Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
оне који дуго, ћутке, гутају горчину, када наједном из њих груне отрованих речи лава; за људе некада топле и кротке кад злом превазиђу и себичњаке; за прегарања и гладовања очију и срдаца и дијафрагми да би потом се прометнула у
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ја имам часове чедне, кротке, смерне, Кад чистотом трепте мисли моје младе, И у мојој души побожне и верне, Зашуморе химне, похвале и наде.
његова благост сад ме увек сети На вилину косу што у зраку лети Кад пред топлим сунцем стукне зима тавна; На иконе кротке, стародревне чари, Што благослов нуде из оквира стари̓, На пространа поља месечином плавна.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Моја запета напрегнутост расплинула се као чудом и разбила се о њен тихи осмјех и кротке очи. Једном њезином ријечју, Бућко је био створен. Стајао је ту, пред нашим очима, жив и уобличен.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја сам онај који курјаке кротке, а магарце паметне правим. Ја сам онај који млого реди казујем да жене за тајне не маре, да млого не говоре и да мужу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
между тјем сказати, драгаја госпоже Кумо, о росијској зимје, која в сравненији с нашеју зимоју јест љути рис спроћу кротке овце.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па шта би, јагње, ти, Ти тако блага, кротке нарави? ЈЕЛИСАВЕТА: Црногорце бих учила Тумачит мојих жеља мигове; Пламеном моје ћуди ватрене Нарави њине тврде
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
неправе, немилокрвне, поносне, гордељиве судије скоро с једнога сиромашка тешка уздахнућа низлаже, а праве и склоните, кротке уздиже.