Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А и шта сам друго могао чинити?... Мрзео сам га, али то му нисам могао казати. Видео сам да се у тој црној мантији крије најокорелији зликовац... Али где ми је власт да га казним, да га уништим?... Или, зар моју сумњу да откријем побратиму!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А мало добар човек колико више може крије своје трагове, добро знајући да је пропао како га сазнаду. Колико се замршенији и потајенији један посао види, толико
је природно подозрителна, нипошто не да о себи добро мислити, и всегда оно што Латини веле: „Латет ангуис суб херба: Крије се змија под травом”, а ми велимо: „покривен угљен”, претполаже.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ал зна се да нема Ни једног од ових које трава крије ко од руке кума, оца, сина, или брата, погинуо није. ЗАПЕВКА НА ГРОБУ КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА Већ смо земној препуштени
тешко нама ако није овај кромпир варка која крије нешто од кромпира хранљивије! ЗЕЛЕМБАЋ Одакле је тај зелембаћ овде дошао? Да тај зелембаћ није нека вест?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сима најзад стаде. — Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... — А... нешто не чујеш!... Остарело се! — вели Сима, а крије очи... — Ходи, сврати мало! — Богами, немам кад... — Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. — Ал̓...
— упита Ногић. — Зар ћемо је оставити? — Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља. Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони. Хајд̓! И разиђоше се...
— Ха-ха-ха-ха!... Гледај ти, молим те! Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!... А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?... Не знаш!... Чуо сам ја, али нећу казати од кога...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАШТО? Као скрушен браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И пепео свети ветар не раздува — Музо, зашто и ми не чувасмо тако Срце са
тужна свако вече И када заплачу ноћне камелије, Заплаче и она; суза што потече, Нико не зна шта је, ни шта она крије. Докле болно шуми изнад тамних вода Тиха песма сфера у дубини свода, И под вртовима док умире плима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се он што обрецне, а она да свисне од плача, па још мора да крије сузе и од нас и од њега. Никад и никуда није с њоме иштао, нити је она смела поменути да је куда поведе.
Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама, и како, каже, хоће да умре.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Видиш, молим те, како се крије; е баш је обешењак! ’Оће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па да ту тако сам, згрчен преседи цео дан. Питате га: — Шта радиш, море? — Гледам си. — И почне да се крије испред вас. — Шта гледаш? — Па, нећу више да гледам.
— Па како га ти познајеш и видиш ноћу?... — Видим си. Замирише, па га осетим и идем да га узберем. Али оно се крије. И свакоме се не дâ да га види. Све по мртвичким местима1 расте. Тешко је да се биле види, нађе и узбере.
Познају сви њу и њихову кућу. И зато почне да се склања, крије од варошана да је ко не види, позна а у исто време да пази на њега да јој не измакне.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста.
Африка
Треба неколико дана док опет не заборавим да се у лепоти тела крије беда. Н. је пргав као сви белци у Африци, чија клима разрива карактер.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трандафил је понављао само да не би могао да га крије у кући још дуго, и, да га, и овако већ, комшије питају каквог је то госта добио.
Хтела је да му каже све то, да зна, и, да не мисли да је сретна, и да је све, што се сија, злато. Она крије колико може, своју несрећу и срамоту, али је хтела да се изјада човеку који је тако часно, тако верно, тако бескрајно,
Ветеринар, са своје стране, очигледно, покушавао је да се иза Божича, домаћина, или капетана, крије. Није нападао жене. Божич и домаћин су, међутим, гласно викали.
Дабогме, све то кошта! Исакович је грмео, при самој помисли да се крије у кући једне лорфе, а молио је само да га одведу до зграде росијског посола. Па нек буде, шта буде.
Госпожа Хумл ће га онда оставити на миру, а ни жива душа неће знати да се код ње крије неки капетан. Кроз њене салоне прошло је већ неколико сербских официра. Ни једног није издала.
Штета! Кад госпожа оде, Агагијанијан рече Павлу да ту, у тој соби, може мирно да се крије неколико дана, а он ће му долазити, и јавиће Русима, за њега. Госпожа Хумл је сасвим сигурна.
Видеће се, сутра, за урин‑доктора. Крај свег беса, и гађења, да он, који је за царство крв пролио, мора да се тако крије, при доласку у Вијену, Исакович је све то, што му се те ноћи десило, отрпео, мирно.
Није га питала ни зашто се крије. Исакович је, затим, дан провео у посматрању свих оних ситница у кући, које је могао да види, са својих одшкринутих
Агагијанијан се смејао кад му је то наговестила. Уверавао је госпожу Хумл да се ради, заиста, о болеснику, који се крије, само зато што је у Беч дошао без папира, али ће их добити. Исакович, међутим, није хтео да зове ни перикмахера.
Кад би се пробудио из тих, и сличних, снова, Исакович је имао и даље, преко целог дана, да се, на доксату, крије од комшија, па да прелеће погледом, од јутра до мрака, преко кровова. Вијена је димила испод њега из димњака.
Узалуд је госпожа Хумл бојала се да перикмахер не ода тајну. Да крије неког официра у свом стану. Коме чак ни имена не зна, јер јој га Агагијанијан није хтео рећи.
Она, каже, много прича, али ни сама не верује у то што прича. Нема он шта да крије, што се њега и њене матере тиче, од света, нити од Божича. Он много поштује Божича.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Па сам решио заправо стога да јој покажем њенога бога! Али упркос мојој галами Баба Рога се крије у тами. Нудим јој лимун, носим јој крушку. Ал’ она ни да покаже њушку. Да ли постоји, ил’ не постоји?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Зар се жена, супруга, неће обрадовати повратку мужа за којега је мислила да је мртав? РИНА (буни се и крије иза Милана). ПАВЛЕ (Спасоју): Или ви, на пример, као најближи рођак?
