Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А ништа од тога није нам сметало да му под ноге положимо глобус, у руку скиптар, а на главу круну! 3. Као да никад није кусао купус из порције, калајном кашиком.
Откако је на главу ставио круну, то више није онај исти човек! Ајде што је круна променила њега, на његову је главу натакнута, али зашто је
СВЕТИ СИМЕОН Док све српске земље ћуте, занемеле, чекајући да чују Немањин глас, он скида круну, отпасује мач, и са злата у пепео силази, бос.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!... Док само чујеш: ја отишао у гору!... — Додијало човеку! — Додијало нам свима!
— упита их он. Ниједно да би беле. — Ко ће ићи ономе у кућу? — Па ти, бато, — рече Младен. — Их!... Како ћу? Круну полише сузе. Она, као и свака мајка, повуче своме детету. — Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. — Да је доведем.
Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости... Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише. На овој су стази толико пута разговарали...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Шкргућући зубима, при помисли на Божича – не Божичку – Исакович је понављао да је то национ који не носи круну, као царства. Коме не кују талере, као царици.
сам себи, треба да створи срећу, моћ, углед, положај у свету, богатство – тако рећи, сам себи да стави на главу, круну.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
лептире од својих осмеха И дивљач од својих зуба Да лове да време убијају Каква ми је то па игра 6 Корен ти и крв и круну И све у животу Жедне ти слике у мозгу И жар окца на врховима прстију И сваку сваку стопу У три котла намћор воде У
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је задовољан женидбом свога брата Фрање Маријом Терезијом и предвиђао, као извесно, да ће му брат понети и царску круну.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је био песник идеалних и фаталних љубави, прегажених срдаца, пригушених живота, и стављао је жену, »круну божјег стварања«, »ремек божји«, увек и свуда на прво место.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звијезде скидати с неба, и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Отпала је плоча с клина. Мрзне у сну детелина. Перуника круну свила у предворју ништавила. Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа.
Отвори круну, Лепи сунцокрете, и огреј децу, анђеле у збегу, кроз чији страх се угарци разлете кад сумрак пусти вештице по снегу,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, И сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру. Отвр'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, И
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сину остављам и битке и круну и очи двоструке нек жезлом боље по иноплеменицима размахне, ја одох полако да вид свој пронађем.
тамни, а поразу нема краја и ти који волиш вечна дејства клечањем својим постаде звезда и узгред, одрубише ти круну насред раја. Сад је то прича у граду будала, тада су погинула цара два!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оче наш син твој је бољи него анђели али ником помоћи не може. Љуби крпе као златну круну, а у осмеху крије толику забуну колико је нема у пролећу и мајци.
Доситеј елегантно скида шешир, и улази са Калемегдана у хотел „Круну“, а никако да уђе. Да, да, ја „футуриста“ имам осећај да се уопште, негде у свемиру, нешто скаменило, и да никако неће
“ Одлазим, дакле, у Београд и женим се, у октобру, у уличном оделу, али ми, по тадашњем обичају, стављају на главу круну.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
зајечаће сетне виолине У свежу ноћ, кроз башту цвећа пуну, И кад кроз облак бледи месец сине, Повиће цвеће своју росну круну И зајечаће сетне виолине.
Али дирнути руком није смео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео Под којим лежи коса твоја густа.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВАТ ЦРНОГОРАЦ Обилићу, змају огњевити, ко те гледа, блијеште му очи! Свагда ће те светковат јунаци! Мрцино нам круну не упушти кад падиши стаде под вилице, када дину загази у чорбу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља? (Јаје) 151 — Наш војвода воду пије, А над њим се барјак вије; Круну има, краљ није, Сабљу има, војник није; Оструге има, војник није? (Петао) 152 — Не има руку, а љешњаке бере?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ПРОСЈАК: Одличан! Не би вам га заборавио ни кад би ми круна синула с главе! ГОСПАВА: И јес ти глава за круну, нема шта! Рођен си да засветлиш, ко неко тамо ваше величанство! ПРОСЈАК: Понекад засја и оно од чега се не надаш!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар. Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
зајечаће сетне виолине У свежу ноћ кроз башту цвећа пуну, И кад кроз облак бледи месец сине Повиће цвеће своју росну круну, И зајечаће сетне виолине.
Али дирнути руком није хтео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео, Под којим лежи коса твоја густа.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ ИИ Како сунце дана облачнога када баци с ведрога запада своју хитру и пламену стр'јелу на кристалну круну Чамалара, тако трену бесамртни ангел на свијетла и огњена крила к небу сјајну и трону вишњега међу своје блажене
коловрате од вида ми стрмоглав скакале; но њенијем мртвијем правилом чешће би се путах извлачиле, докле дигох круну над престолом. Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство.
иду к њему с општег договора: Алззенк, Илзхуд и Алзавалг горди, Обенизрем и Јаобаз злобни, зломе цару тешку круну дају, с којом круне своју погибију општом вољом изгубљене војске.
Господа; док свакоје небесно свјетило теченије своје заустави и свјетлости своје половину свако врати под пламену круну.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Стојим ти, господару, на расположењу главом и рукама“. „Поручио сам код кујунџије Диокла златну круну и измерио му на кантар суво злато, потребно за тај посао. Он ми донесе свој рукотвор; показаћу ти га“.
Он ми донесе свој рукотвор; показаћу ти га“. Краљ дозва свог ризничара Еразистрата и заповеди му да донесе круну. Онда је пружи Архимеду. „Врло леп златарски посао!
Онда је пружи Архимеду. „Врло леп златарски посао!“, рече Архимедес, посматрајући круну која је личила на ловоров венац.
Но неки дан ми доставише да је Диоклес утајио један део злата и заменио га сребром“. Архимедес прегледа пажљиво круну и замоли од Хијерона његов златан прстен, а од Еразистрата затражи вунену марамицу.
Сад и Хијерон узе круну и прстен у руке, али ни он не могаше пронаћи икакву разлику у чистоти злата. „Ја сам, драги рођаче,“ рече он
Ризничар натаче прстен на своју леву руку, а круну узе у десницу па, приљубивши прстен уз њу, стаде да је обрће овамо онамо посматрајући је зналачким погледом.
Разлика у сјају и у жутини казује ми да је од злата, одмереног за круну, украдена бар четвртина и замењена сребром“. Краљ се подиже са свог седишта и викну: „Украдена четвртина злата?
Кад се тај гнев у њему помало стиша, рече он свом ризничару: „Дај ми прстен, а круну врати у ризницу!“ Кад Еразистратос оде, обрати се Хијерон Архимеду: „Како мислиш, рођаче, о овој ствари?
и душевној утучености попе се Архимедес на узвишицу вароши где се налазио краљев двор да врати свом владару круну и да му призна неуспех свога посла. „Тешко мени!“, закука краљ.
Примењујући тај свој закон, зарони Архимедес круну у воду и измери помоћу осетљивог кантара њену тежину у том њеном зароњеном положају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звијезде скидати с неба, и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.
— Ма какву моју силу? — Зато што имаш три поноситости; прву: на глави скрлетну круну као цар; другу: на ногама мамузе као татарин; а трећу: толико перјаница на репу — без икаква јунаштва да си икад
Ћипико, Иво - Приповетке
—Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се. — Ето све!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„са љубичастих падина Шаре и пашњака крај Бистрице”, сели по туђини, ратује и гине за туђу корист, за туђу царску круну. Цео један народ има привремен и привидан завичај, у блату и магли, поред великих река.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Старац вели: „Ето шта је, — мука, невоља: Мојој баби није доста славе бољарске, Она б’ хтела царску круну, — ето, то ти је.“ Не чуди се риба томе, мирно говори: „Хоће круну? — Нек’ јој буде! Виће царица.
“ Не чуди се риба томе, мирно говори: „Хоће круну? — Нек’ јој буде! Виће царица. А ти иди па је види како царује.“ Оде старац. Нађе бабу. Баба царица.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
од српских царева И у сану витешке вечности Вам’ аманет на душу полаже, Осветници царства његовога, Да му круну независимости На грудима овијех кршева Својом крвљу сачувате верно...
Није вам моја милост довољна, Којомно сам вас свакад штитио, Веће упорном руком машате За сјајну круну мога престола; — Ал’ нећеш никад, стара неверо, Постићи своју гадну намеру!...
