Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А небом опет лете свеци, кровови, руке, олтари, шестокрилни анђели и трокрилни ормари! Опет космата места на телу знојаво тело гризу.
Африка
Једина веза са светом за Зегеле је ова уска стаза која долази из Мана. На колибама су сасвим шиљати сламни кровови, округли зидови од набијене земље, уласци тако ниски да се само на коленима може ући.
Типови црначких колиба унеколико су измењени; кровови су сламни, угаситији, шиљатији, као зарђали од сунца и непогода на врховима.
Жути сламни кровови, шиљати, изгледају као од самога злата изнад црвене опеке. То су кровови које црнкиње прво исплету од дугих саванских
Жути сламни кровови, шиљати, изгледају као од самога злата изнад црвене опеке. То су кровови које црнкиње прво исплету од дугих саванских влакана, па га после само као шешир ставе на дом.
Чим мало пређе жега, идем у село, уистину огромно; округлих, пламених, црвених колиба у вечери. Кровови од траве букте пред запаљеним небом.
Ниски кровови на малим кољима, покривени тешком сламом. Под њима дерани дувају меховима, развлачећи их као тесто, у оно мало жара на
аероплане који лете над нама, и бродове, којих је све више на пучини; ратне бродове нарочито огромне, чији су кровови подешени за спуштање аероплана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
ораница и воћњака и усева, који су се зеленели, Исакович је угледао на једном брдашцу, као рушевине, и неко утврђење. Кровови Грана појавише се, испод тог брдашца, у вечерњој румени.
Још су се видели оштри кровови кућа, торњеви барокних цркава, али ма какви да су били, нису привлачили поглед капетана.
У штапсквартеру се улазило, између два донжона, који су били нови, а не из старих времена, а чији су, шиљати, плави, кровови, капали од снега, на Сунцу. Оба шиљбока, на капији, имали су одрпану униформу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Куће су им накривљене, кровови нахерени, жене издрпане. Таква су нпр. Фираја и Брод у Сиринићу и Речане у Средској. Овде је процес арбанашења ишао
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути?
Дуг ред утврђења, бедема, звоник, високи кровови кућа, жути огромни балкон, лик ђенералов, све је то пролазило кроз мозак Исаковичев, као кроз грозницу.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Самилости за чобанку која се по оцу не зове, која не зна чије је кости, чијег млека, ни где јој се очински кровови диме, за твог копљаника који слави помајке себарке крсно име.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и брза промицања предела иза стакла воза, долазили до најудаљенијих страћара приљубљених уз градске капије, чији су кровови били зарасли у траву, до трошних славолука испод чијих сводова више никада неће проћи ниједан шарени звонцави караван,
Месец су повремено заклањали облаци, па се текија претварала у велики мрачни бедем. Испод ње су се кровови наслањали једни на друге и тако лагано клизили према реци и граду на дну казана.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Вратих се тако до киоска не гледајући уопште у њега, јер су изненада почели да ме страшно занимају кровови, димњаци и све остало што уз то фура, а он ме позва да приђем са стражње стране, тамо где су врата кроз која уфурава
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Љубичаст, горећи од фосфора као буктиња, на врху једнога оштрога брега, градић и сеоце у њему. Прецизно оцртане куле, кровови, звонаре. Уз њих лижу бели пламени. Шта је тај градић? То је сасвим далеко, у лево од Монт Паланкиноса.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ИЗВИДНИК Шубаре се клате и звона бију, зажарене очи вука ко скакавци роје се приземљем, кровови тихо клизе низ немирна плећа ветра, понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа
зашто се одасте тој вери у пошаст, кад ено сунце бодро сија и дивна су здања за човечијег сина, куле од мермера и кровови од меди. На челу вам месечев топаз о сестре, зар не видите оно што човек на повратку из смрти види?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Иза једне ужасне стене, танковрхи као конопља, љуљају се јарболи. Страшне, огромне крпе и мреже лепршају по кућама. Кровови, који су ме, руменилом својим, или бледилом својим, и у најзабаченијим селима Подолије, у мору блата, развесељавали,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе. Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала света, па чак и на свакој баџи од тавана вире по две-три главе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца. Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча. А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те
Попа, Васко - КОРА
гладак недужан труп Смеши се обрвом месеца (1951) ДАЛЕКО У НАМА 1 Дижемо руке Улица се у небо пење Обарамо погледе Кровови у земљу силазе Из сваког бола Који не спомињемо По један кестен израсте И остаје тајанствен за нама Из сваке
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она се, вијугајући, губила између узвишених, зелених страна по којима су, усред поврстаних воћњака, провиривали црвени кровови скромних кућица.
А доле, у равни дави се варош у потопу магле, и само штрче кипариси и џамије, и пропињу се као над водом високи кровови с димњацима, као у поплави.
Око мене окретале се куће, дрвета, кровови, шупе, тарабе, људи, бунар. Бунар се окретао као чигра. Мало после видео сам брата на трави и чуо како нас хвале: сад
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено рпање воћњака.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Улица је била покривена мраком, Кровови и куће тонули у тмину. И ја сам се крет'о лаганим ,кораком Као чувар мртвих кроз алеју њину.
1912. ТАЈНА Тај осећај страха, што у мени расте, Како ме је наш'о баш у ове дане, Кад кровови трошни дочекују ласте И кад зумбул гледа где листају гране.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини ... град, кровови ... тамо облаци ... сазвежђа ... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути?
Краков, Станислав - КРИЛА
Под ногама су стабљике пуцкарале н уздисале. Иза кукуруза се као прљаве грбе дилази сеоски кровови. Један бајонет је зазвонио као звекир о челик шлема. Пси су помамно урлали. ”Бомбом и бајонетом...
Далеко доле кроз долину, видела се жута равница, брежуљци набрекли као женске дојке и језеро, изнад кога се дизали кровови и минара Соровића. Плави планински ланци пресекли су видик за Флорином. Тамо је све било мирно.
Петровић, Растко - АФРИКА
Једина веза са светом за Зегеле је ова уска стаза која долази из Мана. На колибама су сасвим шиљати сламни кровови, округли зидови од набијене земље, уласци тако ниски да се само на коленима може ући.
Типови црначких колиба унеколико су измењени; кровови су сламни, угаситији, шиљатији, као зарђали од сунца и непогода на врховима.
Жути сламни кровови, шиљати, изгледају као од самога злата изнад црвене опеке. То су кровови које црнкиње прво исплету од дугих саванских
Жути сламни кровови, шиљати, изгледају као од самога злата изнад црвене опеке. То су кровови које црнкиње прво исплету од дугих саванских влакана, па га после само као шешир ставе на дом.
Чим мало пређе жега, идем у село, уистину огромно; округлих, пламених, црвених колиба у вечери. Кровови од траве букте пред запаљеним небом.
Ниски кровови на малим кољима, покривени тешком сламом. Под њима дерани дувају меховима, развлачећи их као тесто, у оно мало жара на
аероплане који лете над нама, и бродове, којих је све више на пучини; ратне бродове нарочито огромне, чији су кровови подешени за спуштање аероплана.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Млак вјетар подухива преко кућâ, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод планине. Кровови, обрасли маховином, једва се распознају, према мјесечини, од зелених шљивика кроз које стрше.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 У завичају мом згурени кровови ћуте и миле воде и дим по земљи се краде. 3 Зебња је овде, ослушкују се створ и твар: у камен заспати јавом,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
издвоји се још једном бар над стазама: Видех, о, величанственији од даљних предела Облаком у даљину већ одилазе кровови; Боја: још траг ствари што је крај мене живела; Тако и присталости отичу небу глухо као бродови.