Седи заваљена на канабету, раскалашно пребачене ноге преко ноге и пушећи цигарету): Не разумем зашто се од мене крије разлог? СПАСОЈЕ: Не крије се, душо, али је тај разлог такве природе... ВУКИЦА: Мора да је то врло чудан разлог.
СПАСОЈЕ: Не крије се, душо, али је тај разлог такве природе... ВУКИЦА: Мора да је то врло чудан разлог. Заказати дан венчања, објавити
Је ли закон кадар да догледа ону ширу опасност што се крије иза рушилачких намера обучених у форме законске? СПАСОЈЕ: Не! ЂУРИЋ: Јер шта ће урадити закон?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било је то први пут да каже нешто слично и Станика је морала схватити шта се крије иза свега тога, али се правила да не схвата.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У многим крајевима где живи српски народ, брижљиво се крије од странаца, па чак и од укућана, да се жена порађа. Порођај се зато обавља у мраку и тишини, а поред породиље је само
⁹⁷ Право, крштено име и у нашем народу се често крије. Нарочито страним људима нерадо се казује име детета. У Војводини, према приватном сазнању Тихомира Р.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Па ипак, мада га још ниси срела, осећаш да негде постоји неки други живот, који се непрестано крије од тебе: понекад га угледаш како излази из кола и замиче у неки пролаз — мутни наговештаји — понекад те готово очешу
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
УГЛЕД 11. ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊА ДЕВОЈКА: А гле кумаче! КУМАЧА (трчи јој, па се пољуби): Боже, па крије, крије, као да ће јој ко преотети! ДЕВОЈКА: Богами, нисам ни знала. КУМАЧА: Море, је ли млад, је ли леп?
УГЛЕД 11. ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊА ДЕВОЈКА: А гле кумаче! КУМАЧА (трчи јој, па се пољуби): Боже, па крије, крије, као да ће јој ко преотети! ДЕВОЈКА: Богами, нисам ни знала. КУМАЧА: Море, је ли млад, је ли леп?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када помиње себе назива се: »многогрешни«, »непотребни«, »луди«, »скудоумни«, крије своје порекло и место рођења, и пише: »отечество ми земља, мати же гроб«.
« Сиромах, зависан од калуђера, усамљен у својим новим идејама, он мора да крије своје мисли, и само у књигама које не потписује он напада на српске архијереје који занемарују српске националне
и прости и непросвећени народ, конзервативан у својим вековним невољама и увек у страху да се иза тих рефорама не крије унија.
српскога романтизма, он ниМало не цени њихове јадне епигоне, њихова »накарадна подражавања и усиљено очајање«, и не крије своју »одвратност према њима«.
Милићевић, Вук - Беспуће
га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућуткује, претрпава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Једна мома тужна Стоји мору на обали, Стоји као сужња, Стоји млада, сузе лије, А све оне јадне, Па бијело лице крије, Умало да падне. Мучи, момче, тако т' Бога, Окани се туге, Амо брже, ето свога, Па још, брате, друге! 1843, 27.
Мили Боже, подигни олују, Сред ме срца громом удри жива! Рака њега крије сад и тама, Шта ћу овде ја на свету сама! (1844, 14. окт.
Некада сам имô јоште једно, Зрак је његов већ одавно седнô, Мајци срце у груди не бије, Тавна земља њу одавна крије, Ти и братац, то је сада све Штоно оста срцу мом од пре.
“ твоја беше жеља. И даље, брате, тада сам певао, Тебе млада жива забављао. Ја певам и сад, гроб ти крије тело, Моја песма теби је опело!
А ти, сунце, не сјај мојој муци, Веће седај — моје ј' сунце село; Бежи, данче, у црно с' обуци, Црна земља њено крије тело... (УКОР) Де си, душо, де си, рано, Де си данче мио, Де си, сунце огрејано, Де си досад био?
“ Па с' примаче, погледа га Како тече, како с' вије, Међ цветићи како с' крије, Како шапће и жубори: „Пи ме, пи ме“, канда збори.
Малене тице превесели звек, У лиснатоме што се гају крије, Немирна врела жуборећи тек, По шљунцима шареним што се вије, Малене челе зукајући јек, Из цвећа штоно меда
33. А траве витке сјајне сузе роне, Свечана лежи свуда тад тишина, Славујâ само слатки поји звоне, Енонде она крије и гуштина.
Тако беше, ал' не дуго, А он заче још што друго. 41. У недра јој руку тура, А да види шта ту крије. „Не, о нете!“ кара цура, По руци га млада бије — И то беше, ал' не дуго, А он заче још што друго. 42.
они ту обоје Предивно се осладише И големе пламе своје Нешто мало угасише; Још им срце јако бије, А девојка лице крије. 46.
Какви тебе јад савлада? Да л' те дивљи злотвор згуби, Да л' те дегод жива крије? — А све једно, тебе није! 27. Тебе неста, а отада Зачеше се лоши данци: Ох, та гледни, глени јада, Већ се врћу
92. Та де ли је, де се крије? Карају га милостиво, Да на земљи дегод није? Па ка земљи све страшиво Оборише очи своје...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Аха, сакрио се, ваљда, објешењак, шали се? — А, не, не, није то — објасни чича завјереничким шапатом. — Не крије се он од мене, него тако... ја се све надам неће ли он одакле наићи или је већ ту. Ваља ми мало около потражити.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А он сиромах муца и крије поглед од ње. — Кажи, или сад ћу да се наљутим? — вели му она мргодећи се и окрећући се тобож љутито од њега.
— Тето, молим ти се, стани... Слатка тето!... — шапуће и све више у крило моје матере крије лице. — А... Не може! — викнуше остале. — Стани, ох стани! — шапуће она очајно.
— Немој. доста је, доста, слатки Стојане... — шапуће она и крије лице. Доста... видеће ко... ох! — Још, још. Дај! — грца Стојан и све је више стиска, грли и љуби где стигне.
врата, опет седе спроћу Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.
некако Марика чудно, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. — Донеси — пресече је он.
И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Па шта? па ко је самртник нам тај! Је л' оно чело бледо, брижано, боровито што борачки му ум у бледилу сад крије вечитом? На столу нове српске просвете у прочељу је чело било то, ал' још то чело, још то није Вук.
У развалинама живе душе није, тек једна гуја у њима се крије, паклена гуја, хладна, саможивна, немилост живи испод развалина, јер ко сиктање те ледене гује калуђеру седом ова реч
Ал' бадава руком крије понос-чело и повије, осећаја сакрит није из осмејка што се смије, што с' из отих дивских груди у надиму тешком
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Душевна је рана у неизмериме дубине крај спустила. МАНОЈЛО: И то знам, само не знам зашто се тако крије. ДОКТОР: Јербо се разум бори у прибављању душевне ране. МАНОЈЛО: То је јунак неки. Молим, г.
ДАМЈАН И КУЗМАН ДАМЈАН (за себе): Шта ме то мој комша зове? Да не буде осетио штогод? КУЗМАН (за себе): Како крије очи!
Ко не уме добро радити, он зна добро кудити. Ко је рад знатне дугове правити, он маловажне точно подмирује. Жена крије своје тајне од мужа, муж од жене; а кад се прорачунаду, види се, да су мало — једно другом дужни.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Будзашто! Најприје сам му казала да се не крије иза сиротих учитељица; казала сам му да ми је доста типова који целога живота стављају запете на погрешна места и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Центар је тесан - цвили Четвртак. Средица тек ће: Уторче груби, крпаш ми јутро, мутиш ми врутак. Петак се крије. Цвокоћу зуби Седмици целој. („Субота“ - чујмо „мори ме туга“. Скрушено, шумно „пролази спровод“.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А свака бајка, ма како чудна, није ни празна ни узалудна. Истина у њој пупољак вије, под плаштом тајне брижно се крије, просине само понеки зрачак, чак и у причи „Пијевац и мачак“.
Доље на земљи стаза се вије и јунак језди, Делија нека, лопова чета уз пут се крије: Небојшу храброг засједа чека. То Мјесец гледа, па пусти зрак, лопове откри, растјера мрак.
БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ На крају земље планински ланац, диже се гора, зелени џин, у гори лежи дубоки кланац, тамо се крије чаробни млин. Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив.
Умало торба страдала није. Гдје ли се само грицкало крије?“ Дође ми једном прилика ријетка, кренух са Ћосом једнога петка, узесмо капе од невидиша, лутамо свијетом тражимо
Ко ли то стазом по ноћи ходи? У шуми густој ко ли се крије? Не видиш трага од Брке злога, ни стопе Ћосе лукавога, нити се туда лисица краде када је јаше сам Лакат-Браде.
На коме мору, познато није, уз оток неки залив се крије, од страшних бура спас; у њему живи рибица лијепа, рибица мудра, злаћаног репа, у ње је људски глас.
“ Поскочи мачак чило и ведро, на малој барци подиже једро и скиде шешир свој: „Наћи ћу гдје се рибица крије, донијети младост што могу прије, чекај ме, старче мој!
страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему леже, чува га, крије, док сунце жеже, до првог дашка вечери свеже.
Зар не знаш, Тошо, изреку стару: Најдебљи миш се код млина крије.“ То чича рече, обори главу, води га Санак на далек пут, над њим, у тами, под самим кровом, ћути, савијен, од
У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом.
НОЋНА СТРАЖА Повише млина, у камењару, крије се чудна зверка, тамо ћеш наћи у јами глувој јазавца, кума Ждерка. Свакога лета, добро се знаде, кукуруз дедин
„Ни ово — каже — узалуд није, ваља за пута, горе се Медвед Велики крије, а то је зверка љута.“ Узео старац новчарку црну, без пара деда никад није, јер можда успут у крчму сврну код
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
њини' И древних, камених платна, вињага густа се вије, Ил' шуми на висини, И као прастаро гробље лиснатом мрежом их крије. Ено на суром Вису урвине вековне стоје К'о страшан, огроман скелет...
Венуло је мало дете, што му земља мајку крије, Нестало га једног дана и никада дошло није... Куд се дело? Шта је с њиме?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Можда сам братоубица који се пред осветом крије, ил видилац што мисао своју оставља по крошњама храстова попут паучине.
3. Главна су збивања на сунцу нико ту не крије ништа најбоља је ствар која има застој кад се далеко оде нема више шта да се каже ни себи ни њима у великој
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА (још од уласка сваки час крије очи марамом и плаче): Не могу да се уздржим. Што кажу, ето, пре седам дана био је ту, овде, у кући... а данас?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А Траило је већ био у једном рату, он је прекаљен војник, зато говори убедљиво, са ауторитетом. Он и не крије такве своје подвиге, јер је радио, управо крао, за своју јединицу и био чврсто уверен да ради за опште добро...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако је, братићу мој! — Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије ! — Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.
