Црњански, Милош - Сеобе 1
шатора, око којих је исто тако, нечујно и неопажено, никло безбројно много зрна земљиних, изривених од невидљивих кртица.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и поступци љубавне магије носе хтонска, демонска обележја: делови нечистих животиња (слепи миш, жаба, змија, мрави, кртица), смртна свећа, земља с гроба, мртвачки прстен, смеће, олово итд.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. »Вредан к’о кртица, миран к’о бубица«, изражавали би се о њему. И као свако умиљато јагње, сисао је две овце.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
црномањаста, сува; с црним крупним очима, дугачким, танким обрвама, малим и упијеним устима — беше и раденица кô кртица. Од ране зоре до мркла мрака она је била увек у послу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СВИЊА И ЛИСИЦА 204 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 206 ВУК И КОЗА 209 ЗЕЦ И ЛИСИЦА 210 НЕВЈЕРА СТРАДА 211 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 214 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА 215 НАЈЉЕПШЕ МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ 216 МУДРАЦ И СЕЉАК 217 ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО
Дотрча ловац те лисицу уби пушком, а јазавца опрости гвожђа и пусти га на слободу. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА Некакав сељак хтео да присвоји туђу њиву, па свога синчића закопао у земљу, пошто га је најпре научио што ће
Зове га. Дете се одзива, али све даље бежи. И тако се претвори у кртицу. — Тако је, веле, постала прва кртица. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и
Н. Херцеговац (Стево Б. Зимоњић) из Гацка и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 107. 56. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА: Објавио Милан Б. Милићевић у својој етнографској студији Живот Срба сељака, стр.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Какве крадене ствари, или може бити, друго што. Неће кварити, ако се то провиди. (Копа.) Човек је као кртица. Док је год жив, све једнако рије и копа, пак најпосле шта дочека? Да и њега закопаду! Охо! Лонац! На моју душу, новци!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
од увеличања плавет постаје масна као кожа кита и слова небеског наслова више нико не може да прочита шта им је кртица се помамила па изврће облаке и чиније а птице певачице пале су ниско по подрумима Србије у ово пролеће две
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тужна, слепа и соптава Кртица се укопава, Рони у тло као у воду Срља, јадна, да породу Обезбеди кртичја права: Мрак, тишину и слободу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
се пореде са оним животињским (Вредан као пчела, Лукав као лисица, Брљив као ћуре, Крадљив као врана, Ради као кртица итд.). Успела поређења налазимо и у заклетвама (Тако се не савио као срп! Тако се не згрчио као клупко у решето!
Промеће се као мачка међу стаклићима. Провукао се као пас кроз росу. Ради као кртица. Раширио се као жаба на води. Ретко као бела врана. Сед као овца. Сиромах као црквени миш.
(Комарац) 155 — Озго јаре, оздо јање, спријед шило, остраг виле? (Ластавица) 156 — Оре као орач, црно као ковач? (Кртица) 157 — Пође слат непослат, нађе град незидан, на њем штап неђељат? (Змија) 158 — Преде, а ништа не напреде?
(Црна овца и млеко кад се музе) 173 — Црни калуђер црно плашће дене? (Кртица) 174 — Црно ко ковач, а ковач није; земљу оре, орач није?
(Кртица) 174 — Црно ко ковач, а ковач није; земљу оре, орач није? (Кртица) 175 — Шарено је, — змија није; рогато је, — коза није; товар носи, — а коњ није?
у Кордони (Шпанија) коризма — велики пост пред Ускрс котар — место где се садева сено криес — цврчак крт — кртица крупа — град кунина — влати са вршка трске кусало — део кашике што се ставља у уста куси — ђаво кускуни — део ама
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
жали, што вас прекрива агава И неки чудни врес ког сунце задржава Да се дуго сребри међ кућицама мрава И ровљем где се кртица спасава. Ви нисте жал острвља ког вода опкољава И одвлачи му песак док се умиљава.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто. Само ће у његовом кревету други с њом да спава. Друге шаке гњечиће њене слабине.
— Откуд ТИ овде?... Да бог сачува — говори цигара љутито, чудећи се. Дуго ћуте. Он зна, мисли Ђорђе. Срце је кртица што хоће да се урије у земљу. Не сме да пита. Мучи се, прибира снагу, па рече: — Је ли ми Адам жив?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ТОЛИКЕ ПАРЕ 174 ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ 179 ВИЛОВСКА КОЧИЈА 181 ЧУДНОВАТА ДЛАКА 183 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 185 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 186 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 187 ЦАРИГРАД 189 ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ 191 КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО
Онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели што нијесу више. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА Некакав сељак хтео да присвоји туђу њиву, па свога синчића закопао у земљу, пошто га је најпре научио што ће
Зове га. Дете се одзива, али све даље бежи. И тако се претвори у кртицу. Тако је, веле, постала прва кртица. ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА Када је бог стварао свијет, хтио је дати човјеку само тридесет година да живи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
шатора, око којих је исто тако, нечујно и неопажено, никло безбројно много зрна земљиних, изривених од невидљивих кртица. 324 Садржаји које ваља изразити крајње су флуктуални: настају у трену и у трену нестају.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ „Ја ићи морам, моја невесто! Нећу да мисли робље пашино: Гле, чувен хајдук никуд не смије, Него се крије као кртица!“ Она га опет стаде молити.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
њива, лојзе, кућа, свиње, волови, овце (и овчарник), краве (и краварица, крава и теле, краве у јарму), коњи и кобиле, кртица, куче, гуска, голуб, кошница, бачва, срп, косир, коса, месец, сунце итд.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он је урадио супротно, побегао је под земљу као кртица. У реду, Божије око је свевидеће и нема за њега препреке, па ипак мислим да човек који хоће да буде виђен треба да оде
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како недостижан Цвет! Као уклета лутала је Капљица испод земље, клизила низ леђа знојних рудара, низ шапице кртица и роваца, тражила извор. 3ахваљујући једном успело јој је да пробије кору земље. Како је сада шумела!