Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Не дирај је, — рече, — ова је планина њена кућа. После тога се ућута и тек онако, као кроза сан, шапутао је за себе: — Али што баш тако да се деси да нам прво корњача пређе пут?... То није добра коб!...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Од топова и петлова грлатији, од кобила које јашу гузатији. ПЕСМА О КОМАНДАНТИМА Кроза нас галопом, пуцајући, певајући и халачући, пројахаше, изјахаше пред нас са заставама, и сад пред нама - шкрипећи
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. — Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! Аја, неће момче ни да чује.
— врисну Радојка, па побеже к овцама у страну. — Кући се вуци! — дрекну Живан на њу, па полете к Страхињи цичећи кроза зубе: — Стани де, лоло, стани! Страхиња се беше у први мах чисто забезекнуо и застао као укопан.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима. Ишли су кроза шуму ћутећи... Најзад дођоше где су хтели.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева. И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу. Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.
Теодосије - ЖИТИЈА
у пошћењу болезнима, у наготи и студени И сунцу на опаљење, непрестаном плачу, и уздисању, у умиљењу и сакрушењу срца кроза све године живљења својег у пустињи себе предаде, изнад страсти греховних добрим подвигом јави се, и достиже до краја
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Хајдучија се, дакле, у Лици продужила и после ослобођења, кроза све време Војне границе, до у другу половину XИX века.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Доћи ћеш ти већ на то! - застао је и звизнуо кроза зубе на начин који је и мртвацима дизао косу на глави. - Бакутан је превалио осамдесет и злато му није неопходно.
Отац је, кад год би се споменуло Владино име, прошиштао нешто кроза зубе, али то је било тек онако: по спретности са женама он је сматрао да је Влада његова крв.
- Журим! - одговарао сам познаницима који су ме заустављали. - Да ти не гори нешто? - рекао је Атаман и отпљунуо кроза зубе. Имао је растављене зубе и успевао је да пљувачку одбаци нека три метра од себе због чега смо му сви завидели.
- То је смешно! - рекао сам. - Мислиш? - унела ми се у лице. - Ја мислим да је страшно. - Видећемо! - отпљунуо је кроза зубе Атаман, а онда смо решили да на Бароничин прозор закуцамо само Рашида и ја.
- поновио сам осећајући све своје мишиће одједном док се она смејала. - Знам да јеси! - говорила је кроза смех. - Не мораш да забијаш главу у песак! - приметила је али ја нисам хтео ни да се покренем.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— То је једно — настави Мргуд — а друго је: ево ти у кући госта, о коме ће се гракнути кроза сву Црну Гору и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би дочекао госта како ваља,
На двадесет корака десно бјеше прва кућа, па на десет од ње, лијево, друга; осталијех шест једва се назираху кроза снијег, не бјеху у врстама, него растркане.
Владика га прочита и рече: — Ово нам јавља гувернадур да је болестан, те жали што не може доћи! Кроза жамор који наста њека гласина јасно рече: — Валај, био здрав, или болестан, без њега се може и сад и посад!
Јанко му нареди да омете ћелију, а сâм поче ходати по ходнику. Жагор је допирао из дворнице и трпезарије; одједном кроза жагор продрије гласина острошког игумана. Јанко чу гдје виче: „Није тако, братановићу мој свијетли!...
Тада се Јанку предочи лијепа слика, неустрашиви брдски синови носе „танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се од звјерова, чувајући боље него своје главе те лаке
Крстиња лако врисну и додаде: — Аман, човјече, не ломи ту руку која ти је дјецу одњивила. — Чујш, бабо! — рече он кроза зубе. — Није она дјевојчина, но моја чиста и добра кћи!
једну опрегљачу, отрже с ње једну ресу, па се попе у комору, нађе једну јабуку, проврти је пушчаном шипком и продјену кроза њу ресу, стави то у шпаг, изиде и упути се са Грубаном низ поље.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Из свог скровитог кутка дечја песма нагло закорачује у свет, крећући се кроза њ слободно и сигурно: Од излога бакалнице.
и надограђивања стварности, занимало је многе писце: једни су га призивали, други опевали, или описивали; Ћопић кроза њ гледа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
предрасуде и интересе, он, питом, љубазан и прилагодљив, није имао великих сукоба са људима и доста добро прошао је кроза живот. Скроман и благ, са филозофском благошћу према људима, он је радо праштао и умео бити захвалан.