не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, Или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије. Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.
И Вела не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!... Зашто, зашто ?... Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не буни се као ја, кад улази у друштво. О, ала је то друштво неправедно!...
И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта... Ха!... узвикну Гојко и поче долазити к себи.
Ништа!... И Љубица се нешто ућутала. и уозбиљила... крије очи и не гледа никога. Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к ној, — образи јој се оспу лаким руменилом, а груди
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оче наш син твој је бољи него анђели али ником помоћи не може. Љуби крпе као златну круну, а у осмеху крије толику забуну колико је нема у пролећу и мајци.
Отаџбина је пијана улица, а очинство прљава страст. Смех се заори да све доврши, срам се крије иза гробног плота. А посао слуге даље да врши, за свачију блудницу, и скота, бог оставља, у ритама, част.
Али, то знате. Некад је сметала свежина, иреалност, веселост, дубока истина, која се крије у свакој неприродности, кад су глумци били живе марионете; данас, дакле, имате на позорници коње, лавове, кулу
А сутра, кад одем одавде, бићу опет обичан. Са осмехом, који ћути, вара, и крије – као заверенички, који вас воли. Као у просјака, који вас презиру, као у болесника, који вас се гаде, као осмех
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јес' 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!...
— Јесте! ... Све како ти кажеш... слатка !... »А баш сам добро видела !« мисли Коса. »Што ли то тета крије од мене? Да ли ме више не воле? Или је што друго ?... Морам дознати !«... И дознала је брзо.
!... Нешто ће да буде... али шта? Да питам тетицу?! ... Свеједно, биће штогод лепо, занимљиво, чим тетица нешто шушка, крије... па тек изнесе ми лепу играчку. Тако ће и сад... Али, шта то они раде ?«...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије. Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
пролазите поред прастарог скелета великог негдашњег једрењака, покривеног најразноврснијим шкољкама, у чијој се сенци крије мноштво свакојаких риба које ту у заседи чекају свој плен.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се, ко лопов што се крије, Са три свирача у црноме плашту.
Чула си песму, драга, ал̓ то није Весела песма некадашњих дана... О, да л̓ осећаш да се у њој крије Несносни задах устојалих рана?
Тајно откровење коби што се крије И злурадо вреба сва створења жива! Мој рођени живот туђ ми сада бива, Јер шта ја памтим, никад било није!
А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџијска шкрипе кола. Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у
Њих данас, Госпо, густи коров крије, А ми, са нашим ситним навикама, Живимо мирно даље, благо нама, Као да никад ништа било није...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ГА ЧИТА. ЗАМИШЉЕН. ВОЈВОДА БАТРИЋ Каж', владико, што ти везир пише. Већ нећемо да се крије ништа, сви ако ће окрилатит Турци!
њега) Има овај двадесет говеди, гувно му је код куће лијепо, на кућу му шљеме доста јако, јаки су му и лијепи коњи; крије негђе замотуљак парах, ма бих рекâ да их није много, и за њих му сви у кући знају.
Откако сам очи изгубио, ја сам више у царство духовах, иако ми јошт тијело душу задржаје и крије у себи како пламен подземна пештера. Ја сам много обишâ свијета.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе. А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.
Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
мој боже, ту је Опет тај занос раздражљив, што пије Моћ нерава ми слабих, као гује, К’о женска тела, кад ме с њима крије Ноћ у дубоком разврату и страсти.
Замагљен поглед, блед облак на челу Наших дама једну малу тајну крије: Одрицање нéмо, једну чежњу свелу, Страст што је буктала и које сад није.
Само, црним друштвом, као танак влâт На ветру, задрхти слутња што се крије, Монотоно, кобно, к’о домаћи сат У зиду, док једна опомена бије. Слућеног гласника савести још нема.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То га је већма жестило, та неприлика, да под ведријем лицем крије унутрашњу буру. На махове му се надање повраћало, а то је бивало или ноћу, кад дивна планинска природа у торжеству
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад удари, за много не мари, Када пуца, њему срце куца, Кад промаши, мало се уплаши, Кад убије, од крви се крије!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и зовне вилу за кума и змаја за старога свата, те с ђевојком дома, говорећи својој жени да се од његове матере чува и крије, да је ненадно чудо не снађе „јер је“ вели „она некака жена удесне руке тако да су моја сва браћа и сестре па и сам
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ГОСПАВА: Има још примера, идемо даље! Зашто неки, на пример, пушта браду? Пушта је зато да се у њој крије! Па је л то мишја рупа, или није? А и ти, не морам дидем далеко! Оседела, а носиш перику плаву!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
избијем, јер знам да ће оно одмах код ње да бежи, и једва тамо код ње да остане, јер зна да ће она, тетка, да их крије, и они тамо код ње, с њим, да се веселе.
Устај! Тата дошао и... (Пријатељима које пропушта у своју собу, поред Софије која подиже свећу уз врата и крије лице): Сад ће она, мазнуша, док се спреми, удеси! (Улази за пријатељима да их тамо размести; за њим и свирачи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда. Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нико је видео није. А ни ти: само си чуо Туп пад, за леђима, труо (И знао си шта пад крије). О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
шеснаесте потуца се он по путевима, далеким варошима, механама, гложи се око сваког марјаша, душа му на свиње смрди. Крије дукате у недрима, љушти стеничаве и смрдљиве механске миндерлуке од Паланке до Пеште, и страхује.
Веровао је да је то испричала некоме, зна се какве су собарице, ако није, испричаће, сазнаће се где се крије и како живи.
