као на израз јунакињине претеране чулности или ппревелике сензуалности. Истина је да је она
прилично висока осетљивост Станковићевих ликова за простор у коме се налазе или кроз који се крећу - на шта се досад у критици није обраћала пажња - очигледно није само индивидуална него је и општа карактеристика, која је, како се то барем у
И колико је њихова у критици јако истицана путеност, и „дивље” страсти, мање ствар темперамента а више резултат накупљене, многобројним
опониран са сеоским светом у успону; да претежно из њене свести посматрамо осипање и ишчезавање не само - како се то у критици често истицало - аристократског хаџијског сталежа, него исто тако и целог једног вида традиционалне балканске градске
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Илића, која је 90-их година прошлог века имала велики број следбеника и доминантан утицај, него и у књижевној критици.
оштрој критици утилитарну теорију уметности Светозара Марковића, који је у реализму истицала друштвену улогу књижевности.
приповетке (Рефуз мртвак, 1969, и Бугарска барака, 1969) са сродним тематским, а донекле и стилским усмерењем, па се у критици говори о засебној струји "стварносне прозе".
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама на њега није било краја. „Несрећа дрта!