утиске и даје књижевне описе — но срдачан и природан човек који добродушно и духовито прича шта је видео и како је кроза свет пролазио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Зачуо се кроза мрак тај густи, А ја пипни, па онамо крочи, Па протари, па избуљи очи, Па посрни, па пипни опета, Бечи очи, ао
оног Магарчева, Па запевам отприлике вако (Чула нојца, сад нек чује свако): Тамо ноћна, без звездице тамо, Шта кроза те тако сија амо?
Гле град турски — мрко л' кроза тмину На србињску гледа покрајину, Мрко гледа, али залуд му је, Лоше су му за каменом гује.
, крило наше, Вазда светло лице твоје! Кâ ти беше, да бијаше Међу нама јоште које, Не би нама таке стреле Кроза срце пролетеле! 32.
80. Кад му белу руку пружи: „Де сте, де сте?“ кад уздане, Кад се рука с руком здружи, Кад кроза њу срце плане? Ој карачу, амо оди, Глени, па се намргоди! 81. Ето седе сунце бедно, А де не би била беда?
Тек се зора помолила бела, Околина оживела цела, Свуд оруже кроза маглу севка, А чује се јуначка попевка, Мач и коњиц и та дуга пушка, — Благо оном ко је глава мушка!
Сунце грану, ал' облак легао, Нико кроза њ сунца не згледао. Али тешто, та није ни требе, Море, сунце, бити и без тебе!
Гладна тамо кроза провалије Једна зверка овамо се вије: Пара месна њу је домамила, На ручак је дивни поитила. Веће стиже, види ручка
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана... А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш, уносиш корито, бакрач топле воде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Па да, ту је било и стадо... И кроза сан сам чуо ритмичке ударе, час слабије, час јаче, и мени се причињавало као да то звоно неко клати. Могуће, могуће...
Очи ми се склапају и цео разговор слушам као кроза сан, те ободох коња да видим зашто смо застали. Поред пута угледам силуету коњаника и чујем глас потпоручника
Сунце припекло, зној кипти са људи и стоке. Кад пролазимо кроза село, људи не могу да се напију воде. Било је то некад кад су сељаци износили вино и воду.
Пројурисмо кроза село, онда се сручисмо десно, на једну пољану. Пред мојим водом се наједном створи нека гомила. Возари у последњем
— Друже, опасно је ван се нагнути! — вели му кроза смех Александар. Један од пешака застаде, па завири у цев топа, а нишанџија притвори затварач и он се трже.
Свирао је трубач „збор“, и као кроза сан чуо сам жагор људи, али сам према свему био равнодушан. Командир ме није дирао. Мало сам се примирио.
Било је хладно и мрачно. Легле смо одмах. Али кроза сан чух неки крик. Тргох се. Сестра ме запита застрашено: „Шта је то?“ Опет се понови...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Они се кренуше кроза село. Путом се водио говор само о раду у школи. Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако
Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега.
демантује те гласове овако: „Глупави опозициони листови, у својој шашавости, измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао неки странац од својих шесет година који, како ти
Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао. — Остави, брате, те ситнице и лудорије да не губимо времена.
Кад се говор заврши, он, не мењајући положај, кратко и 'ладно процеди кроза зубе: — Хоћу! — Можемо ли дакле поћи с тобом тражити бољи крај? — Можете! — продужи мудри странац не дижући главе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ево видиш како смо далеко, и опета она тешка воња од некрсти овде заудара. МРТВО ДОБА НОЋИ, СВЕ СПАВА. НЕКО ЗБОРИ КРОЗА САН. ДИГНИ СЕ КНЕЗ ЈАНКО И КНЕЗ РОГАН ДА ВИДЕ КО ЈЕ, КАД ОНАМО АЛ' ВУК МАНДУШИЋ ГОВОРИ КАО НА ЈАВИ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти. Бабин лик увек јој је мало јаснији. Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове
недра, у’скут, и знајући за Софкине најтананије, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.
Ја, Магда, Магда. Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Небескијем сводом шеташе пун мјесец, расипљући кроза тишину своје блиједе зраке. Као дјечица кад умакну домаћем запту и оку старијих, па се на осами гдје разасну и маха
Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ. „Не пали ни један докле моја не плане!“ рече полако Оташ.
“ рече Оташ, који му бјеше ране опрао и како је могао завио. Једно му зрно прошло кроза стегне али није кости преломило; друго кроз ребра с бока на бок. „А све због тебе, Марко!
