Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Прстенована, свадба, 25 гроша, дарови!« Све му се то збркало у глави и само бучи. Поче бројати ни зашто ни крошто басамаке и наброја на велико своје изненађење и ту 25!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ја стрепим од оних очију: кад их превали, па као из праћке, а ти, не знаш зашто ни крошто, цептиш као прут! Никад се није смејао, бар не као други свет. Знам, једанпут држи он на крилу мог малог братића.
Па онда се уједанпут стаде смејати, безразложно, сулудо — ни зна зашто, ни крошто! После, опет, удари у плач — ни то не зна зашто!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дође му тако па се усићи, не знаш ни зашто и ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако започе, без неких нарочитих припрема, да гине и умире Подунавски полк, на Рајни, нит знаш зашто, ни крошто. ВИИ ТУМАРАЛИ СУ, КАО МУВЕ БЕЗ ГЛАВЕ; ЈЕЛИ СУ, ПИЛИ СУ, СПАВАЛИ СУ, ДА НАЈПОСЛЕ ТРЧЕЋИМ КОРАКОМ ПОГИНУ, ЗАКОРАЧИВШИ
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Престаде се Хајка отимати, Да је пусти, престаде молити, Крошто — зашто — ко то јоште знаде? Тале мисли е му се подаде, Те јој беле руке попустио, Јао Тале, баш те Бог убио.
“ Тако рече, гледну низ чардака, Шћаше скочит, ал' јој се не даде, Крошто? зашто? ни сама не знаде, Те погледа у големој муци, Гледну горе небу високоме, Онда гледну оној гори чарној: Од
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
прегачу веже, С цванцигери и петаци плетене косе, Са шљокама измешане кошуље носе, Што с вретени ходе, играју босе? Крошто, драги тамо често одходиш, Ах, и мене овде често остаљаш?
Вредно да се зуби избију у усти, вредно да се обе сокруше чељусти; Час онај проклети — ви остала пуста! — крошто допустисте, безакона уста?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Самоме везиру за курбан-бајрам слати су овнови из Рељиних торова. И некакву је бурунтију од цара задобио. Зашто и крошто он није знао, нити је хтио кога питати.
Буди мене миран“ — па ће те на мртво име испребијати, ако је јачи. Крошто, зашто, то нек сами Бог зна. А право, по души кад будемо говорити, мекана је срца и податне руке: залогај би чојеку из
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Скупити уједно к себи хоћеш све језичнике, разлики народ... Благо Рахили међу осталим мајкама, крошто она продаје свога сина прекраснога Јосифа није видела! ...
Пророк божији и то упослова! Бисер паде у блато! А крошто то би? Зашто изађе из памети. Штоно се пише: сваки се човек у три посла и мами и беси се.
ни од других чатаца прочули, ја л' су заборавили, зато вала ми за ови Ахаров посао понашире исказати што и како, крошто ли се је случило што. Знанцем да је на спомен а невештим за знање.
Докле ухватише га, сам се исказа, јер је убио човека. А да речемо ево сад, крошто ли нам то Бог даде и постави сваком нам у глави на нашој памети свагдашњега будна на опрезу судца, — нашу свест осећњу?
А кад дознаде за то сиријски цар, што земља од зверад губи се, распита жидовске књижевнике крошто то може бити да зверови даве оне људе а њих нису дирали?
Кад разабра крошто је тај гњев, онда сабра који су близу око њега Израиљи у плену били. Мудре старце и попове посла их у Самарију да их
Што је нама вуковом отимачем и теби пастирови доброму и јагњету, сприликовало се да си ти близу овде дошао? И крошто ли си дошао овамо? Какво ли је сједначење светлоће с мраком?
И крошто нас саде, и ппеђе тога времена са светлошћу твога лица, миродржитеље мрака овога века, напоље одовуд, тамо у вечну помр
И крошто то би? Кроз велики инат и сваду поповску, с пизме рад међу собом и не мала рат међу њима заподеде се, него баш и душман
« (И ту реч не зна се нашто то износи, крошто то рече апостол »осмога се месеца допраља дом царски«, ако не узбуде то рекао — тако ми се чини — за осми век онај
је дошла онде к њему и стоји пред њим, те га пита и вели му: — Што је то од тебе господине, што ли си ту затворен, и крошто те ту држе у том хапсу? А он јој рече: — Обнет сам с кривицом пред царем и чини ми се да ме хоће погубити.
А крошто ти један не мож свој закон пазити? Кроз то, штоно си самовољан и полапан. Зашто ли свога срдца нигде не згреваш?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ој, хој-хој, леле, Зоне, у чичек-антерија... Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто. Остави дућан на калфи, а он се жури кући као да му гори.
Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим Друштвом. Ником није казао зашто и крошто, — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се