Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, е! — учини Трпко као не верујући. — Ја ти кажем. Напаст нека — ето човек сад није пристао ни из куће крочити без пусата — рече Тиосав, па изиђе из мехаде, градећи се забринут, а у себи се напрегао од смеха. — Их, их!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска. Ето ње сутра... — Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!... Спиро, ’ајд’ одма’ и ти кући! — Е, баш си потрефила! — вели поп Спира.
Африка
Оне су фетиши. Каите, племе из чије породице је био Сундијата, не усуђује се крочити међу њих. Робове чак, који умакну од Каита и побегну на ове планине, Каите више не хватају.
Црњански, Милош - Сеобе 1
није, као рашчеречен, остављао комаде свога бића, натакнуте на разне куће, у крајевима куд му нога никада више неће крочити?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али се одједном вријеме промијени: поче поново падати снијег, водњикаст, мек, те се од силне лапавице није могло крочити изван. Тада Јанко нађе другу забаву да испуни часове одмора.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Јок! У камариле ја не идем! Моја нога неће тамо крочити! Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! — Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема,
Петровић, Растко - АФРИКА
Оне су фетиши. Каите, племе из чије породице је био Сундијата, не усуђује се крочити међу њих. Робове чак, који умакну од Каита и побегну на ове планине, Каите више не хватају.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С ове ја земље ни крочити нећу за Ђорђевим трагом. Он ако слушати неће, не било му никада трага! Ви ћете турског нештедећег жертва постанути
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад јој рече, кâ да посијече, те под собом коња уставила, напријед му ни крочити неће, па Латинка свекру проговара: „Мио свекре, Црнојевић-Иво, Максиму си срећу изгубио, како с̓ другог зетом учинио.
богом ти се кунем, ја ти враћај благо са јабане, са вашега војводе Милоша, те удари на Максима твога, јал̓ напријед ни крочити нећу, баш да ћеш ми очи извадити“.
Ако л̓ благо повратити нећеш, кунем ти се богом истинијем, напријед ти ни крочити нећу, но ћу добра коња окренути, догнаћу га мору до обале, па ћу ватит листак шемишљиков, а моје ћу лице нагрдити