Ћипико, Иво - Пауци
Понио би собом књигу да чита. Домало и жешће би упекло. Прави кријес! Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се... Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.
Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би. Она тада долажаше к њему у наручје. Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...