БОГДАН: Далеко, старче, богме далеко! Мој отац не би тамо ишао, Да му за сваку стопу крочену По једну царску круну дарују. РАДОШ: Још нијесам видио круне — ну, веле да се сија у злату и у рубину; а на злато се човјек лакоми.
ево, госпо, Из живих уста реч се разноси: „Станиша живи, потурчио се, Те с Арслан-пашом и са Османом Тражити пође круну Балшину....“ ЈЕЛИСАВЕТА: Мртав и живи? Ох, страшна часа!
као што јој је Природа својим горостасима Кô неки ремек свог величанства На дивље чело стења храпавог Метнула круну, облак мргодан, Да јој озбиљом мушку прилику Хладовна сенка прати вечито... — Али не таку, о господару!
Е! е, господару! Баш кâ да ми срце одније, а волијах му мојом главом живот замијенит но уплијенит круну ћесарову. — ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Несрећна часа, у ком угледах Планина ових сиве врхове, Што свога чела модрим
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
у теби све је: Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу
5. ФАНФАРЕ Ужежите нам луча светлост пуну, Фанфаре златне славу нека груну, И дајте палу царску круну! Ископајте је из гробова, да се Заблиста сјајем уз јеку фанфара, Патријарх седи нек обнови часе, Кад небо славе
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Као владар и Немањин наследник, Стефан је журио да оца прогласи светим и добије међународно признање и краљевску круну, те је одмах прерадио очеву аутобиографију у биографско казивање, називајући га светим (Друга хиландарска повеља,
Ћипико, Иво - Пауци
за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну. Петру се учини превише. — Чудо је! — вели. — Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас!
Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!” И један од њих пљуну преда се.
плати за вјенчање Радино талијер и три форинта глобе; равна три форинта, остаде му у глави: један петокрунаш и сувише круну. Илија се примири након тога.
да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и нашавши у њему имена дароватеља што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.
Наслони се уза зид и загледа у млаке валове. Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд лолазе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
пажњу на оно што говорим, али ја сам му ипак напамет изговорио места у јеванђељима која се односе на Исусову трнову круну. Најпре сам навео Матеја: „Онда војници управитељеви уведоше Исуса у управитељев двор и скупише око њега целу чету.
Затим га свукоше и огрнуше скрлетном кабаницом. Потом сплетоше круну од трња, ставише му је на главу а у десницу му ставише трску.
Огрнуше га скрлетном кабаницом па оплетоше трнову круну и овом га окрунише. Тада га почеше поздрављати: 'Здраво краљу јеврејски.
'“ Напослетку по Јовану: „Тада Пилат нареди да се Исус узме и бичује. Затим војници оплетоше круну од трња, ставише му је на главу и огрнуше га скрлетном кабаницом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, И примите
1893. ИИ МОМЕ ГАРИКУ Гариче, мани занос драг, Силази с твога трона, Нек дрвен скиптар носи враг И круну од картона! Под скромном сенком дома мог Спокојство леност пружа, Где мирно дрема мали бог У жбуну мајских ружа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Брига је! — уздисале су удате Горњоварошанке. Орах је тих година додао још један спрат на круну. Људи долазе из вароши да гледају дрво.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па ипак, дечја је машта умела да замисли на његовим плећима хермелине, на глави круну и да верује да на кориту седи миропомазаник и да му са страхопоштовањем шапће: „Ваше Величанство!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мораш! — урликну страшним гласом. — Твоје ће бити моје бескрајно царство... Ево ти круне! — пружи јој он круну начињену од дијаманата и рубина, али је Принцеза хитну у шипраг. — Не треба мени твоје царство!
Шта ту рећи? Како само једну од младих лепотица издвојити и дати јој круну лепоте? Позван да пресуди, Месец се позиву не одазва.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
''Ја нећу престо оца твог, Нити му круну јасну, Ја нећу скиптра краљевског, Ја хоћу тебе красну.'' ''Залуду'', рече глас јој мек, ''Та мене гроб је скрио,
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
круна од кораља Ал праља није принцеза Она срце завеза Са седам челичних реза У седам јаких кавеза Краљ баци круну и престо Што није чинио често Прошета до једне воде Гњурну се и тако оде ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ Замислите земљу