Ћипико, Иво - Приповетке
Колико људи она познаваше што на шкољ свраћаxy забринути, у најжешћему кријесу, да воде потраже; уоколо све гори, воњ просушене смоле из борова јако одјелито се осјећа, а жало и стијење пеку, из
Ћипико, Иво - Пауци
По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу. Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.
Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита. * Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.