Видар му забоде онај писак у рану, (зрно га бјеше пробило с бока на бок, ако се сјећате) пак из уста млазну млаз вина кроза цијев. Рањеник задрхта и јаукну. Видар то учини неколико пута засопке. Свакога пута рањеник је гласно јекнуо.
Сјајни бичеви бјеху, уздуж и на размак, помало улупљени од уплитања. Она провуче прсте неколико пута кроза њих, па их стаде чешљати. Тек што то поче, чу неки шушањ око куће. Учиње јој се као да чује неке кораке.
на хиљаде, на хиљаде коњаника, па сваки развио свој барјак, а ја се са својима протурах кроза њих пјешке...“ „Бјеху ли коњи бијели јали црни?...“ запита важно, Петар, шура му. „Јади их знали, бјеху свакојаки!
“ „Бјеху ли коњи бијели јали црни?...“ запита важно, Петар, шура му. „Јади их знали, бјеху свакојаки! Еле мицасмо се кроза њих, ама никад изаћи...“ „Је ли те који очепио?“ опет ће Петар најозбиљније.
Најзад се диже и стаде ходати, на прстима, по одаји. Пријатељ му као да чу кораке, јер промрмља нешто кроза сан. Јанко се тада брзо поврати на своје мјесто, обу саме опанке на босе ноге, утули свијећу, па кроз кућу изађе у
Сердар се стаде протезати и кроза сан бобоњити, као што му бјеше обичај, прије него се пробуди. Јанко тада утрча у одају па сједе да пише.
Жена се преви и паде на кољена, па хукну од муке. „Аман! забога!“ једва изговори. „Чујеш ти бабо!“ говораше он кроза зубе, једнако трзајући њом. „Чујеш ли ти! Није она ђевојчина, но моја шћер.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Што ђаво не зна, пита жену. Б) СТИХОВАНЕ 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) Лако ти је без тојаге проћи Кроза село у ком паса нема. Лако ти је трошит’ богатоме И јачему бит’ се с нејачијем.
пак разумјевши то (по свој прилици навалице) сасвим друкчије, разапне поњаву у авлији па прорезавши је, стане скакати кроза њу и тамо и амо. О ТУРЦИМА Алија, ђе је Арбанија?
Ни једна му вода не дође у помоћ осим речице Дагудин. Дагудин брзо пројури кроза земљу и дође у помоћ: сва окна залије и окнаре све подави, потом изиђе напоље и све окнарске куће потопи и однесе.
Газда (као кроза сан пита): — Ко то туда тапа? — Ја, куме, ја — (одговара онај). — Не укради ’чела мојих! — (наставља газда).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ови младић имаше чудотворни прстен, те с њиме кроза свијет, нађе аждају, па кад се виђеше, она пут њега да га прождере, а он пут ње да је уфати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ће сјести да једу зачатише сви једногрлице „Оченаш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје“, кадли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну: — Фра-Брне!!
јер она оди и броди међу нама гришнима, баш кâ мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, кâ свића кроза дим од тамјана!
Бесједник нагну бардаком. А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка. Пошто предуши, хукну и додаде суд брату Шунди. — Ун здрављен вран!
Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку. Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако да га час обузимаше ватруштина,
Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.
Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе. Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.
Изјутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака. Брне га једном благо савјетова: — Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије времена,
Зар ја тебе да не слушам, а? Збогом. Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши на отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку па с кујинскијех врата назва: — Ваљен Исус, о шјор-Грго! Здрав уранија?
Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка
привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.
Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак. Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, иако су га њихве очи пиле.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Без даха и крета Ваздух је ћут'о, док је кроза њ лио Мистични месец маглице танке Преко цветова, траве, дрвета. Сенокос млади пун пољскога цвећа Стрепи у сјају
Као стара песма у добу канкана. И док ходиш кроза шибу злобног смеха Ореолом тебе озарава сета. То је твоја надмоћ над калугом греха, Та снажна лепота нетакнутог цвета.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При томе приметих да, у тренутку кад први калем спојих са Волтином батеријом и пустих кроза њ електричну струју, магнетска игла галванометра мало задрхта.
Обратих, дакле, пажњу на тај простор и расуђивах овако: Кад укључим примарно коло и пустим кроза њ електричну струју, дешавају се и у том околном простору извесне промене, он постаје поље магнетске силе, јер у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
спор и учаран ритам живота око мене: непознат немир покуцао би на прагу свијести, као наговјештај једног катаклизма. Кроза ме би прострујао хучнији ритам: слутња да негдје ван нашег ускога круга постоји други један простор и тече друго једно
Оно што времену даје ток, то су куцаји нашег срца у њему: оно што простору даје просторност, то је кретање наше мисли кроза њ.
