Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
пуној магле, го до појаса, док шкрипи снег, над кантом воде нагне, и пљусне лице, и рашири се вид испод звезданих круна, у смрт ће да га понесе мирис брезове шуме и сапуна. И опет ће мислити: живот је леп толико, да гинути вреди.
Откако је на главу ставио круну, то више није онај исти човек! Ајде што је круна променила њега, на његову је главу натакнута, али зашто је променила и нас?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па где му је девојка? — Не знам. Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде. Јадна снаша Круна уби се!... Лазару дође па не може да дахне. Он је осећао како му се живот узима...
Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило. Младен и Круна оборише главе. — Шта ћемо јако? — упита их он. Ниједно да би беле. — Ко ће ићи ономе у кућу?
Ја сам је родио, у праву сам... — Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? Милош виде да је дотеран до дувара.
Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... — Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!... И Јела ми је то рекла. Видела сам по њеним очима да је говорила истину!...
Онај страшан поглед диже Маринка. Он је бленуо сад у једног, сад у другог. Станко га поведе и доведе до храста. Круна храстова беше доста ниска... — Заврзане!... Ал̓ не! Ја ћу се препети!... Морам то својом руком учинити.
Африка
више растресаху: бескрајна ниска жута плажа, одмах под густом шумом кокосових, зејтињаних палми, дрва жутих и црвених круна у цвету. Јаснозелени, свежи пропланци, ниски загубљени домови, дубокоцрвених кровова.
Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми диже се узбудљива перјаница дима, и трепераво разилази у ваздуху.
Комплекси водено зелених круна у тамној гами зеленила. Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
на сваки пашпорт, па и аустријски, тако да на њему буде и двоглави, аустријски орао, и двоглави, росијски орао, и круна царска, и потпис полицајмајстера у Бечу, и потпис официра на Хауптваху. А мур ипак фалшиви!
Њено лице, од белог фајанса, допало се Павлу, као и круна од љиљана, коју су јој натакли на главу. Њене црне очи гледале су га немо. И он, и она, носили су у себи нешто свето.
на путу, за Кијев, на брегу, тврђава, цркве, грађевине горње вароши, чиниле су се, трептаве, као нека росијска царска круна, која се, у то доба, међу тим отпуштеним официрима, замишљала, сва у драгом камењу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Загребу, у два издања осамдесетих година у Панчеву, и 1902. у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ. — Круна песничког стварања Његошева, главно дело његово, то је Горски вијенац.
Сви ти комади играни су у београдском Народном позоришту, али нису штампани. Два такође историјска комада, Трнова круна и Хипатија, који су исто тако остали у рукопису, нису ни представљани.
Милош у Латинима, Богомили и Задужбина играли су се, али нису се могли одржати на позорници; Трнова круна и Хипатија никако нису ни дошли на позорницу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— вели и спусти руке до седала. — А колико има од оне »Руске круне« до ове наше кафане? — Не знам где је »Руска круна«! — прошапта Марјан, и пребледе. — Али ја знам!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ех, Цазин! Име те вароши с краја свијета звекнуло је испред мене као сјајан сребрни талир-петача (од пет круна) и својим радосним циликом испунило ову ноћ, и без тога шашаву, некаквим великачким пијаним мјесецом, који је сваки
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Видиш ли врага, оног старог, твог? Једва га видиш, сломио га бог. Бињиши су му сад крпетине, а мач и круна подсм'јех свјетине. Ал' многи други створио се враг, час ту, час тамо, свуд му видиш траг.
Будимо га! Камо справа? Камо остра слепила? А ти, ћерко, не стој туна, уцена је твоја пуна: светла круна Аскалуна за тебе се спремила! Живо, синци, камо клинци? камо остра слепила?
” Хтеде старац дале клети, ал' у грлу стаде клетва: ево с' онај слуга враћа што га посла круна светла. Послани се враћа слуга, за њим воде једног слепца, стаде дрека Филишћана: „Убијте га, једног штенца!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Опет изнад круна дрвећа видим куле замка недалеко испред себе. Скоро сам обишао цело острво у круг. Налазим једну пљоснату стену на
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
пенната) кона - комшиница кондијер - кондир, суд у коме се држи и точи из њега пиће коруна - круна (овде: Сунце) кујунџија - занатлија који израђује предмете и украсе од злата и сребра кути - уста - уста као кутија
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бенешић ми исплаћује и хонорар за то моје прво штампано дело. Круна 970, ако ме сећање не вара. Бенешић се смеје и каже да је доста за почетника.
Тих дана је у казалишту приређена прослава патриоте конта Ива Војновића. Предат му је и дар Народног вијећа: 100.000 круна. Поред Маске, Бенешић је штампао и једно моје писмо, у облику белешке о писцу.
Он ће још ове сезоне дати једног Чајковског, а можда и Римски‑Корсакова. Сценарија ће стајати милион круна. Не, немојте мислити да се шалим. Отишао сам и у другу оперу. Тамо је била прослава Бетовена. Било је дупке пуно.
Опинион је написала да смо ми узрок многом злу. Зашто се чудите? Франку није нимало свеједно како стоји круна. Већ и талијански бољшевици знају да је економија важнија него љубав према ближњима. Овај народ је напаћен као и наш.
Над њиним старим, лепим варошима, које су се завукле у словачка, влашка, русинска срца Карпата, као сан, једнако виси круна светог Стефана.
Видех на њима маске и хетере и џелата, у белој свили сузну, стидну Мадону са сином у бујици крви и круна и злата. Победио је сваки народ, сви цареви. Победила су деца и разбојници. Победила је смрт. Победила је сласт.
је лице бледо без знака, као месец над водама бескрајним, али са колутом мутним и тајним на очима, сјајним као круна лака. Бол једног јаблана више нас такне, но свеле груди наших драгана.
Наше је лице бледо, без знака, као месец над водама бескрајним, али са колутом мутним и тајним на очима, сјајним као круна лака. 1920. БЕСПУЋА Вас зовем само, са ужасом у погледу развратном, невеселом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Појило на пашњаку је што и круна на грбу! Многи ће на нашој слици највише волети врбу, И прецртавати је, а неке ће Одушевити жаба која с локвања
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
је сазнати и то на који је начин био материјално осигуран Шмитов научни потхват, који је захтевао милионе данских круна и обилату помоћ државе и појединих установа у Данској.
Године 1935. тако је раздељено за научне сврхе два и четврт милиона данских круна (по тадашњем курсу око осам милиона француских франака).
На послетку, као круна свега онога што је кнез од Монака жртвовао и урадио за науку, дошло је подизање опет о његовом трошку Оцеанографског
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ох, да ми је очима виђети Црна Гора изгуб да намири! Тад би ми се управо чинило да ми св'јетли круна Лазарева, ê слетио Милош међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У КОЛЕВЦИ СНА Кад сунце зађе, и покривач плави Звездане ноћи, вече топлог јуна Падне по пољу и врх цветних круна, А жути месец на небу се јави, У мојој души шум уморних трава И трепет лишћа у дисању ноћи Шире сан један
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Крчаг с водом) 129 — У огњу гори, огња се не боји? (Котао) 130 — Цару на глави сједи, а никад не бесједи? (Круна) 131 — Цео дан иде, а никуд не одмиче? (Часовник) 132 — Црно бело брише?
Који дукат, који два, ко шта има, нека да. Али дукат много кошта, пет форинти биће доста; десет круна, каже Коста, банке неста; а потура вама оста! Сирјеч! (Цареви изиђу напоље).
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Шта каш за пасуљ? ПРОСЈАК: Одличан! Не би вам га заборавио ни кад би ми круна синула с главе! ГОСПАВА: И јес ти глава за круну, нема шта! Рођен си да засветлиш, ко неко тамо ваше величанство!
ГОСПАВА: Имам ја џеп, да ти не кажем какав! Да уђеш, да ти се не виде ни блокеји, акамоли круна! ПРОСЈАК: Само се ти надимај, само граби! Ал да упамтиш: биће мишја рупа за дукат! ГОСПАВА: Море, шибе отале!
ТАНАСКО: Да је мени парче сира овчега, укисељена црвена паприка шиља, и, као круна, велики мачвански лебац! МАНОЈЛО: Поделићемо следовање вечерас! ТАНАСКО: Опет онај пексимит француски?
