Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Наше је село остало на миру, није ниједна кућа оборена, ниједан кров спаљен. Наше је село са Немцима измешано — а Немци су наши питоме нарави, блага разума...
А да се Срби нису вратили, они би цркву похарали, имање опленили и онај тршчани кров са сиротих српских домова поскидали. О, знам те ја, ти, неблагодарни народе! А има ли Србина да те не зна?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мало потом врати се лисица и упази жалосно позориште: кров која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а орао им ноктима утробу депе и кљуном им очи
мачка ком се у ноћи сијају очи, или који иструнут крст гди се сија и пламти: онда ти му се ужеже мечтаније и узбуни кров, ужас нападне на њега, а јошт кад је сам!
Неправда — адски пород! —, властољубије, несита грабежа жеђа, неразумна освета — колику су витешку и сродну кров пролиле, која би дужна била самом отечеству и општеј слободи посвећена бити!
Ко год дакле вели да је Христос за њега своју кров пролио, а он се истине боји, на њу мрзи и гони ју, за привремену корист лицемерствује и лаже, трбух и сласти своје
Калуђери посници и богомољци! — сви су ту жестоки сурови крвопије волци, који под извјетом вере и закона кров человеческу пију, гди варварство и мучителство влада.
Велика је различност: законо и праведно за отечество војујући кров пролити, или само за инат, за бесловесну јарост и устремљеније, или у крађи и лупештву живот изгубити.
А у време мира кров чловеческу пролити и живота га лишити, — такови нити је кад веровао нити верује Христа, но самога дијавола, коме с
дечицу трудољубивога и неуморенога земљеделца с овим благородним чувствованијем: ових је тело као и моје, у њима кров тече како и у мени, имаду душу словесну подобну мојеј и чувствују, чувствују и зло и добро које им се чини. Благородни!
— све је то мирска помпа и украшеније, а не Христа Спаситеља уневјештене цркве, за коју је он своју пресвету пролио кров.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Мала бакља пшенице у ветру пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је празник, недеља усред лета Кроз кров без црепа видим њен прозор у лози Пред њим се дрво, с крошњом од сазвежђа, пали Мој вранче, сутра је ујак у њену
Ко је тај што ме гони и води кроз ватру битке и огањ грипа да једем, спавам, трунем у води, а кров ми само стара липа?
Ко тамне започе мостове теменом сад их придржава. Ко темељ тамници постави сада јој кров завршава. Пророци престоле скућили, али ни ноћу не спавају: од оног што су нас бичем учили бичем нас одучавају!
У Дрежнику - луч у кров од сламе, џак на коња, карабин на раме, домаћина у гроб до колена. Па ка Увцу, кроз дим, кроз тескобу, а на
После вечере прегледам домазлук: закрпим кров, подупрем ограду, накупим кишницу у каце и араније. Уто и спавању време.
ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ Кров кукуриче, гракће храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко
и вук, риба и врана крећу на нас, у лов, бескућнима у вејавици, Тројеручице, Твој трећи длан нека нам буде кров!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
се пушка напуни тим марјашем или парчетом челика, може убити сваку утвару самарица — самар; мотка којом се учвршћује кров од сламе или шевара салити страву — врста гатања са убацивањем потопљеног олова у воду самсар — трговачки посредник
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Озго се покрије кровином или кором од дрвета. Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива. На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.
И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?... Шта хоћете?... Убијте ме!... Али се нико не маче. А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих.
Добројутро моје!... Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!... Срећо моја!... И наједанпут старац занеме.
— говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров... Сви ћете погорети као мишеви. Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...
И онда ћу те опет у пламен бацити!... Дим биваше све гушћи. Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. Станко оступи неколико корака и стаде на праг...
Станко оступи неколико корака и стаде на праг... Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће...
Хајдуци се одмакоше... Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. Станко диже главу нада се, па рече: — Господе!... Ти си бог, ти праштај!...
Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку. Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!... Мени је твој кров милији од мога!.. Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!...
Ја му свакад познам кад ће отићи. Тек само обори главу, набере чело и заћути... Научило на гору, па не може под кров... — Јесте поручили по њега? — упита Јова. — Јесмо — рече Петра. — А што сте? — рече Алекса. — Бог с тобом!...
10. ЗБЕГ Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору... А и куд би могло! Небо је високо, а земљом ходе душмани.
— Што се год може урадити! Ашов и сикиру у руке!... До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... — Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички.
и докопаше да се врате домовима.. Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров... Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда видех бáбу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље. Стаде најзад под кров од амбара да извади пиштољ. Али у исти мах, не знам откуд, створи се моја мајка уз њега. Пренерази се човек.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па чим зграби, а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи натенани омастити брке.
Треба и нама да подранимо,« — чује се опет неки глас из прека; — »ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је. Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа. Лаку ноћ!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Оно је одмах ту, близу, до вароши. Ограђено зидовима, са црквом у среди од које се само њен угнут кров и крст види. Велико је и пространо гробље! Кажу: да се четрнаест колена луди ту испосарањивало.
Африка
Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују.
Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом. Обала дуга, једнолико, не одвише зелена.
У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла одржавају џиновски кров од густог грања. Тада бодлерова поетска слика, да је шума живи храм, претвара се у фантастичну стварност.
као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од набијене глине; стрме степенице воде кроз уски отвор на кров. Старци који ме воде протурају за мном апарат, аквареле, цртежнике.
Усред сеоцета је ниски кров само на стубићима изнад круга за сеоско веће; мало даље ниска колиба вештице Ламе, главне фетишерке.
Рекох да су ми жена, деца, краве, пси, козе, отац, мати, браћа, кров итд. итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом.
“ и ви Му одговорите: „Бели духови који желе да твоја коза поломи ноге, да твој кров падне под тежином пантера, да се кроз твој праг провуче питон.
потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа и сунца, што пробија кроз сламни кров, који скоро додирује тло.
Другога дана већ, Бубу је побегао из кавеза и сакрио се на кров фимоара. Приређен је велики лов који је увесељавао брод за време од пола сата.
Граја свађе и битке не престају. Бубу крешти поваздан. Неколико дана доцније, кад сам после доручка изишао на кров, били смо већ у Казабланци. Од прошли пут ме је доста гризла савест да нисам отишао у Рабат, варош на осамдесет км.
Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Испод једног олука, од олова, на ком је био подигнут лимени кров. Није имала плота, ни капије. Прилазило јој се кроз лишће.
Спустивши руку на руку Исаковича, он му је признавао да му се, при самој помисли да може изгубити кров над главом, пре него што ћер уда, у глави врти, као ветрењача. Камо среће, каже, да је умро пре тога.
Гробница његове жене била је на једној хумци, у сенци једног шљивика и њен се плави, лимени, кров видео иза грања. Пред њом је била клупа, сред једног квадрата у шимширу, увек зеленог, а иза ње, поглед је пуцао у
крају, изненада, било је и, јаких, претпролетних, ветрова, тако да су Исаковичи морали да пењу цепанице и камење на кров, над својим главама. А било је и неколико страшних, последњих, мећава.
воде продрла је била и у куће и испретурала кревеце, столове, однела и понека врата, а понела и по неку шупу, па и кров.
Њој се чинило, у бесвести, да њу притиска цела кућа, цео кров, цела таваница, а, при крају, цео Кијев, цела земља. Гушила се и чинило јој се, да ће дете родити из ребара.
Од липовог дрвета. Коју тамо, целу, тесле, израђују, тако, да, после, само балване састављају и кров на њу дижу. Па готово. Као голубарник. Укшумович му се куне да ће га, кућа, чекати, идућег месеца.
и челе зује, поручивао му је, сад, да зна, да одлазе на плодну, али пусту, земљу, где није сигурно, ни то, да ће имати кров над главом, за зиму. А околни, запорошки, Козаци, прете им.
Покрио је официра ћебетом, којим је дотле себе покривао. То ћебе је, том човеку, у Срему, било кров над главом. Једини који је имао, кад се женио.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Не бој се ти ништа за сланину! — гукну Брко. — Ја ћу њега већ тако потковати да се неће моћи попети под кров. — Ехеј, гдје ли си сад, добри мој чича-Тришо? — сјетих се ја. — Дођи да видиш како твог Тошу поткивају попут коња!
Најзад се између врба и јова показа сив млински кров. — Ено га! — узвикну мачак Тошо. У истом тренутку Шаров помириса неки траг у кукурузима и поче да режи: — Опрезно,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
али нема се куд, ствар је врло озбиљна, морамо се заједнички посаветовати и заједнички се бринути, јер свима нама гори кров над главом. Зато сам вас и узнемирио и звао вас да свакако дођете.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Било је већ сасвим видно. Киша је била престала. Ушав у кућу, ударивши, на прагу, главом у тршчани кров, затекао је жену обучену, свилену, умивену, дивну.
