Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Иди, иди одмах, Младене. Кажи попи да сам га молио да ми дође. Младен одјури као ветар. Њих двоје остадоше сами. Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... — Што си то урадио?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Маринковићу ЦАРСКИ СОНЕТИ ЦАРИЦА Ти си лепа наша царица у круни, С десет дубровачких пажева; и греје С тебе сјај драгуља што донеше пуни У Котор бродови с Кипра и Мореје.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Остаде му још само газда Пера. Поп Спира уђе унутра у кућу газда Пере, и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз. — Помоз’ бог, Петре синко! — Бог вам добро дао, господин-попо!
Африка
Оно што код нас значи жетву и храну, то је клас; овде, то је бујно зелено дрво у чијој се круни гоне мајмуни и са чијих грана висе змије.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Најчудноватији беше израз Пијаног лица. На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор, а у очима потпуна резигнација.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
бели са мунара вити, Ни с мечета они поносити, Крвца дивна ту се просипала, Крваца тврди кам је пролокала, Кам се круни, камен се комада, Па све комад за комадом пада, Јоште мало, неколика часа, Па им нема ни трага ни гласа, А језана
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жарка рука плахте стере. Цвате очи у матере. Пева душа поврх драче. Звече, звече беочузи. Зрак се круни са пшенице у оловне препелице. Иван-цветом змија пузи.
) - Као зрела махуна када сухо запуцка, тако знаке крстове, роморећи стишано, чељад круни низа се. Врте руке четворе, уз трзаје Христове, врте колач - скрше га.
) Разапета о чудима стара кућа крај Будима. Златна чаша склизне с руба изнад стола сјане дуга. Строп се круни, сени круже. То се негде смиче уже.
Ја трошим страсти просца што скита: с међе ми гране рујна горчица; круни се облак, круне се жита, круни се у ме ружа божица. У чедном часу чулнога чина цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
Ја трошим страсти просца што скита: с међе ми гране рујна горчица; круни се облак, круне се жита, круни се у ме ружа божица. У чедном часу чулнога чина цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
ИИИ Ни Петков сусед нити Средин женик, Четвртак жут је, наборан по лицу. С вокала дугог круни се у зреник и звуком коси зрелу камилицу. Од светла два му, једно би да блиста, а друго, с круга, Књигу мрака листа.
Творчева школа лако се учи. Прост је алфабет: Слово је једно, срезано, слито - једнако звучи. С тканине ведре круни се штедро Његова светост - грумен суштине. (Гризу се, ждеру силе мрклине.) Алатке хвата живост, лакоћа.
Тек, челом свода севају маслачци, а сев се круни, распада се жарко; у поноћ прућем шушкоре врбљаци: протỳтња Мутап, оде Катић Јанко...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту Креко води весели хор, слуша га месец одозгор. Јутром се роса са трске круни, за капљом бљесне капља, заплови патак водама сјајним, корача важно чапља.
ХРЧАК: Кад јесен дође, брат зна шта ради, команда пада: дружино, кради! Жито се вуче, кукуруз круни, подземни амбар ципом се пуни. Ко се због ове лепоте буни!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 126. Ђул дјевојка под ђулом заспала, Ђул се круни, те дјевојку буди, Дјевојка је ђулу говорила: “А мој ђуле, не круни се на ме, Није мени до штано је теби, Већ је
Ђул дјевојка под ђулом заспала, Ђул се круни, те дјевојку буди, Дјевојка је ђулу говорила: “А мој ђуле, не круни се на ме, Није мени до штано је теби, Већ је мени до моје невоље: Млад ме проси, за стара ме дају.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб! И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
уграбиш га у првој младости; или имах чојка за човјество, свакога ми узе приђе рока; или имах китнога вијенца који круни чело невјестама, пожњеш ми га у цв'јету младости. У крв си се мени претворила!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ „Фра-Вићенцо (1774, † 1793, †† 1835). Кад је принцип пропа, одија је с осталом господом далматинском к свитлој круни бечкој ради покорења далмације ћесару, како биху послате депутације од све Далмације.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Срце тек шушка ко суви лист. Зар никуд побећи у овај дан? ТВРЂАВА Тврђаво моја, главо, где рај дотрајава, Круни се твој камен и у прах претвара: Сваки дан га сунце по мало обара Сваку ноћ га црни ветар развејава.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
гњев праведни творца и у вјечну поврћ погибију себе самог и све легионе те су твојој власти потчињени и твојојзи круни архангелској?
несретњега лика отпадника неба поздрављају, куну му се бит дружина вјерна, само своју ријеч да одржи - да их круни самодржавијем по над једним, ка је река, миром. Ах, несретни роде славољубни, скупо ли те та погрешка стаде!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
тежини злата, како сам је сада нашао, онда је круна направљена, заиста, од сувога злата, но ако је мања, онда у круни има и сребра.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
цију... цини... Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«. Аја, што ја знам, то мора бити.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Божићни је дȁнак круна свију дана, Барем у Хришћана; А у тојзи круни алем што се сија Радост је дечија. Ко у тој радости не зна да ужива, Срце га издало, С њиме немам збора, немам
Петровић, Растко - АФРИКА
Оно што код нас значи жетву и храну, то је клас; овде, то је бујно зелено дрво у чијој се круни гоне мајмуни и са чијих грана висе змије.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба под њима. Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо. Избечио крупне, грахорасте очи, не трепће.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Шта је Српство? Светла круна Бисерова кама пуна; А у круни што се сија, Бисерче сам једно и ја! ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ (Одломак) МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Огњевито сунце Весело је
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
зачас напунише сузама, па није могао ни да види Стрица како подрхтава вилицама, гледа га раширених очију и жмиркајући круни сузе с трепавица.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЦИЦЕРОНА И ТУКУЛА 189 АЛКОН КРИТСКИ 190 СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ 191 АГРИКОЛИНЕ ЛАМПАДЕ 192 ЛЕГЕНДА О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ 193 ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА 194 ИЗ ЦЕСАРА БАРОНИЈА 195 ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА 196 КАПТОЛ У РИМУ 197 ЧАША КРВИ 198 ПОСТАНАК
ЛЕГЕНДА О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ Од разликих места и особитих очевина бијаху. Толико што уједно, под једном капетанијом војеваху, пак чувени како су