Све може и сме, јер она ретко долази свести. — Сина зове, не тебе — понови збуњеном Ђорђу, не крије мржњу, ни гласом ни очима, што је дошао да га истера из собе. — И тебе често помиње — рече Милунка да охрабри Ђорђа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда Татага није ни вештица, ни чаробница? Али зашто је звери следе, а шума крије? Као лишће брезе откидале су се године! Је ли Татага знала да је следе? Тајна је остајала тајна!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гдје ли чудна мета? У непровидним маглама се крије. Брод многи овуд мину с много муке, Истине благо тражећ' у дубини; И не спазише светиљке из луке А гле по води
свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се к'о лопов што се крије, Са три свирача у црноме плашту.
Ј. Дучић ЛXXИВ ЗАШТО? К'о побожни Браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И свештени пеп'о ветар не раздува Музо!
„Ми здружујемо душе луди свије'! Мртве са живим вежу наше нити; И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! „Пригрли ова јата благодатна!...
до најмлађег гроба; И осећам кроз мене како бије Дах тајни оних што ће за мном стићи, Будућност даљна што још брижно крије: У пупољку се то буде цветићи.
Сањају булке, мак, и розалије; Али ни мирис не сме да блуди, Већ стоји доле, притајен, пригушен К'о све да крије своје мистерије. Мандушић сања, и тај предео неми Његова љубав кроз сан оживљава.
Замагљен поглед, блед облак на челу Наших дама, једну малу тајну крије: Одрицање немо, једну чежњу свелу, Страст што је буктала и које сад није.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
општег створитеља, те ти хитре наслађуј погледе у предивна створенија Божја; пред великим претпријатијама нек се крије име опасности; сви свјетови без очих су мрачни.“ Ободри ме син бесмртни неба и справи ме на брег непознати.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она се смеши иза своје скупоцене лепезе и шапуће ми: „Он је син пољског раденика, али то стално крије. Избегава и своје суседе који су се бринули за њега и помагали га да сврши своје студије само да се не би дознало
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
отприлике, погледи и назори Меденичини О наведеним светковинама и парадама одувек били, нити је покушавао ма кад да их крије, нити се устезао да их, кад год му се указала згода, искаже јавно и отворено и после свих напоменутих опомена и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У тај час ушао је он. Пошао ми је у сусрет, са широким осмијехом. Учинило ми се ипак да се за тим осмијехом крије интимно незадовољство. Није био баш одушевљен средином у којој ради. То је био већ почетак тегљења из нужде.
невјероватна, то некако и спада у саму ствар: како би иначе такво нешто и могло успјети, ван ако се човјек брижно крије и смишљено дисимулира, те му пође за руком да се потули под својим лажним и вјешто изиграваним идентитетом?
њену вјероватност, већ напротив свједочи о то већој препредености и лукавости, која се за тим безазленим изгледом крије. Уосталом, знамо ли ми ко је и какав је он заправо био?
Од јуче му се стање погоршало. Чини ми се да има и часова клонућа. Он шути, крије их. Док је будан, држи се; мрк је, закопчан, готово набусит. Али у сну је немиран; врпољи се, зноји му се чело.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
од власти нек је крије, док се год може... А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. — Чуваће је он, синко, не брини се ти.
Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи. Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...
треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. »Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.
Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу. Тако се још нису ни видели од повратка.
— А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. — Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. — А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата..
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што им умор лечи. Њина срећа лежала је у том Што још ништа пожелеле нису, Што живљаху са сваким
У хармонији светлости и таме, Лик душе трајно где се од нас крије, Где свести нема, већ идеје саме, Откуд бол слеће, да осећај свије У мени о њој, о лепоти, цвећу И о младости — о још
И купим сузе, али киша лије На тужну хумку што те страшно крије. О моје руке, што да нису гробом Постале твојим: на рукама овим, У дану, ноћи, без земље и стеге, Ти би трунула: са
Дуго ти причам, занесен, у жару, Будућност нашу што се дрско крије, И ону песму о срећноме пару У земљи, куда никад таме није, Где љубав влада, где станују жуди.
јутро, вече, тишина и крик Доносе ми тајну коју носиш сама; И Док небо, земља, сâм тичији клик Причају о нади што ти крије тама, Јављају се мисли, где си увек ти; Мисли, и још борба с небом и жељама. Отићи ће борба.
Калемегдану, поред старог града, Где Београд грле и Дунав и Сава, Једно Српче гледа земље наших нада, Што их тајно крије та даљина плава.
Што судбина крије буктињу слободе? Велико пролеће кад ће да се јави? С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара, Кад ће у бој поћи наше моћне
ИИ О томе куда скоро имам ићи, И какав мени гроб поднебље крије, Да ли ће дух ми из тела се дићи, И где ће бити када мене није, — О томе ево ја не мислим сада.
јутро, вече, тишина и крик Доносе ми патњу коју носиш сада; И док небо, земља, сам тичији клик Причају о нади што ти крије тама, Јављају се мисли где си увек ти, Мисли, и још борба са чедним жељама. Отићи ће борба.
Драга моја, ја не умем више Носити сузе што ти радост крије, Ал' у ноћ месец кад сиђе убави, Тишином среће кад бол замирише, Одмори око: нек се душа слије У позни шапат велике
Тај осећај страха, што у мени расте, К'о с пролећа воде, к'о црни облаци, Да л' крије у себи смрт што ме полази? Ил то прошлост моја — моје душе зраци — Без покрова свога парадно пролази, К'о с пролећа
Пролећна песма свуда се вије, Као молитва, из наших груди За браћу, коју још ропство крије И за Србију да се пробуди. Пролећна песма свуда се вије. 1912.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У сваком физичару стваралачког духа крије се и метафизичар и песник. Али физичар неће често правити грешке као метафизичар и песник, зато што се, оно што његов
осим Хелмхолцовог ученика Херца, не би могао претпоставити да се у овим добро познатим електричним осцилацијама крије нова појава, чије се дејство морало испољити према Фарадеј-Максвеловој теорији.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ваздух је влажан; ноћна роса кваси мрку земљу и суро камење и истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце сине, размрзне и немилице га убије, Цвета, гоњена једном мишљу, ни на шта се не
Па може бити да се с њим још неко крије, биће их и више: Османова браћа богата су, неће штедјети, само да брата освете.
Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије. У цркви најпрво уставише јој се очи на зраци сунца што пред прозором од свода трепери и ниже пада на слику светога
стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра, сува трава. А уоколо њега у мору осуле се мрке шкрапе, око којих одувијек кркоће море.
а у одмацима, и за најбоље тишине, изненада вал пљусне о хриди, и морска птица, из тмице што се по гудурама од сунца крије, у дубокој ноћи јави се, као да нариче...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Неправилност се, по свему судећи, крије у употреби заменица. И то није случајно. На њих и иначе ваља обратити посебну пажњу.
што је тобоже наручио Ита, њена непрегорела љубав: она, овамо у башти, од страха, почела да скупља око себе одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње [. . . ]”.
волела, и остала јака љубав према Ити, коју није смела ни пред собом признати, она у постепеном избезумљивању све више крије, потискује своје тело и „све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма”, па „све уза зид брзо иде.
Осиротели рођак, или сусед, или ближи познаник, продавао је газда-Младену њиве и по нижим ценама, само да се то крије, да „свет не зна и не прича”.
304 Јер је, рецимо, сасвим очигледно да свака одредбена синтагма крије у себи некадању (у дубинској структури садржану, ако хоћете) целу реченицу: „мокра ноћ” подразумева „ноћ је мокра”, па
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
У корену мојем здрави осок бије, — И ако се крије, нестало га није. Очај не помаже...“, топлим гласом дода: „Измениће с’ време, биће бољих года, — На гранама мојим
Јест, човек си био, те и на висини Сачувô си цветак срца у свежини, (Тај се цветак радо у долини крије, Где ветрова бурних и припеке није). Ти си га сачувô у груд’ма носећи, Те ни терет круне њега не угњечи.
Не велико звоно већ прапорци мали Нек’ отцингиличу: свршује „Стармали!“ Још некол’ко дана па ме крије тама, Два последња зрна на бројаницама Али иза леђа имам више зрна, — Ваљда нису гадна, ваљда нису црна...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
њише се песком и сен Падом и харфом пробуђен слап Исцељен заблудом претворен у кип Јаву кад збуни песник и маг Крије почетак тајну и миг Од језера дубља стоји кап Поверене боли достојан стих Марљивим заборавом измењен лик Вени у грому
Фруло неспокојна у своме ваздуху Кад сунце измишљене ватре поклањам злодуху Шта је то што се у дну песме крије? ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира?
ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу
Срце пуно мрака анђела свога бира Да бди над горким морем и намеру ми крије. Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност симетрије Светова
недостојног ветар обавије Жалбо црних птица и тужне похвале Некога света тешке сене пале Шта је то што се у дну песме крије?
Горка причест слуха у себи вас крије, Чемерни лабуди излишности бритке. Усамљеност је нискост. Госпо моја, бије Свако у свом мраку изгубљене битке.
Петровић, Растко - АФРИКА
Треба неколико дана док опет не заборавим да се у лепоти тела крије беда. Н. је пргав као сви белци у Африци, чија клима разрива карактер.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ „Ја ићи морам, моја невесто! Нећу да мисли робље пашино: Гле, чувен хајдук никуд не смије, Него се крије као кртица!“ Она га опет стаде молити.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ако такве своје поступке крије од света то је стога што зна да би их свет осудио, али он сам — он их не осуђује (бар не у моменту кад их чини), он их
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Срећан срећом за њом гине, — Ал’ остаје још празнине. Њена с’ међа тужном крије, — Ал’ бол ипак испуни је. ЛXИИ Гроб је трулеж, — он не уме Брзо пепô стварат’ — Ту смо близу, кад ће мртве
У деци је света клица, Нова моћ се у њим’ крије, Бољи свет би могô нићи, Кад би знали развити је. Волим дечју чисту душу Посматрати, неговати; Ако с’ после
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Одавде право! Он се насмеја. — Кад су нам још поставили циљ?... Идемо дотле док не изгинемо. Откуда ми знамо шта се крије иза ових бедема! Дакле, тако!... Понудио ме је неком ракијом и при поласку даде ми и кутију конзерве.
Лука запита: — Ја не знам садржину „Вертера“. — Укратко. Вертер воли младу жену, а и она такође њега. Али она крије своју љубав, јер жели да остане верна своме мужу, ма и привидно. Вертер је и даље воли сентименталном љубављу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Облак се вије, Сунце се крије Сербији. С Делиграда, Неготина и Кладова тутњи, А Морава предаје се горке судбе слутњи; Већ и Петки јављају се
добро пече, Већ само своју подлу корист гледа, К’о кртина кад испод земље рије, Да сваки не зна куда траг свој крије.
Питање међутим да ли је песма заиста превод, или се можда и ту крије нека мистификација, нимало изненађујућа у књижевним поступцима Орфелиновим, ваљаће тек решити пажљивим проучавањем
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Благослови, оче! ВЛ. ВАВИЛА: Бог нека те благослови, кнеже! И што небо на недрима сјајним Среће крије у даљној висини, Желим тебе њоме да крунише! Живео нам дуго са госпођом! СВИ: Живео!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сваку жену зове Ђурђијом. Пакосно се и заједљиво слади тим именом, у коме се нешто подругљиво, ниско, нечасно крије. „Дијете, дијете, чувај се сељачкије' Ђурђија, Христос и' убио! Ђурђија је Ђурђија! Удри Ђурђију, криж јој шокачки!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
На врућој обали у раскошно вече, Кад жути одблесак крије магла нека, Трза се. Хоће ли зар да нешто рече То трзање груди последњег човека?
6. ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке јаблан баца И вечне наде тајац крије. То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се венац слаже И тужна врба вечност сања.
(1915) КАО ПРОМЕТЕЈ У кланцима се моја душа вије И чини ми се они исти кланци Кроз које прођох, где се патња крије, Стежу ме, кô тамнички ланци.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Не верујем да је то лице у вароши; оно се крије негде у срезу. Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити. По свима кафаницама.
” јер си ти, брате, за полић ракије кадар да иструћаш сваку државну тајну. А то не ваља. Једна обична жена па крије своје тајне, а једна држава па да није кадра сакрити своје. И то због једног полића ракије.
БОКА: Ето, видите! КАПЕТАН (Вићи): Ама, читај кад ти кажем! Ко зна шта се ту крије, јер ти револуционари имају тако неке шифре, па једно пише а оно му друго значи.
Ћипико, Иво - Пауци
Видиће нас ко. — Не бој се, 'ајдемо! — и повуче је за собом. Дјевојка попусти, ћутке иду низа село. Мрак их крије, а мало ко их срета. У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.
Боровак дахће за нечим силним; не чујеш? А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... 'Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса.
Псоваће, ма ча ми је већ брига!... Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
густом травом, скривена од целог света, Мирно и тихо љубица цвета плава, И лепо лисје нежног и бајног цвета Стрњика крије и густа, висока трава.
О, знај да љубав моју ни вечност отела није, Ни густа, зелена трава, што сунце нада мном крије, Ни хладни прекор твој. 1885.
Венуло је мало дете, што му земља мајку крије, Нестало га једног дана и никада дошло није... Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати могô.
И то је прошло. Вас већ није, Кроз пуста поља блудим сам Јесења магла земљу крије, Ах, како ми је - то ја знам! Тромо и мирно теку часи, Младост се губи, гине све, Суморна јесен живот гаси, И живот,
О, путници ждрали! С ове суре стене, Маховином седом што се крије сва, Валови столећа о коју се пене, Остављен и тужан дозивљем вас ја: Вас прогони зима у пределе југа, Из предачког
њини И древних, камених платна, вињага густа се вије Ил' шуми на висини, И као прастаро гробље лиснатом врежом их крије. Ено на суром вису урвине вековне стоје Кô страшан, огроман скелет...
И стари крпа се трже. Он речи појмио није, Ни наду на лепши живот, која се у њима крије Али је певање чуо, и нежна туга га узе. И кратки отури чекић и тврдом, жилавом руком Обриса топле сузе. 1890.
Он сетно у жице бије, Тихо, суморно пева. Месец је изгрејô бледи И тама обале крије. Ено и Ада-Кале, где празни чардаци стоје Као скелети страшни.
И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме, Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време. Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог
И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме Њих густа трава крије сад, И немо, гордо време... 1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи! Лало!
Град многољудни овај кô бели лабуд се вије Из густе, палмове шуме, што платна његова крије. С базара негових шумних вечита вика се хори, Све се ту жури, кличе, погађа и живо збори.
Ко ће да форум штити кад часних грађана нема? Кад храброст тирану служи, а сјајни Капитол дрема? Кипарис гробницу крије и густа, зелена трава, Где, с чистом љубављу к роду, праведни Тулије спава.“ Тако збораше Катон.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
има добро развијене ноге, може да хода дуго и далеко, а да се не замори, али ће проћи на два корака поред џбуна где се крије дивљач и неће је приметити. А то зато што нема носа.
Зато Сунце крије у свом крилу још много нерешених тајни. Његово тело је огромно, као и његова температура. Преко милион и три стотине
Као оно Фауст књигу Нострадамусову, ја стадох прелиставати неке књиге и списе да бих из њих сазнао шта будућност крије у свом крилу. И дознао сам!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једно надлештво, једна фабрика, једна банка, једно посланство, свугде се ту крије по једна мања или већа паланка, збир уских живота у паланачком оквиру, па и менталитету.
Па онда, убиство Лазарићево тамно је; Бог један зна шта се ту још крије. Зашто је убијен кад је госпа Нола дала сав новац? Шта се дешавало у соби у којој је остао гос-Тоша?
Ход и став, ко не зна, мислио би да је то млад доктор дошао да обиђе болесницу. Госпа Нола, иако то крије, гледа с неодољивим задовољством. — Иди, Србо, види се у огледалу, и кажи да ли ти личи да идеш из апса.
Чим су клавир изнели, госпођица Тинка, некако као ражаловани официр, малаксала је у држању, и престала да крије да се саживела с једним малим салашарем. А ветеринар, кад је попио и клавир, напола је облесавио.
” Фрау Роза није била привлачна жена. Лице скувано и збрчкано, као да нарочито крије црте. Ништа јој није давало лицу карактеристику, ни очи, ни обрве, ни образи. Све уједначено, смазано, пепељаво.