! Прије него сједнем за рад, дуго бришем стакла наочари. Захукнем их, па их тарем, па кроза њих погледам према свјетлости, па их опет тарем.
— На концу конца, и то твоје, и то је нешто. На разне се начине може провести живот, разним се путевима може проћи кроза њ. А на сваком од тих путева наилази човјек на неке љепоте, на ведрине, на неке обасјаности.
Поглед ми паде на слику бакина брата умрлог у младости. Очи су, као и онда, гледале равно у ме, кроза ме, без осмијеха, као и очи човјека изведена из самице. Ускоро се јавио рад црва. Помислим: колико дуго живи црв?
Побојавам се да одједном не осјетим своју запремину у стварности, да кроза ме опет не проври немир неког хтијења, да не отпочне опет неко врење. Не, нећу то.
Голо осјећање бивствовања. Нека кроза ме лепрша мисао, снено и без правца, као сањив лептир кроз игру сунчаних прошарица под прољетним крошњама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Више се нећемо видјети. Збогом. Ижљубише се, опростише, и свако оде на своју страну. Лија оде кроза шуму, а он ишао дуго и дуго, уморио се што може бити, а нигдје ништа ни појести ни попити, док стиже на оно мјесто
Ово изрече, те отлен свој пут. Ходајући по свијету, дође у некакав велики град и, шетајући кроза њ упази га царева шћер, и у њ се смртно заљуби и рече оцу цару да га зове у кућу, те је он послуша.
Затим, прешавши преко ћуприје, дође у једно сало, и пролазећи кроза њ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди где све село пева и весели се, те запита једнога: — Како је то
Идући тако, дође у друго село и, пролазећи кроза њ, види где је у њему све жалосно и плачно, па рече једноме: — Ја прођох кроз једно село, и видех све весело, а зашто
Ћипико, Иво - Приповетке
заноћило, гости су ређи, а они што долазе климају главом, мутне су им ситне очи и одлазе бесвјесно, мрмочући и пиштећи кроза зубе.
— Не иди! — моли га она. Но он се не сврће. А девојка сама стоји код прозора и гледа кроза њ на улицу у туђи свијет, и ничему се већ не нада; туга је трга, а из ње се испољује жива чежња за засјенутим градом.
но није могуће, силан је вјетар.... . — Марко, Марко! — кроза сузе виче Антица, угледавши свога човјека у чамцу гологлава, раскострушене косе, како одмиче од шкоља и жури у
Тамо се даље! Цвета кроза сан нешто прогунђа и помаче се, али кад је он, легавши до ње, снажно рине од себе, раздремавши се, рече му љутито:
Илија их гледа и помисли да у кући нема квочке да их око себе окупи и греје својим топлим мајчиним животом. Те ноћи кроза сан, слушајући јецање старе, Илија се често буди и пази на децу, пипа око себе да ли се које у сну открило и покрива
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана. . . А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш [...]“. 142 Богато, раскошно грађена као ниједан други Станковићев лик, Софка има у себи
у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.
да се у Сеобама небески свод даје заједно са симболичком пројекцијом у облику бескрајног плавог круга: она из њега или кроза њ час јаче, час слабије исијава, наслућује се.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Шта је даље било сећам се сад само као кроза сан. Знам да једно сто корака тако трчасмо; знам да картеч и куршуми брисаху као метла по нашим редовима, сваљујући и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тражим лица своје деце, Што су рано у гроб пала, — Спојила се, —- а кроза њих Смеши с’ сестра моја мала. Кликнем: Оче, мајко, љубо, Друзи, децо, сејо моја!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пита Перу „Ђеврека“ и погледа га искоса поднадулим очима. — Оној?... Јаој — говорио је Пера кроза стиснуте зубе, па поче да рже као коњ и ногом да удара.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас. Пун, кратак и понизан. Уз то звек новаца и извињавање: — Нисам
обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи. Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ЗНЖОЈС, 6, 126). Трн, дакле, представља препреку за зле душе и за душе уопште; оне не могу да кроза њ прођу, или ако то покушају, или иначе на који било начин дођу у додир с трњем, задржаће се у њему и залепити за њега.
лечи и импотенцију: тога ради мушкарац оде ноћу на реку, свуче се, расцепи »тополов шиб« и провуче се кроза њ. (ГЕИ, 24, 1975, 120). Раширено је и гатање о времену по т.
(ГЕМ, 37, 167) — какав је, на пример, ђурђевдански шупаљ колач, помоћу кога се и врача и гата (чобанин музе стоку кроза њ да би имала млека, а затим га котрљне између оваца: »ако колач падне са шаром нагоре — јагњиће се женски јагањци, а
Ћипико, Иво - Пауци
Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. — Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија.
— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ' се. Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи.
Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
поред огромног прозора, који је разумни архитекта начинио од једног јединог окна, и уоквирио га тако да предео који се кроза њ види изгледа као каква слика.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Нека, нека, ја ћу ићи сам — и он пође своме шатору. — Е, нема смисла — вели кроза смех поручник Протић. — Претерали сте... — Ах, сунце му поповско, одавно он мени „јади пилиће“ — вели Душан.
Опет се умеша Драгиша. — Сі воуѕ воуліез воір нотре бівоуац? Тгéѕ... тгéѕ... — говорила је кроза стиснуте зубе мучећи се да погоди реч „радо“. Диже се, па и не гледајући Живадина пође са Драгишом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Носимо. Груди нам пуне слутња, И себе ко један симбол; У галоп: Носимо симбол али и бол, Кроз жита и кроза све и кроз магле; Преда мном Велики Медвед, и Северни пол, И ноћ, и месечина, и друм, Тап, тап, брум, брум, Топот, и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И један облак, пун топле крви, Над њима, гори, лебди високо. И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
82 ТРИ СУЖЊА Процвиљеле три српске војводе у сужањству паше скадарскога. А да зашто? Веће ни кроза што, за хараче од ломнијех Брда, јер се брдска ђеца посилила, па не даду царевих харача, а војводе паша преварио, на
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Мање ће ме бити страх. Док је Лазар журио, спотицао се и пипао кроза шуму, Стриц је неко вријеме марљиво кукао, а кад се пуцкетање сувих грана сасвим удаљи, он се нешто досјети, па стаде
На те његове ријечи, дјевојчица покорно, оборене главе, крену кроза шуму. Јованче се уозбиљи. — Луњо, куда ћеш? — Шта ја знам куда ћу. Идем, кад ме ту не воле. — Шта не воле!
XИВ Сљедећег јутра нестрпљиви Јованче први је стигао у логор Тепсију, а кад се ускоро кроза шуму указа и Лазар Мачак, он му потрча у сусрет. — Лазаре, брзо у пећину док остали нису стигли. Носиш ли батерију?
— Ево је! Нов је новцат уметак у њој. Сија као сунце. Дјечаци трком кренуше кроза шуму. Над јаругом је још лежала јутарња сјенка. Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас?
Одозго ћемо вирити како нас траже. Бојећи се изненадног доласка потјере, дружина журно крену кроза шуму. На једно педесет корака од логора Стриц одабра једну букву ниске и врло густе крошње на коју се лако могло
Одједном се грање на љесковом жбуну опрезно размаче и кроза њ се помоли ушиљено лисичје лице некаквог старца. Он се зачуђено загледа у натпис на дечакову шеширу, поче лагано да
А кад су најзад сва имена била прочитана и запамћена, Лијан забаци на леђа кожни торбак, мину крчму и упути се кроза село на својим кривим ходаљкама. — Хајдемоте ножице лагане, крај крчмице, крај моје драгане!
— Долазе?! Ко долази? — скочи Стриц и поче да звјера око себе. У то исто вријеме нападачи су се заиста прикрадали кроза шуму.
Ошамућен од ударца главом кроза зид колибе, Јованче само упери кубуру пут уздигнута пољарева штапа и викну: — С пута! Не предајем се!
Дим се лагано развлачио, али кроза њ никако да се зацрвени познати школски кров. — Погођена је, срушена! Та слутња пресијече све дјечаке, али се нико
Тек пошто се дим толико развуче да су већ могли кроза њ да виде читаву зараван, дјечаке по срцу лупи нешто туђе, одбојно и пустошно.
Сви су скамењено зурили у правцу одакле се чуо жамор, али им се лица одједном разведрише. — Па то су наши, наши! Кроза шуму су журним кораком долазили Јованче и Лазар Мачак. — Та гдје сте ви већ? — повика Стриц нестрпљиво.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— нуди је домаћица. — Што прајите? — пита их дока седајући на миндерлук према њима. — Седимо си! — одговарају оне кроза зубе. — Жмијете како мачке испод накладено кубе... — Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште пâ она! — Што ће си чиним?
па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере. Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.
Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе. Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...