Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето мене до обале. Чун ту вежем, лаким скоком На обалу па излетим, Па лаганим онда кроком Двору миле ја полетим. Близу двора гле менека, А на врати оно ко је?
Кад не можеш бит на срцу моме, Та не дам те, богме, ни другоме.“ Ово рече, севнуше му очи, Сабљу трже, плахим кроком крочи, Већ је близу, већ до Цвете стиже, Већ јој сабљу изнад главе диже! „Умри!
— И ту се њему глатко чело набра, Још тужним оком кано муња плану, Па Милу своме да престане ману, Те брзим кроком кроз избу корача, Са зида скида убојита мача, Огледа гвожђе скоро зарђало, Па даде Милу да поглади мало.
Ал' Бог моме не слушао младе: Плаим кроком коњиц пољем краче, Па у гору зелену замаче. Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору својему; Бог би дао,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” — Тако се моли душа сироте, склопе се врата, калуђер оде. ИИИ Калуђер црни озбиљним кроком замишљен се пење уз трошно степење, понизним лицем, грозом дубоком, сухоњавом руком о врата лупа, у игумнову ћелију
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ гракну он. — „А да како! зар ћемо ми најзадњи!“ одговараху они. И збиља сердар момачким кроком пође пред својима, и стигоше на вријеме, па се придружише ка гомили, у врх Ераковића.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Стазама старим, и душом и кроком, Времена прођох и простора миле; И погружена у болу дубоком Стигох уморна дому под окриље.