Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао. Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из
Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.
— вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко. Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис.
— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. — А велиш, љути се? — пита Срета. — Љути! — одговарају му. — Ако — ако; то ја и
— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. — Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и
Е, иста ворма. — Их! — осу се израз гнушања у гомили. — А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи.
— рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.
— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет.
« — Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају.
— вели један. А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. — А он зорт, бога ми!
У тај одбор уђоше: Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.
— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Је ли дошô Ваљевац Јакове? Је ли дошô и довео војску? Је л’ колико војске у Јакова? Отишô је Крсман пред Јакова, да дочека војску Јаковљеву, под Јаковом коња да привати. Ђе је Крсман? вода г’ однијела!
Отишô је Крсман пред Јакова, да дочека војску Јаковљеву, под Јаковом коња да привати. Ђе је Крсман? вода г’ однијела! Што с’ не нађе код својега двора? Турска ћу се назвати робиња за живота њему и за здравља.
Сви питају куд је Крсман ошô, а ја, јадна, казати не смијем. Јуче су се пушке испуцале, сву је Мачву тама попанула: није тама ода зла
Јадној мајци, сви ти су једнаци! Када дође Ваљевац Јакове, када дође и доведе војску, под Јаковом Крсман коња прими, добра коња, крилата ђогата.