Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми сви сад знамо: хоћемо слободе, И да смо своји у рођеној кући; И пре но што нам мач срца прободе О вољу нашу он ће крто пући! Ми верујемо! и стиснутих пести, Са руку наших ланце ћемо стрести! В.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То се и ја питам. Како се једно тако сухо, тако крто задовољство, нешто тако апстрактно, безмирисно као што је воља, може супротстављати, или чак претпостављати, финој
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Не по једну, побратиме, но колико можемо! — добаци му пакосно поп. — Колико ти душа хоће — опет домаћин крто кроз зубе. — И вечеру, побратиме!.. И то добру!..
Ћипико, Иво - Пауци
— рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци. Иво приступи ближе и завири у њ. — Ево ти је крцат, ваља да га искренеш!
— раздраган одговори Иво. . — Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија ... Крто бијаше врхом пун и стабло очешано. Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.
— Ча ћу вам рећ'? — поче се чудити дјевојка. Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу.
— помућено изрече Иво. — А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује. Па узе крто и одлучи да крене... — И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Малог Луку је волела баш као дете, као неку драгу играчку, као нешто што њу мази. Србу је волела као маторца, нешто крто и поносито, нешто српско, што ће много труда и муке да стане, али ће бити од њега радости не само њеном срцу помајке,