Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене.
Тек неколико њих. Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао. Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.
Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао. Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.
А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и
Прима честитања и даје част. Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради. Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном.
— рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана. Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
до очију и крвавих ногу до кољена; салећеше у богату Мачву, те падоше насред Прњавора, на бијеле Крсманове дворе, баш Крсмана кнеза Вујичића.
Јесте л’ вид’ли мога господара, а Крсмана кнеза Вујичића? Јесте л’ вид’ли Ваљевца Јакова, та Јакова, српског комендата? Је ли дошô Ваљевац Јакове?