Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
спрама дела, Гле и њега веће ману, Тило кљусе и претило, А госпар му пушта воњу, Кâ и њему да је мило, Кâ да отим кроти бољу, Бољу тешку срца свога — Дела, дела, па и мога.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ниси анђео кога страх мој кроти Чудовиште би био у својој лепоти Чије порекло у мојој је жељи Да уништен будем тамо где постаје Моја немоћ моја снага
И пакао је љубав кад дозревање ока Ружу у слику претвори, дубока Расањаност да јој луди мирис кроти И одузме срце ведрини и лепоти, Јер ако крајности исто сунце доји Сувишно је срце где песма постоји.
каже Нечитак је свет Ми певамо да се постиде роботи Тупоглавци довршени за намеру свесну Против свега смо што хоће да кроти И мада више воли борбу него песму Наше нас срце још не осрамоти ПЕСМА ЗА МОЈ 27.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То бреме нема стварну тежину, душа му се бори са невидљивим, јер не кроти му она више полуделе телесне сокове, нити немире. Он осећа неки потмули бол, а не зна откуда долази.