Употреба речи крочим у књижевним делима


Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А он? — А он подави реп кад му то реко’ па увати пут. А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. — Боље што ниси. Неће ни његово довека! — Ама и ја то велим!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Али ћеш и ти са мном на лађу?“ „Ако, пре но што на њу крочим не оставим лађу живота“. „Велики богови сачуваће те од тога!“ „Хајде, драги мој!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем слободно руку да држим, не смем слободно да крочим [. . . ]. Страх, страх, да се излуди!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем руку слободно да држим, не смем слободно да крочим. И то дању и којекако могу да издржим. Дан је, светлост, види се. Али ноћу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности