Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
За сав род наш ми ћемо г’ молити, Са сузами ЊЕМУ говорити. Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ, Простри милост ТВОЈУ на род српски. Обрати лице и ТВОЈ поглед благи! На дедова ТВОЈИ(Х) народ драги.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
свевидећ му изнеси на видик срамоте славне, славе срамотне! А што је славно, што је вечно у њ, ни ти му, круно слава, не окрун'! Ал' де ће наћи молитва те та? У рају зар? Зацело тамо, да!
Нек богињи буде жртва, погуби га, круно светла, скини мржњу с моје душе, да љубави није сметња.” Тако збори нева млада, разговор јој огњем сева, млад је
Моћ победа филишћанских и народа грдна беда и наслада злобе ради Самсонових славних дела. „Светла круно, славо млада,” свећенички збори деда, „мислиш ли му ти милостит, израиљски народ не да.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто га пријаве пусти га цар преда се па га запита: — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно! Онда га цар прими и стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како
На то се цар насмија, свуче са себе ловачке 'аљине и покаже му се. — Опрости, свијетла круно! Да сам знао ко је са мном, не бих се онако понаш'о — рече војник и паде преда њ на кољена.
Тако је војник министров'о двије три године; и једнога дана рећи ће цару овако: — Свијетла круно, ја нећу више овога госпо'ства; ја волим опет бити прост војник, па имати своју слободу, неголи овако живјети.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Метеж у Добру: памук доброте гужва се. Вене душин интеграл. - Поскока, кобру увијаш у се, Круно од ума оркестре журни напрслих струна. Четврто певање Земља је мирис братоубиства, плетиво језе које се пара.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита: „Хоћеш ли чувати овце?” А он одговори: „Хоћу, светла круно!” Онда га цар прими и стане га световати и учити: „Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како
Потом дар му да свој велики и прекрасни брод, а он свој остави онђе, али рече цару: „Свијетла круно! не ће мене код дома мог вјеровати, ако ми не даш једнога од својијех министара.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— викну кнез устајући. — Е, златно моје дите... али не пет него двајест, Иве, круно моја! Бакоња одмахну руком и отиде.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Где си, Душане, круно царска, да видиш соколове твоје сиве? Да ли знадеш да нам је царство веће и од твога.“ Почео је Јаћим и са тротоара
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Усуди се старац рећи својој Анушци: „Клањам ти се, светла круно, наша царице: Сад си једном и ти срећна, сад већ имаш све!“ Ал’ царица продера се: „Гле угурсуза!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАТУНОВИЋ: Хоћемо, господару! ПРВИ СЕРДАР: Хоћемо, круно наша! ДРУГИ СЕРДАР: Погонићемо скота тог. ТРЕЋИ СЕРДАР: Крвника вечитог!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И ЦАРИЦА МИЛИЦА Цар Лазаре сједе за вечеру, покрај њега царица Милица; вели њему царица Милица: „Цар-Лазаре, српска круно златна, ти полазиш сјутра у Косово, с собом водиш слуге и војводе, а код двора никог не остављаш, царе Лазо, од
“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније, златна круно под небом на земљи, јасна звездо на Маћедонији!
господару, нег' му поче овако невољан јунак говорити: „Ево теби носим тужне гласе и пригласе, моја св'јетла круно, тужне гласе и пригласе, кê овако вишњи хоће, како ти су клети Турци све државе запл'јенили, — невјера их убила, — а