Само онај велики камен на брегу, над којим је био подигао кров, где му је отац лежао сахрањен, стајао је непомичан и видан, над травуљинама и житом које је, последњих година, већ и
За ливадом, која се пела узбрдо, са неколико зрелих шљива, видела се велика жута кућа и кров дрвене црквице, под великим храстовима, а међу њима широк видик који се отварао у даљину, у долине, у травуљине и
је Аранђел Исакович, који беше тих дана прошао на свом интову и прегледао гроб и наредио да се над њим начини дрвени кров и распореде иконе, које беше са собом донео, носио још у оку ванредну слику госпоже Дафине, свих њених глатких
Намештајући се са свих страна, опкорачивши десно, или лево, увек је главом или леђима ударао о кров и скоро падао на нос, пренеразивши се, при том, сваки пут, од додира са гробом.
На то се и Ананија препаде, ударив главом о кров, и, омашивши колац, који је био већ дубоко набијен у земљу, разби секиром ногу.
Деца су му добро, код куће, а оставио му је и новаца. Над гробом госпоже Дафине подигнут је кров. Црква се већ зида. Покојни Аркадија пак јавља се ноћу, у селу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Млада баца жито на све стране, а сито на кров. У Босни свекрва баца жито на младенце „да буду плодни и да им љетина боље роди“.
¹ У Хомољу, први зуб дете баци на кров од куће и каже: „Врано, нано, ја теби костен, а ти мени гвозден зуб!“² У Херцеговини: „Кад дјете први зуб извади,
поступаоница (за проходавање), ритуално запајање и обношење детета око куће (за проговарање), бацање млечног зуба на кров (за нове, јаке зубе), ношење момчаника и поигравање у колу (обред сазревања), такође служе да обележе и магијски
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тамо где се плаћа чак и цвеће. Поново му је под стопалима тврдо набијена земља зарађена на пушку, кров изнад главе и лавеж паса напољу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада се Јанку одгонетну једна загонетка. Дотле се чудио како силни пламен не запали сламни кров, али тада видје да је горе пробушен отвор, који се све наниже шири, и да је тај отвор ограђен олијепљеним плетером, те
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
” , воцант ме. „Држ га!“, свуд се заори. Домус меа силва ест, Шума ми над главом кров, Лецтус меа дурус ест. А постеља тврди ров.
је, на пример, овако: Трепти у тој ребрастој чашици читава једна година, радна, марљиво урађена и склоњена под кров, у суво, мирише из ње прегријано лето и наша ознојена зрела јесен, труд и слога наше чељади.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ослушкујеш како на ниској колибици све кркеља танак чамов кров од нечијег хркања. То уморни чобанин, грешни најменик, мртвима воду вуче, свеци му помогли да још боље утврди сан.
— Не да нико под кров, боје се да нијесмо какви лопови. Ја понекад од муке и запјевам, а дорат ћути, није ти он од тога посла.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Где женско зашушти, ту замирише и погача, замирише лонац пасуља, зазелене се дудови, под дудовима зацрвени се кров! Где је женско, ту се нађу и грађа, и добри мајстори! СУЉО: Пробај то тако Хасанаги да накитиш!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим цреповима. Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ.
Још издалека замирише тамјан. Изнад цркве се лелуја круг светлости од свећа и пробија се крстовима кроз тамни кров. Чује се тиха песма. Очи ми се засене од млазева толиких воштаних свећа што их је око цркве припаљено.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Од сухога стоји злата саливена слика њена, на темену слике златне кров од храма мирно дрема. У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема.
За ступ златни Астаротин, што почива на њем греда, а на греди кров кристалов големога храма света. Око струка богињина невеста је руке свела, самртне јој капи бију с обамрла бела чела.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Зато ево ти ове шибљике, па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци: „Прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па ћеш још затећи нешто јела, и
— И на то баке нестане. А дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и викне: „Прилп“, а говеда свако на своје мјесто, те се сама повежу.
Кад је дечко догнао говеда, не знајући низашто, одмах, као и досад, удари шибљиком о кров и рече: „Прилп“, па одмах у кућу, и доспије на ручак.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Промаја ноћи, један кров без куће, Пехар кукуте, напев као зачин — Пошаљи твоју сенку, да ме прати. (23. В 1989) 10 ПОЗДРАВ Све оно што
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас. Систем: Јадници (од Виктора Игоа). После се некако навикну на мене, а та гајба постане мој
Јесам ли нешто изоставила? — Ма шта ти мислила о томе, ви данас ипак живите пристојно, имате свој кров над главом, а видим, нисте лоше ни обучени! Ја сам се жртвовао! — Господе Боже, па зар то није нормално?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крцка мачак орахе под зовицом цвјеталом. Шта с телетом троглавим, шта са кравом крепалом? Кров зијевац зарже - скопча вјетар узду му. Олистала буником крене кућа ỳ шуму.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кућа им била од једног спрата — прича је о њој кружила гором — прозорчић један и двоја врата, а кров покривен буковом кором.
Ујутру само, унедоглед, ниже се стопа дивовских ред. Вјетрови мету и кише шкропе чаробног млина прастари кров. По дану пред њим џиновске стопе, а ноћу сјенке и дива зов.
! Колиба твоја права је баба, кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тесна, и глува, сигурно у њој имаш и бува!
“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!“ А деда рече, мерећи кров: „Оно је, децо, путнички зов.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
нам се кметови, љубе нас неверне напустиле и благо собом понеле, ни у манастир нас просјаке не примише да се под кров склонимо и прехранимо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Упалио је слепи фењер који је имао отвор само на једној страни. Била је то рупчага над којом је био кров од прошћа, са леве и десне стране заклоњена шаторским крилима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Развијам их у стрелце, изводим под насип, размештам, укопавам. Митраљезе на кров неких ваљда рибарских кућа. Камуфлирам. Цртам, брзо, ситуацију и шаљем скицу натраг, батаљону.
Он је румен, и жубори. Наслоних, дакле, главу о разбијен прозор. Неки војници, прелазили су, за то време, са крова на кров вагона. А сва та бледа лица, и сва моја жалост нестаде у жуборењу тог потока у мраку. Воз није могао даље.
да их овде и нема; а сад, кад сам му признао да сам ради тога дошао, обећава ми буру која ће трести стене и засипати кров хотела. Кажу да у стењу има пећина и рупа, и да ће, у њима, пуцати вода, као топови.
Острва су била нестала, а море се преливало преко брда, и засипало кров. Грмљавина нас је тресла, помодреле и бледе, цео дан.
Изађосмо, кад су звона ућутала, на кров, и они ме запиташе где сам провео младост. Видех, над нашом главом, једну прву малу звезду, и развеселих се.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
што се диме, У горњим селима, у Старом Влаху, Високо изнад зиме, Под небом скоро — тамо су наше Ливаде и испаше. Кров завичаја, Месечев таван, На њему јармови, рогови, Заталасана висораван — Колибе, дебла, стогови, А рубом неба —
Задржаћу само једну одају За себе, над главом да имам кров! Што видите, све је на продају! Продаћу мртвачки покров, нов У наступу лудости, у очају, И настанићу се у Рожају
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта. Само, кад ови у вече са Јусуфчићем
Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати. Кров полегао, широк и сав црн.
И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.
“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава!
Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно н јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже. — Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Врх огњишта висаше много овчијех и свињећих бутина и ребара. Поткровља није било, но сламени кров, поцрњели од дима.
Не имаше ластавица нити јој се кров виђаше. Прочеље јој бијаше равно, а крајеви не бијаху ћошкови но заобљени, као турске карауле.
Чудновато, заиста! Најзад он доврши читање и одиже главу с дубокијем уздахом. Тога је пута погледао више себе, у кров. „Шта казује књига? Је ли што добро?“ запита сердар.
Она ће до неколико мјесеца постати пунољетна, а Павле ће је узети под свој кров, као твоју вјереницу. И да би се моји томе противили, не би могли, а вјеруј ми и неће, само кад им се у новац — тога
крупнијех, јер не мало Црногорчади на свијет дође у планини, те им је први удисај, задах старога Ловћена, први кров зелена чест. Тако бива у Ловћену преко дана. Народ и стока помичу се, како се сјен и свјетлост прелијева по планини.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— У невољи је и миш јунак. — Утопљеник и за гују хвата. — Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата. — Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу. — Бијен се прети. — Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли.
“ 2 ДОМАЋИНУ 1 Чаша ти пуна, рука ти дуга, срце ти весело, веселио те бог у овај дом, под овај кров. У твојој се кући свака срећа свила.
Весеље им ово сретно и честито било! И за здравље свијех нас који смо се овђе састали у ови поштени дом, а под кућни кров. Била нам срећа на састанку како Ристу и Јовану на уранку па води Јордану. Вазда се састај али и вазда се љубили.
чаратан цић — због цопрница — вештица чандија — кров чапра — одерана кожа чаратан — опсенатор; чаробњак чауш — сватовски шаљиви глумац, познат и као варимесо, дебели
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Из осмог џепа бије велика зима! А да испразним ову канту, па у канту? Немам кров, ал барем имам поклопац! Не могу да вас огреју ни топлане, ни церова дрва, ни угаљ, ни овнујске коже!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— старозаветни лик меморијал — споменица месецослов — календар, црквена књига Крис — Крез кричати — викати кров — крв кроме, кромје — осим кротост — благост кукуља — кабаница купац — трговац купечество — трговина купически —
пожелателнејши — кога (или што) се највише жели позор — пажња покој — мир покојан — спокојан, миран покров — кров полезан - користан полза — корист ползовати — користити полијелеј — врста великог свећњака у православној цркви;
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
С њим је и путовао. Два пута идоше заједно чак до Задра! Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво итд.
изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто чему се Кушмељ надао.
— Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа! — одговори онај уздахнувши. Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О ВРАТИ СЕ О врати се у собу Из блата под бели кров. Глупи те уморио лов По пољу и по добу. И све док живи у дубу Безгласни тихи црв Нека се и твоја крв Повуче у мук.
Стојимо опет на мосту, под касним сунцем, дуго: Испред нас, блеска сред града далеки кров од лима. Испод: одлази река, сама, удовички, боје дима. НА МАЛОМ ТРГУ На малом тргу — никог, чак ни трга.
по мало у небу: Тек понеки ниски дим ти очи такне, Свака ведра птица крај тебе замакне, Сваки гавран слети на твој кров свом хлебу. Изван тебе: сунце, мирис, смех и вода, Неки бистри корак, лаки поток, лахор.
Мамим још нешто у мозгу са те слике: У дну је црвен кров, па облак, део плота — Час боје смрти, час боје живота. У ДОЗИВИМА Ту сте: топли дане, рибо у муљу, трско Која
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Петлову главу сељак баци на кров куће а деца јурнуше да уграбе шареног певача. Онда сви брзо нестадоше у тамном ждрелу ниске кућице, са накривљеном
У Вукашиновим очима сељак дуго витла петла укруг, шарена крила машу, падају на снег, петлова глава лети на кров и одатле кукуриче прскајући крв, у њему као у дубодолини у поноћ одјекује петлово кукурикање, крв виче вревом петлова
“ Месец се с прозора попео на кров. „Време ти је да спаваш, Вукашине.“ „Не могу. Никад пси нису оволико лајали.“ Знао сам о чему мисли.
Ужасно га је болело у стомаку. Па онда све постаде — ништа. Пробуди га дрмање за ногу. Подижући тежак кров, очи се једва отворише: у сивкастој гомилици дана што је испунила рупу у сену види браду. Аћим! — затутња сањиво срце.
Служим Ђорђа Катића да би ми дао оно шљиваче накрај села, и скупљам марјаше кућицу себи да склепам. Кров свој да имам. Па да негде жену нађем. Откако сам се родио, спавам сам. Право је да и мене неко угреје.
Вукашин се наслони на тарабу. Како да се ослободи сећања и целе те прошлости? Кроз јутарњу маглу види камени кров чесме с крстом, потонуле цркве, гробнице, чује шестогласно певање воде, звонко отицање из шесточесмених уста, најежи
Ђорђе седи нем, опуштене главе, збуњен. Можда је моје? Чим он овако... — Наш кров огрануло је сунце — Аћим застаде.
Чији се човек рађа? То што ће Вукашинова жена родити у Београду, није његово. Ни ово није његово. Чини му се да чује: кров на кући крцка. Помрчина ће смрскати кућу.
“ Хајдучка, проклета. Стеже дрвене шипке на прозору. Као да крцка кров. Њише се. Воденица. и Вукашину је причао пред полазак, оне ноћи кад су пси лајали на месец, ноћу кад ветар спава у
Његова рука начинила је ове дуваре што вас од ветруштине штите, и овај кров, да не киснете. Све њиве што вама и стоци хлеб рађају његове су крчевине. Шуме су све до Мораве биле.
А кад је дошао под мој кров, само руку што ми не љуби кад му кажем: „Жена ти је донела хлеба и с хлеба.“ Сам ми се нудио да ми свако јутро постељу
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Блистала су на свили језера каква младић и девојка заједно никада нису видели; црвенио се кров куће у коју никада нису ушли; трчало стазом дете које никада нису успели да имају; смејало се двоје младих као што се
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Расветљен у себи, Сима је гледао зеленило башта на падини, пре ма Дунаву: извирују чардаци турских кућа и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом светлости, и дишу, над падином, већ недохватне, магле Дунава.
Најчешће су поштовали одсуство његовог вида, препаднути таквом опоменом судбине, али су одмах измицали. Давали су му кров над главом и делили с њим хлеб и со, али су одстојање држали. Затварали су се у немост, а он је певао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров. У даљи губе се брези, И круже видокруг тавна. У селу влада мир. Још нико устао није.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад стигох пред своју кућу, разведрих се. Она је, истина, страдала, кров јој био растрешен, а прозорска окна поразбијана.
већ споља: стара кућа беше оправљена, свеже окречена, прозори и врата ново обојени, а поабани, маховином прекривени кров окрпљен са неколико нових црепова који су, својим свежим руменилом, отскакали од својих позеленелих другова.
аксиомима целу геометрију, тако је Њутн на овим трима законима, као темељима, подигао зграду механике и довео је под кров.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наједном затутњи аутомобил и устави се пред улазом у зграду. Црн, улаштен, испупчен кров сјајио се на сунцу. Из аутомобила испаде читава мала фамилија: отац, мајка, ћерка, већ дјевојка, и синчић.
Зашто начињати човјеку кров над главом само зато што није нека нарочито солидна архитектура, и изгонити га на невријеме?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.
Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици. Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и
Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Зато ево ти ове шибљике, па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци „прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури се у кућу, па ћеш још затећи нешто јела, и
— И нато баке нестане. А дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и викне „прилп“, а говеда свако на своје мјесто, те се сама повежу.
Кад је дечко догнао говеда, не знајући ни за што, одмах, као и досад, удари шибљиком о кров и рече „прилп“, па одмах у кућу, и доспије на ручак.
красна — трнокоп, чакља крмарити — крманити, управљати, радити вешто као крмар крсмет — удес, срећа кувијерта — кров од куће кужина — кухиња кулатаст — мишје боје курбан — жртва (тако се зову обнови који се на барјам кољу и деле
(жена која се стара за овце) подавро (под краву) — навалио да доји поискати — побискати поиште — побиште покров — кров помагање — запомагање („а њега стане помагања”) понајлак — полагано поплун — покривач, јорган поренути — погнати
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног дана звезда је нестала са крова и сви су се питали ко је могао да се узвере на стрми кров млина и узме звезду.
Благословена Америка те је научила како да се пењеш још тежим стазама него што је био кров Буковаловог млина, а на том путу и на његовом врху срешћеш и дохватићеш много правих звезда.
Подсећајући ме на причу коју ми је испричала пре три године како сам се пео на стрм и клизав кров млина у Буковалу у потрагу за звездом, рекла ми је: “Доста си се пео у последње две године и дохватио неколико звезда
Ћипико, Иво - Приповетке
Те ноћи излило се дажда да га је било доиста за целу годину. И у њихову кућицу продрла је и наврвила вода. Пропустио кров, те је капало на све стране. Некоје капље гасиле су жеравицу што је под запретком тињала, и пушиле се лугом.
никако да се свикне: већ трећега дана нађе је пред вратима гдје га трпељиво чека и гледа га умилно да је под свој кров прими. Опомиње је и наговара.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
свекрове куће: по дворишту су запаљени многи огњеви, „чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао”, па „та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Како ј’ да је, где смо ту смо, Небо нам је кров, А пред нама ето стоји Празан листак нов. Један, осам; осам, седам, — Наслов му је то.
Краков, Станислав - КРИЛА
На кметовој кући истакнута је бела крпа. Предају се. Неко помиње бомбе. Одједном се кров двоспратне куће издиже у црвеном облаку прашине, па се све сруши уз тресак.
Душко се извио и исправио. По поду је била испљускана вода, а по столицама њино бачено одело. Кроз прозор се видео кров срушене џамије, Душко је гледао жену, и смешкао се јер је била лепа. Почео је будити пољупцима. — Биби...
Петровић, Растко - АФРИКА
Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују.
Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом. Обала дуга, једнолико, не одвише зелена.
У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг око стабла одржавају џиновски кров од густог грања. Тада бодлерова поетска слика, да је шума живи храм, претвара се у фантастичну стварност.
као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од набијене глине; стрме степенице воде кроз уски отвор на кров. Старци који ме воде протурају за мном апарат, аквареле, цртежнике.
Усред сеоцета је ниски кров само на стубићима изнад круга за сеоско веће; мало даље ниска колиба вештице Ламе, главне фетишерке.
Рекох да су ми жена, деца, краве, пси, козе, отац, мати, браћа, кров итд. итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом.
“ и ви Му одговорите: „Бели духови који желе да твоја коза поломи ноге, да твој кров падне под тежином пантера, да се кроз твој праг провуче питон.
потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа и сунца, што пробија кроз сламни кров, који скоро додирује тло.
Другога дана већ, Бубу је побегао из кавеза и сакрио се на кров фимоара. Приређен је велики лов који је увесељавао брод за време од пола сата.
Граја свађе и битке не престају. Бубу крешти поваздан. Неколико дана доцније, кад сам после доручка изишао на кров, били смо већ у Казабланци. Од прошли пут ме је доста гризла савест да нисам отишао у Рабат, варош на осамдесет км.
Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Свакоме од ових места дали смо нарочито име, да бисмо се лакше снашли. Осматрачница је била као мала тврђава. Кров је од дебелог, изолученог лима.
Док смо прилазили, пало нам је у очи како је кров сав изрешетан, као да се на ћерамиде сручио сноп шрапнелских куглица. Прозори на згради били су поразбијани.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ко из грозне туче, Са свих страна као гром страшни тресак пуче, Да се чедна пода мном веја земља затресе, И сва се кров страхом у мени претресе.
Моји младенци невини, Витлејемским подобни! Меч Иродов вас коси И кров мене сву роси ваша. 1813. Милован Видаковић ЈОВАН БЕРИЋ ЖЕНИДБА ПО МОДИ Од тешкога плача нестаде ми
Бежи под кров куд које, свилене скидај шешире, Нове штифлетне изуј, сукњу на главу савиј, Па хајд’ госпа боса, а газда упрти децу,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Само се гдје-гдје бјеласка нов кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На њој данас седим и даљину гледим: Ваљда гдегод ближе миран кров се диже, Или добар пастир стаду следи белом?... Ал’ ништа не беше у околу целом!
Ал’ и Турци наваљују, Крвожеђу х’јене љуте Сипајући пламен живи На кров куле нападнуте... Поноћ гледа силу беса, Па се јежи, стрепи, стреса, Вихор диже урнебеса, Риче страшно, јечи,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Не сме се уносити у кућу, јер од ње боли глава, и кокоши неће да носе ако се донесе под кућни кров (ЗНЖОЈС, 19, 203). ГЛОГ Wеіѕѕдорн (цратаегуѕ оxyацантха). Глог. Реч је. прасловенска, в. Шулек, Рад, 39, 15.
На Цветну недељу носи се свежањ д. грања на благослов у цркву, па се онда меће у собу или на кућни кров, и у случају непогоде баца у ватру као утук за гром (ЗНЖОЈС, 7, 183; 18, 73; 13, 34). Д.
после једу млада и младожења и бацају се на кров зграде у којој спавају младићи ‹= младенци› (СЕЗ, 19, 180); на пријатељски колач (СЕЗ, 16, 203). Ј.
или на дрвљанику (СЕЗ, 14, 1909, 75; 16, 143; 19, 1913, 67): ми, међутим, знамо да су то зборна места за душе (за кров В. Е. Самтер, Гебурт, 55 идд; за дрвљаник ‹СЕЗ, 14, 75; 19, 67›). Свети Андрија је »к. празник« (БВ, 10, 1895, 281).
процесијама), и на местима где се налазе душе покојника и предака (гроб; извор или река; раскршће; буњиште; дрвљаник; кров од куће); или се дотура прецима на тај начин што се даје људима или животињама у којима су они инкарнирани (кокоши;
Од ње на Ивањдан пре сунца свака сплете венац (са »главицом лука чешњака«) и потом га баци на кров своје куће: »ако се он на крову задржи, онда се она неће удати те године, а ако падне с њега или прелети преко сљемена
мрак, домаћица изнесе у двориште три скувана клипа »мечки за вечеру«, загризе сваки помало и остави (на родно дрво или кров неке зграде) да преноћи, а сутра их унесе у кућу говорећи: »Ево, мечка је долазила и мало појела«, па затим сваком
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта има Дадара? Неколико сјајних крпица, оружје и коња. Ништа остало није моје. Ни кров под којим живим, ни постеља у којој лежим. Ни мишице којима витлам топузом и мачем. Оне су продане за комад хлеба.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако видимо и један део његове унутрашњости: зидове од алабастра и олтар од злата. И кров храма, од кедрова дрвета, позлаћен је. Зраци залазећег сунца поигравају по Мрамору, алабастру и злату.
Уз високе лађине бокове приљубиле су се џиновске статуе, које су носиле на својим плећима лађин кров. Три катарке и безброј весала служили су покретању лађе, а осам торњева са убојним машинама одбрани и нападу.
Ено је где већ тоне на Западу и залази за кров моје куће. Окренимо се зато ка истоку. Ту је изглед много слободнији, јер на тој страни тече широки Дунав, а она друга
углу његове правилно сазидане шестостране основе стоје хексагонални стубови од тамно обојене растовине, који носе кров опточен дрвеном чипком.
