Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!... Па зар да не скинем зулум са света?...
— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.
Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!... Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!... Па шта хоће човек више?...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На Михољдан, крсну славу нашу, Петрак је освитао код наше куће, свечан и обријан, и здравио се с дједом : — Побратиме Раде, да нам буде
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Није сиромах могао ни да мрдне! — Зар не знаш да је то прича за крсну славу и да долази увек после оног масирања о бирању мис 1912. године у клубу „Сумарен?“ — Е па, драго дете ...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да је Црногорац, коме је гроб овђе закопан од Косова, који би оставио своју крсну свијећу и своје огњиште, који би се одрекао својих живијех и мртвијех а прибио се уз туђе огњиште, е томе би била
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Окружен члановима своје породице, која је очигледно и Станковићева породица, он одлази у течину кућу, на крсну славу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Немој, господине, да на мене пане проклетство: да сам угасио своју крсну свијећу; да сам оставио своју крв брез куће и кућишта, а на 'ваком данашњем земану!