Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви. Тамо и облак иде планином огрнут, каже, тешком сланином.
“ Замуца вођа: „Тако ми брка, ђидија овај све живо крка! ... До сада ниси био нам знан. Одакле идеш? Гдје ти је стан?
„Хр-њи, јунаци, сумњива трка, негде се ваљда, боговски крка?!“ — поскочи свиња, лавина права, а вук јој нато објашњава: „Тражимо разлог, блатњава звездо, зашто јеж воли
Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна која кукуруз крка! Погледај само проклетог типа, смаза ми њиву до задњег клипа!
Алај ће ноћас добро да крка, масна ће бити обадва брка. Части се Видран пред млином старим, а све је тихо, не чујеш гласак.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај Зубранић, чист Хрват са острва Крка, из Башке, био се толико одушевио у оно време за Италију, да је у рупици капута носио савојску звезду.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и подврискују, чикају га и боцкају влатима траве, а он, сневач, на муци, не зна шта да уради, да ли да настави да крка вруће печење или да појури ону женскадију.