АНЂЕЛКО: Не може човек ни да пуне, а да се не зна! ИСЛЕДНИК: А четврто, и као круна свега, и мени си малочас реко да би му лично расцопо главу, и то барапску! Сада ти сам извуци закључак!
говеда, Морава се плави ко плав искривљен крст, све се распрострло, као на трпези, а из облака, изнад земље, као круна, зраке разбацује велики мачвански лебац! МАНОЈЛО: Шта вреди што сија, кад нама не сија?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Отац мој звао се Ђурађ Обрадовић, родом Србин, по занату ћурчија и трговац; мати моја, Круна именом, била је родом из села Семартона недалеко од Чакова, кћи Ранка Паункића.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: — Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!... Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Слободна је раја, она душа чиста, Над којом се, давно, заплакала Вила: Цар Душана круна у Скопљу се блиста, Над њом Бели Ор'о раширио крила!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
То је круна Бога истинога, са којом је сам себе вјенчао над вјечношћу и над временима, под којом је завјет учинио себе самом
Бјеше света круна миродавца својим видом небо украсила, бјеху њеним пламом веселијем узиграла небесна свјетила и сребрне струје
Господ славе на трон се поврати! Заигра му круна над престолом у цијелој лучесипној слави, и остала небесна свјетила са живошћу новом узиграше.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ако је та тежина једнака специфичној тежини злата, како сам је сада нашао, онда је круна направљена, заиста, од сувога злата, но ако је мања, онда у круни има и сребра.
Што год је мања специфична тежина материјала од којег је круна направљена, у толико више има у њему примешаног сребра.
Кад је, после свега тога, израчунао специфичну тежину материјала од којег је круна била направљена, нашао је да је она само незнатно мања од специфичне тежине сувога злата.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У том дворишту изграђивало се џиновско стабло, круна читаве инсценације, са свим могућим нијансама зеленила у раскошној крошњи и с пребогатом игром свјетлости и сјена.
Сласт од моћи, афирмација свога голог ја, и задовољавање примарних анималних апетита — то је више-мање све. А као круна свега, као сам цвијет на стаблу живота — страст локомоције.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На ово велики жупан рече: - Али је могуће и да се угарска круна, која уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то
На ово велики жупан рече: - Али је могуће и да се угарска круна, која уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то
теорија светлости коју је, као што сам раније рекао, назвао ”велика ствар” у писму упућеном пријатељу, била је круна електромагнетне теорије.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
дошла, а друга само појачава то што се у проширеном опису после небеских тела додају стварни (украсни) одевни детаљи круна и прстен: На главу јој златна круна, На руку јој прстен звекће.
се у проширеном опису после небеских тела додају стварни (украсни) одевни детаљи круна и прстен: На главу јој златна круна, На руку јој прстен звекће.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Зато... зато што је друго! Па и да није, биће друго! Е, неће тај више бити мој зет па да му је круна на глави. Живи били па видели. ДАРА: Опет ви! ЖИВКА: Опет, дабоме, него ваљда да га гледам и даље у кући.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо. И шта је престо, шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир, та румена чоја На којој се ни крв не познаје
Химне и блесак, Муње и тресак, Алеми, топази, смарагди, рубини, Којима се свака круна на висини Тако светла чини, И цела чароб тог земаљског шика, То није кадро заслепит’ песника: Он је жмурећ’ гледô,
Божићни је дȁнак круна свију дана, Барем у Хришћана; А у тојзи круни алем што се сија Радост је дечија. Ко у тој радости не зна да ужива,
Петровић, Растко - АФРИКА
више растресаху: бескрајна ниска жута плажа, одмах под густом шумом кокосових, зејтињаних палми, дрва жутих и црвених круна у цвету. Јаснозелени, свежи пропланци, ниски загубљени домови, дубокоцрвених кровова.
Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми диже се узбудљива перјаница дима, и трепераво разилази у ваздуху.
Комплекси водено зелених круна у тамној гами зеленила. Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Там’ под чарном оном под последњом гором, Које круна, сунце, вечном блиста зором, Млад Радивој лежи под нагнутим крстом.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Но никад можда та невина жеља, Та лиска крила од чедности беља, Неће кô круна и дар судбе бити. Последња мета остварена с муком Тутњава вечном пратиће ме хуком, А ја ћу тихи, тихи сумор снити.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
на драми: написао је пет драмских текстова на историјске теме (Краљева јесен, Урошева женидба и трилогија Деспотова круна) и две на савремене (Ланци и Госпођа Олга).
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На челу се бледом, где је круна сјала, Светитељска светлост дивно заблистала... Тихим ходом прође кроз дворану стару, Поклони се трипут светоме
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Плакало ил’ певало, трнова за уздарје плете му се у потаји круна. 5 Мукло то нечуј неки у мени случи. Прснув занемела срћу дâ гласа струна.
Ћипико, Иво - Пауци
— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу, — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак.
— Знам да могу, али мени те жао! Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко сто шездесет круна, а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години. —Фала богу, како ви знате.
Са трошковима дошло ти је на тристо круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер. Васо крену главом на два варошана, што се
— И узевши дужничку књигу, убиљижи у њу сваку кварту по шест круна, у све сто и осамдесет круна. Војкан се поврати у чаршију.
— И узевши дужничку књигу, убиљижи у њу сваку кварту по шест круна, у све сто и осамдесет круна. Војкан се поврати у чаршију. Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.
али не мари .... — И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна. Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и оклијева спремити га; па, пошавши, једнако о нечем премишља.
Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу. — Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш!
Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна ... И тако без икакова труда добио би своју надницу...
након неколико времена, Васо саопћује човјеку да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна ... И тако без икакова труда добио би своју надницу...
за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну. Петру се учини превише. — Чудо је! — вели.
Судац изрече осуду: Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.
се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна. Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Светови доле блуде... Над њима вечност тавна Спокојно, тихо спушта копрене своје скут, И круна божијег труда, светило ведрога дана, У мирном ходу своме свршава дневни пут.
И једног дана вила та, Невино ово дете, Презреће редом блага сва За канкан и балете. И круна твоја с чела твог Талијом, драги, самом Презрена биће дана тог, Заједно с нашом драмом.
о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден златног руна, Али му на глави неће бити круна Него, место круне, чаков или капа; Одборници биће гомила сатрапа.
Прво, реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја Освећена круна та? Друго ћеш ми одмах рећи, За колико могу прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет?
Прво рече: - Оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та? Друго морам одмах рећи, За колико може прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет?
Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та? „Кад је продан неба дика, За тридесет сребрника Наш побожни, светли цар, Дваесдевет вреди бар!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За кратко време разабирала се на њему слика будућег луксузног воза за васиону. Он је изгледао као каква папска круна, заједно са главом светога оца. Заиста, горњи део воза имао је облик кошнице са четири реда малих округлих прозра.
видимо и сва јата јужнога неба; онде је Јужни Крст, онде Лађа Арго са њеним једрилима, оно је Центаур, а оно Јужна Круна. Са Земље смо увек видели само пола васионе, а сада је видимо целу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Шта је Српство? Светла круна Бисерова кама пуна; А у круни што се сија, Бисерче сам једно и ја! ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ (Одломак) МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпа Нола премести хладну крпу на слепе очи. И с канабета у мојој соби наједаред нема десет круна... хтела сам да платим вешерку. — Доста, Јулице! — Па тренутак затим: — То не може бити! Тражи, наћи ћеш новац.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Мени је комшиница моја обећала један пољубац ако у овај, као што она каже, леп роман и љубов, која је у роману круна и венац, принесем, а за један моје комшинице пољубац ја би се разрешио и више што учинити неголи само навести оно што
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
како широм родних страна Радошћу звони са гусала струна, Док се у злату васкрснијех дана Са небом љуби твоја горда круна. 1911. ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
по царском дивану, — на њојзи је до девет ћемера, испод грла до девет ђердана, а на глави девет перишана, поврх тога круна позлаћена, а у њојзи три камена драга: сјаје ноћом како дањом сунце; па бесједи славноме Лазару: „Господине, славни
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
У оно витешко доба Кад се волело до гроба Било је код тог краља Много добрих детаља Те златна дворска хаља Те круна од кораља Ал праља није принцеза Она срце завеза Са седам челичних реза У седам јаких кавеза Краљ баци круну и