Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Заисто (без хвале), ја по вишој части волим више слушати него говорити, али бих опет волио у манастиру Крупи с ћускијом камење крчити, каоно сам и онда кад сам из Хопова утекао, или по каменитој планини Вучјаку за Јариће водицу
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Помените момчића сељачког, заробљена усред дома ђачког. Тако увијек, у Босанској Крупи, покрај Уне, као на граници, ја остављам чету успомена, ту ми гину моји копљаници.
Теку љета, године уморне и сјећање на дјетињство тупи, ево опет воденица сивих, поново сам у Босанској Крупи. Ој, ратниче низ поље зелено, зашто носиш копље оборено?