Дучић, Јован - ПЕСМЕ
мора, При заласку сунца у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ на ме... Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме.
сву ноћ пева војска царска; Данас слави Царе, а за царским столом Сва властела и сва браћа хилендарска; Царица под круном као ореолом.
Теодосије - ЖИТИЈА
влашћу свештенства и као глава цркве у Бога постављен, потребно је да се и онај који вама влада у Богу миром украси круном царства, а ово је и у вашу част и похвалу, славу и величанство.
православља веру, од јереси ослобођење, истинито крштење, цркава подизање, светитеља велелепоту, царско украшавање круном, народа узакоњење, ка покајању поучење, инока сабрање, ништих исхрану, сирочади смиловање, за живота и после смрти
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска. ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ВИИИ НА ТИЧАРУ На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина. Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече.
— На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина. Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
трију мора, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ' на ме... Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Он једини у простору св'јетлом у црну је облачен порфиру; зла свакога најљуће крајности под једном су у њ круном сабране; он катедру мрачну сочињава позоришта сваког ужаснога!
Друга бјеше прозрачна идеја извајана на кристални шатор - свемогућа поезија творца, окруњена круном творенија; све красоте које биће има и ум творца сјајни, беспредјелни које види у царство свјетлости под том
творенија; све красоте које биће има и ум творца сјајни, беспредјелни које види у царство свјетлости под том круном бјеху окруњене, на том лицу бјеху изражене у сјајности светог совршенства.
Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство. Поб'јеђене мојом круном сјајном, сакрише се у густе гомиле у просторе мртвијех безданах; тамо своје мртве и плачевне сатварају са смрћу
смијеш врагом злијем назват оца свога и оца мировах, који те је из једног атома у вјечнога претворио духа, окрунио круном архангелском, да уживаш вјечите сладости у предјеле неба блаженога?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но кад се Наполеон вратио са Елбе мораде Лапласов заштитник да, са круном и железом у пртљагу, бежи из Париза, а Лаплас да се сакрије у мишју рупу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Изгледала је лепша од сваке краљице, под круном насред цркве, и насмешила се тако заносно на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад: Њену главу с круном косе и у коси цвет, И њен поглед што ме гледа као из цвећа, Што ме гледа, што ми каже да ме осећа, Што ми брижно пружа
ме гледа као из цвећа, Што ме гледа, што ми каже да ме осећа, Што ми брижно пружа одмор и нежности свет, Њену главу с круном косе и у коси цвет.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
а то је, снахице: Што нисам херцег или краљевић, — А бих онако сасвим краљевски, Краљевске моћи знаком свакојим: С круном, порфиром и са грбови — Удворника и двора дуждевског, Детињства твога сјајне прошлости — Са покорношћу вашег
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тако је! Мирно дрема бог, Просуто лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени бруји глава; Спокојства, мира хоћу ја!...
И шта ли значи смисô њен? 1886. НА ТИЧАРУ На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина. Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече.
И од овог тужног дана протекло је врло много. На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.