неким мртвим и крутим правима; него од свега начине жив акт, рад, помагање, и кроз то поседују и имају новац и моћ... Крије се у њиховој такозваној грабежи нешто тајанствено, што би требало открити, што би се и само открило, и можда престало
Мушка страна у паланци, наравно, пронашла је давно какво се биће крије тамо код газда-Гавре, и говорили су: „То би био задатак за неког хусарског капетана.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Сад да се у Бечеј иде; — само тајно, сваки добар трговац или шпекулант крије трагове, предосторожности ради, да га други не претече.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
смо слободно смели давати изјаве о мирољубивости својој и не слутећи шта се тамо, у дубини душе нашега министра војног крије.
је апотекар исцрпео све могуће начине да откупи своју заклетву, када је већ почео био да поставља и заседе, да се крије у разне капије, да се изненадно појављује по улицама које ни како не воде његовој кући и када је, најзад, увидео да ја
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Паклен се скромно помаља, затим се горостасно извија и обнажен снежном белином крије се међу облацима. Између ових планина зија Руговска клисура као разјапљене вилице кроз коју куља сатанским шумом
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па деран, који пронађе ово доцније, Може л опростити младости љубав за бунџије: Помисли на њега, ову песму што крије Тајну наклоност; и збуњеност га трза!
Ту бесне звери издисање, Ту капље крви лишће крије, Док пројахују кроз све сање Љубећ коб своју коб-делије. Коњици ко да њини врани Не тичу тле земље гора Већ да су они
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку? Где има врба има и воде, а зна се какве опасности крије вода у себи! Гунђао је старац, гунђао, али нико и не обрати пажњу на њега.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мртве са живим вежу наше нити: И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! Пригрли ова јата благодатна!
Каква ли је на њој таласија ткâна, Што јој њедра крије са два ђула рâна! Какав ли је онај над повијом враном Црвен фесић нусти са бисерли-граном!
Гдје ли је расла та ружа што гори? Високо, тамо гдје се јелен крије, Гдје вјетар тихо с јасикама збори И бистра вода из камена бије. Одар су њезин широки веленци Од модрих трава.
Све је исто, старо... Само, као прије, Не чује се хитри точак да удара; Кô бол један што се у дну душе крије, Остављена ћути воденица стара...
1912. ТЕЖАК Замахујем. Свуда купина се сплела Па ми земљу крије... И на мрке груде са мојега чела Све кап по кап лије.
Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што му чело самур крије. Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде И пун мјесец што их прати!
Већ жега задњу пару с њима врже — У хлад се, ево, путник Турчин крије, Привезан коњиц покрај њега хрже. И. напиру се косци ко ће прије!
55 Ја сам плакао у сну, Ја сањах да те гроб крије. Пренух се, а још низ лице За сузом суза се лије. Ја сам плакао у сну, Ја сањах ти оде другом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
уображеним господичићима и свима другима за шта су све кадри презрени балкански чобани, каква се физичка и умна снага крије у њима. Војвода Момчило живео је у XИВ веку.
се на најчудноватијем од свих Кравцовљевих закључака — на закључку да се у постојаности стилских средстава епике крије феудална тенденциозност, јер је општепознато да је тим постојаним стилским средствима изражена најразличитија
учинићу да будеш срећан и уважен. Балачко је личност непозната историји (по једном мишљењу, под тим именом се крије потурица Балабан, турски јунак из XВ века). 2 Скадар није био у Вукашиновој држави.
Последњи пут је поменут 1435. Али постоји и мишљење да се под именом Облачића Рада крије велики војвода Радослав Михаљевић.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нема те бабе у селу која би се усудила надвирити над то мјесто. А и како би имала храбрости, кад се ту, кажу, крије страшно чудовиште дрекавац, које за кишовитих ноћи својом продорном дреком испуњава читав крај. Па ипак, ипак...
је јуришала на безобразника и тако је многи окачењак одјурио подерана тура, срећан што је читаво остало оно што се крије иза тура. Због те његове опасне пратње, Николица је у читавом селу био познат по надимку „Николица с приколицом“.
Него... а шта се оно прича о дрекавцу у овој јарузи? Да се он можда не крије баш у овој пећини. Мачак одједном поблиједи и устаде. — Па дрекавац је тамо доље гдје увире поток. Тако сви кажу...
— одједном се створи Луња. Још јој на очним капцима игра уздрхтао лист, шуља јој се кроз косу вјетар, а у оку јој се крије влажна шумска сјена. — Луњо, кћерко шуме, како си то тако изненада изникла ?!
Умије тај да вреба из високе траве као прави основац, да се провлачи кроз плот, крије се тако вјешто као да игра жмуре, а по потреби ће се и на дрво успузати и то заједно с торбаком и штапом, а то је већ
Он за собом повуче онај жбун и тако затвори улаз. Ни сам ђаво не би се сјетио да се иза тих сувих грана крије било каква рупа. Напољу одјекну пушка, а онда, сасвим близу, зачу се довикивање: — Ехеј, има ли га тамо?
— Женско ти се с тим роди. Жена ти има за то нос да напипа гдје њезин чича крије паре и ракију, погађа у ком дућану има шарених марама и других беспослица за њену душу, осјећа још по кораку да ли се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Одвраћаше своје лице да не гледа ангелу у образ му. На ногу при њему стајаше, обрће там-овам главу, очи крије и пожмурује.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
да се не чује ништо... — Ех, што да се не чује? Лошо ли је, па да се кута у кучине?! Зашто да се крије? — Аман, Доке!... Реч да не искочи за девојку. — Та што... За малко време... — Како за малко?