Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
у земљу пушта храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и зелене, цветају, брује и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Била је то најлепша смрт коју сам икада видео. Из звучника обешених у крошњи липа кркљао је Јохан Штраус. На телефонској говорници, окружен разјареном гомилом, стајао је предратни индустријалац
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Све оно што се сакрива у ништа Додирује ме на ивици бдења Да ме опомене, ил да ме мења — Тако у крошњи стабла које листа Иза високог зида губилишта Певају птице. Намера је иста. (18.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кад једном плане моћно палидрвце, тајанствен дах ће синтаксу да натре, у брсној крошњи распукнуће машта ведрину мисли, радост стваралаштва.
У саму себе тек би унатрашке. В О жишко липе с јасеновог храста, у таквом склопу тек си светилиште, у крошњи срца давна слика гласа, што с крвних зрнца навире да зриче, да хором лишћа слави чинодејство кад бор је био биљног
Док биљке сунча точак усијања, тек рудну жицу немир да излуди. У буков-крошњи гукну Бог и сумрак, а поток течно прогледа на шљунак. А мисли где су, шта су осећања?
непостојања родне близине, што се расцвета по сиромаштву свакојих грана, тужна у двору давнашњих лета, с чијих се крошњи, орах кад прска, блиско заплави шљива - а српска.
О, румен ветар, рашчупан и луд, над свадбом шушти, крши му се пас а с наших крошњи засветлуца блуд кад ритам свину добош, полубас у трубни ехо. - Шта је видик?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
зечјим трком, фрчући мачјим брком, јурио Цицу, сиротицу, уз дрво јадна једва загребла, горе назебла, у густој крошњи повише дебла, без топла шала, чизама, капе, дувала сву ноћ у предње шапе. (Цица је, знате, овдашња мачка.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пред зору, у савани, у сеоцету Златном Рогу, Испод зелених крошњи, ко испод широких крила, Племе Рогогу од игре спало с ногу, И спава, као крдо уморних крокодила.
РАСПРАВА У ПАРКУ У лето устајем у цик зоре Да чујем како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из триста грла диже се граја Око питања: има ли краја Тај свет, у
А светлост, што се у небу роди, Најпре у крошњи, потом у води, Пресијава се, огледа, дрхти. СУША Вода је гола.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко би још на то мислио? Хај! Хај! Насред школског дворишта растао је орах у чијој је крошњи пар рода свио гнездо. Мале роде, још голуждраве, гладно су отварале кљунове.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
“ Глас му се не чује, али врапци и голубови са кровова и крошњи у јатима слећу на плочник, са Саборне цркве почиње да одбија подне а ветар све јаче надолази из дубина осунчаног,
Попа, Васко - КОРА
пикавац На доњој усни немоћи На крају света КЕСТЕН Улица му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му гнезда свијају Пролеће му прсте креше Живи од пустоловина Својих недостижних корена И од дивних успомена На
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
десетке метара, прелетио као велик жут лептир с мирне површине зида на лице слијепца просјака на углу, затреперио у крошњи багрема, па нагло прескочио, загнао се у мрачну хладовиту дубину конобе преко улице, залепршао у огледалима
том дворишту изграђивало се џиновско стабло, круна читаве инсценације, са свим могућим нијансама зеленила у раскошној крошњи и с пребогатом игром свјетлости и сјена.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Предузимљиви Стриц већ је чучао високо у крошњи родна ораха на другој страни шикаре и дерњао се: — Аха, држи га, држи! Охо, ево га! Ево још двојица!
Ух, што је мрзим! —А мрзиш ли ти, Луњо, њега? — заграјаше дјечаци. Дјевојчица подиже према крошњи свој миран поглед и одговори тихо и сасвим пријатељски: — Не, ја волим нашег Стрица.
Везаше кују и један за другим попеше се на дрво. Горе, у густој хладовитој крошњи букве, било им је некако много љепше него на земљи. Били су као у неком зачараном лиснатом царству.