Матавуљ, Симо - УСКОК
Невјесте често имају и крупнијех брига, јер не мало Црногорчади дође на свијет љети у планини... У тој здравини животне силе дођу до напона и траже
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Млаз студена вјетра фијукну испод свода, врх њиховијех глава; помрачи се; неколико капи љосну на калдрму, ама крупнијех као љешници. „Удари вријеме, божê вријеме, бјеж’ народе!“ викну неко.
„Удри, удри, за крст часни!“ сокољаше он некога, а обрве му се набрале, а лице му трзавица спопала и неколико крупнијех капи оросило му чело. „Тата, тата!“ „А, урте соколови!
?“ „Би ли крупнијех међу вама?“ запита видар. „Не. Лисац некакав, препредени лисац! Стаде нам поповати око нашијех старијех обичаја, око
Невјестама, осим тијех брига, остаје и другијех крупнијех, јер не мало Црногорчади на свијет дође у планини, те им је први удисај, задах старога Ловћена, први кров зелена чест.
“ рече он. — „Нијесам ја, Спасо, но ти сам себи!“ — Ријеч по ријеч, дођосмо до крупнијех. Ја му обрнух плећи, па дома! „А шта рече у потоњу?“ запита Јока.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и
Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијех што крупнијех у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити