Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао. Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има
сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао. А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.