Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И ти, ветре, носи драги Горки овај уздисај, Носи речи и потајно У серце јој уливај. Дањом тужим у тајности Кријућ серца мога страст, Тежим к ноћи, гди ћу сузе Слободније ронити. Да сујетне моје жеље!
Крв су заметнуле свиње, а коња сам пратио натраг, Кријућ оружје у шупљем деблу, а тајну у грудма. Тако се воља испунила свеца и божија прва, Срца и мишце ми удесне снага се