Употреба речи кркљање у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

и прашину, он се није бранио, већ је само за колима трчао, гледао, а из грла му се отимао промукао, туп глас налик на кркљање.

То беше она! Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху. Кад уђох и назвах: „Добро вече!

Кад уђох и назвах: „Добро вече!“ то кркљање поста јаче и претвори. се као у неку врсту гласа: — Кољ...љ...јо! Жене се згурише и прошапташе: — Сирота.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ето... једва извукох читаву главу. Његово причање прекиде поново неко кркљање на оној обали... Из даљине, јурила је ка обали она наша батерија, остављајући за собом облак прашине.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— А јаој, нога!... А јаој, мајко моја, рука!... А јаој! — разлеже се кукњава, а затим само кркљање, јечање и стењање. Један је потмуо глас псовао чак и дотичног вођу, па умуче.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање. Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима

Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе... Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ако не умру, после немају деце.“ Ђорђе застења од грчева и стида, и с целом кафаном и песмом што је дрека и кркљање, пропаде у амбис. — Газда-Ђорђе, војска отишла у Прерово! Сад ми је човек јавио. Аћим подигао буну!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање“. 145 Свадбени призори приказују Маркове сељаке, у појачаној стилизацији, као сирове.

Краков, Станислав - КРИЛА

Опруге почеше да певају. И цела соба отпоче да пева, само оно кркљање као да постаде ропац. Душко је лежао под теретом заваљене главе, сломљен а опијен, и слушао како ропац постаје све

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Са наше стране плануше пушке. Бугари попадаше, и ми, онако у гомили, руписмо у њихове ровове. Разлеже се јаук, кркљање, повици, псовке, урлик. Завладали смо њиховим рововима. „Лези, лези!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

КАТА (журно): Ташана, склањај се у дечју собу. ТАШАНА (побегне). На степеницама чује се бат и кркљање многих људи. Испред свих улази хаџи Риста. ХАЏИ РИСТА (ходајући по соби): Кућо, ко те опогани? Ко ти црн образ удари?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Чика Сава није више излазио из собе. Кад је пало вече, дошао је и Павле. Миланове очи затворене, кркљање непрекидно, загуш измара срце, срце још ради.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сигурно траже батерију. Нама је лакше. А напред митраљез као да пара, и чује се кркљање пушака. Изнад непријатељских ровова дигла се прашина од праска пушака, те се цела линија јасно оцртавала.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности