Употреба речи крстимо у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Смртан је човјек, а незнан му је час смрти. Наш је гријех ако умре поред нас живијех некрштена душа. Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. — да га крстимо! — рекоше сељаци. — Ко ће бити кум?

Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. — да га крстимо! — рекоше сељаци. — Ко ће бити кум? Међу сељацима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

!!... АГАТОН: Шта је, брате, шта се ишчуђавате? ПРОКА: Не ишчуђавамо се само, него се и чудимо и крстимо и питамо се: ко си ти и шта си ти? АГАТОН: Знаш ко сам, па шта питаш?

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу! Тријебимо губу из торине! Нек пропоје пјесна од ужаса, олтар прâви на камен крвави!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Има право, док се око Симке посао не сврши. Тако и треба. Ја сам му донео водицу и име, док га не крстимо. Кума нећу да слушам. Име ће му бити Адам. Први човек и мој покојни пријатељ тако су се звали. Мијате! — викну.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности