Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам остала у соби и облачила сам моју малу лутку у разне шарене крпице; после сам јој мазала обрве, правила јој нос и уста.
Африка
Једна од њих продужава се у две фигуре, чији су сексови, мушки и женски, увијени у крпице. За њу се види да је очигледно огромно стара. Друга има пластичне татуаже, искежена је, свршава се у повијене рогове.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ПОСЛЕ ПОЧЕТКА 21 ИИИ. НА СУНЦУ 22 ИВ. ПОД ЗЕМЉОМ 23 В. НА МЕСЕЧИНИ 24 ВИ. ПРЕД КРАЈ 25 ВИИ. НА КРАЈУ 26 ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ 27 1 29 2 30 3 31 4 33 5 34 6 35 7 37 8 38 9 39 10 40 11 41 12 42 13 44 БЕЛУТАК 45 БЕЛУТАК 46 СРЦЕ БЕЛУТКА 47 САН
ни ко је ко Све је ружан сан прашине Чујеш ли ме Чујем и тебе и себе Кукуриче из нас кукурек (1956) ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ Падни ми само на памет Мисли моје образ да ти изгребу Изиђи само преда ме Очи да ми залају на тебе Само отвори
разбије Сети ме само на себе Сећање моје да ти земљу под стопалима раскопа Дотле је мећу нама дошло 1 Врати ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте
ме само на себе Сећање моје да ти земљу под стопалима раскопа Дотле је мећу нама дошло 1 Врати ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде ОД жежене
ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде ОД жежене жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо
чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде ОД жежене жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка
напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви својој купам У крпице своје коже одевам Љуљашке им од своје косе правим Колица од својих пршљенова Крилатице од својих обрва Стварам им
ми једно за друго Стамен хладан кроз тебе гледам Кроз тебе пролазим с краја на крај Ништа нема од игре Куд смо крпице помешали Врати ми их шта ћеш с њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од
си нож под мараму Прекорачило црту подметнуло ногу Покварило си игру Небо да ми се преврне Сунце да ми главу разбије Крпице да ми се растуре Не шали се чудо с чудом Врати ми моје крпице Ја ћу теби твоје (1955) БЕЛУТАК БЕЛУТАК Душану
игру Небо да ми се преврне Сунце да ми главу разбије Крпице да ми се растуре Не шали се чудо с чудом Врати ми моје крпице Ја ћу теби твоје (1955) БЕЛУТАК БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим дамаром
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
— Кладим се да ћеш погледати! — чуо сам је како откопчава дугмад са стране, а онда још и како оне две-три крпице падају на песак.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада му већ и ноздрве беху препукле, и шаке и прсти разбијени и поцепани, тако да су висили као крпице са неког рукава.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
лирску топлину и звучност: На углу кестен погурен стоји, јесен му нову одећу кроји, шкарама сецка хаљину жуту, крпице златне лете по путу. (...) Уз окно замишљен дечак стоји, посматра кестен како пламти као да важну лекцију памти.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
срондачи и пропадне, а наш ти веселник са својом кићеном братијом провали у магацине, опљачка и опири све до посљедње крпице и обуче се ко један по један.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
скочи са столице па се стаде окретати, загледати се са свих страна, и, запрепашћен, виде како му од одела висе само крпице и дроњци, а по голом телу поникло перје пепељастобело, као његово брашно.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
неки начин „програмирано“; напротив, сама структура Попинога поетскога света захтева такву асоцијацију; елементи игре, крпице (овде је на слами шарена крпа) и елементи шалозбиљног позорја свуда у њему провирују; Попина поетска васељена је,
Петровић, Растко - АФРИКА
Једна од њих продужава се у две фигуре, чији су сексови, мушки и женски, увијени у крпице. За њу се види да је очигледно огромно стара. Друга има пластичне татуаже, искежена је, свршава се у повијене рогове.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
које се на Телово носе у литији, кад се осуше, жене увијају у крпице и чувају као средство против урока (ибид., 68); р. ките мртво дете, момка и девојку (ибид., 100). Рузмарин.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Да ме Бог сачува да могу, ако би баш и било некога унутра. — Уђоше с калаузом: све празно, ни жене, ни крпице одела.