обнављаним ваздухом који се држи под напоном од једне атмосфере и ставља путницима на расположење, а и у рачуне. Кров, спољни зидови, па и сами бокови узвишице, обложени су полираним челичним плочама које се сјаје као венецијанска
немилосрдно мој врт, капије, тарабе и шалукатре мога очинског дома, па и лепи павиљон, труну, напуштени и неодржавани. Кров опустеле куће прокисава у тајности, а нико то не примећује догод ја не дођем и не видим шта се догодило.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Само је поправљана, и како је имање расло, појачавана. Над сваким прозором кров, то јест, кровна грађа продужена над стакларију, да би сваки покрет на тавану изазивао гуд стакла по свима собама.
младић, уживао сам кад су мачкови на том балкону, направили клуб, и с њега се, већ разумеш, завитлавали на стреју и на кров. Да пукне човек од смеја... Мјау! Буп! Мјау! Буп!
Родио се син. Здраво, лепо дете. Фрау Роза, срећна, пустила је свог петла Јову да још једаред скочи на кров, и онда је започео нов и строг ред. Јова је прешао на неки чудан посреднички посао, из капије у капију.
Требало ми је још два, три месеца рада са стручњаком. Поставио сам рад на широку основу, и сад не могу лако под кров... Тонем и у домаће бриге, и опет испливам из њих.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“. Министар полиције успузао се као мачка уз једно дрво и одважно скочио са овога на кров, јер га је момак каменицама гађао, а ја сам сретно прескочио плот, пошто сам и сам осетио на леђима дејство тешке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неко предложи да изиђемо на кров лађе. Палуба је широка, могао би се батаљон постројити. Ту су лежали пешаци, за које доле није ни било места.
— Побратиме, направи ми места и поручи кафу. — Онда викну: — Исајло! — Пази, бре, немој само да ми додирнеш кров, јер одмах добије кијавицу и почиње да капље — опомињао га Војин. На улазу се појави посилни Исајло.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како и не би? Зидови су јој били камени, под камен, и шта да се дужи — и кров је од танких камених плочица био сложен. Шта таквој кући може море, шта ветар?
Временом се рибар Лука, обогатио и саградио велику кућу чији се кров црвенео издалека. Али, и старац и дечак продужили су да спавају у колиби од камена.
— Како право имају оне на дом који ја морам да напустим? — повика дебели сељак кад виде како једна од рода уместо на кров — пада на ледину, и потрча да је дотуче мотком.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А то све надвишује стари кров саборне цркве на коме се блиста златан крст. Зидови собе су у »долапима«, узиданим орманима, за чување празничног
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Под кров њене душе, кô селица летом, Враћају се светле успомене дана Кад је децу дивну, као стабла с цветом, Гледала крај орн
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Једи свој улар, а ово је кров за моју главу! Само је сад невоља била у томе што је тај Стричев сламнати „кров“с једне стране био одваљен, а тако
— Једи свој улар, а ово је кров за моју главу! Само је сад невоља била у томе што је тај Стричев сламнати „кров“с једне стране био одваљен, а тако куса крова стидила би се најцрња циганска ковачница, а камоли не би једна оваква
Ударили су у земљу повисоке кочиће и оплели зидове од прућа, а рупе на њима зачепили маховином. Кров начинише од грана и густе дивље папрати, а унутра настријеше папрат и суво лишће.
Кад су зидови од плетера достигли Стричеву висину, Лазар Мачак нареди: — Сад постављамо кров. Напријед, момци! Кров је направљен од јаких зелених грана с лишћем обореним надоље да би се низа њ сливала киша.
Кад су зидови од плетера достигли Стричеву висину, Лазар Мачак нареди: — Сад постављамо кров. Напријед, момци! Кров је направљен од јаких зелених грана с лишћем обореним надоље да би се низа њ сливала киша.
Стриц, као највиши, видио јој је чак и врата, а мали Николица само кров. Жуја, вјеројатно, није видјела ни толико, можда само врх крова.
Од снажна пуцња изненађеном Лазару Мачку одлетје из руку завитлан угарак и паде на кров колибе. Запуцкета и плану лишће и сасушена папрат, диже се увис лаган дим. — Навали војско! Непријатељски логор гори!
Дим се лагано развлачио, али кроза њ никако да се зацрвени познати школски кров. — Погођена је, срушена! Та слутња пресијече све дјечаке, али се нико не усуди да је гласно искаже.
Изнад воћњака се више није видио познат и драг школски кров. Само се кроз дрвеће нејасно бјеласала некаква безоблична гомила, незнана њихову оку, никада дотле виђена. — Рат!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Избави ме од крви, Боже, Боже мога спасења, на кров који имамо, разве твој, Богородице, покров. Крвоточива она жена кад се је прикојасила за скут сина твога, и таки
и посла тамо у Ефес к апостолу с писмом својим, те му завешта да има то скоро довршити и што лепше може бити красни кров да справи.