Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ИВ ЧИТАЛАЦ НА РАЈЦУ Крушке, с криве крушке усред жита, жуте му се на плавом тањиру. А он неку белу књигу чита, са скакавцем на сламном шеширу!
ИВ ЧИТАЛАЦ НА РАЈЦУ Крушке, с криве крушке усред жита, жуте му се на плавом тањиру. А он неку белу књигу чита, са скакавцем на сламном шеширу!
греју воду за купање, черупају кокош, кувају му чајеве, привијају ракијаве и зејтињаве облоге, износе погачу, крушке из водњике, лубеницу из сандука зоби, из подрума доносе ракију, с тавана скидају буђаве шунке, сиреве пуне црва.
У СТУДЕНИЦИ На гроб Светог Првовенчаног Краља жене доносе стакла зејтина, флаше вина, просипљу орасе, јабуке, крушке и дуње, црнē и белē, кроз стење и борје, ветрови с брда доносе кудеље вуне.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
14. декембра. Путујем дањом и ноћом. 15. декембра. У вторник у 8 сати дођем у Вјену. Код „Златне крушке” ноћим. Из Новог Сада у Беч за 4 и по дана. ПОСЛОВИ С РУСИМА Декембра 15. дне 1814. год.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— скромно се чуди Пупавац опет. А путник. — Тако потрчао један на чилашу уз брежуљак. Остају му глогови и дивље крушке тако брзо, као да каквим чудом све промиче покрај њега! Е то је бесан коњ, а беснија је још сила на њему.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст. Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.
Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! И те попине речи одбише људе од Крушке... Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити. Који је тај што његов план ремети?...
И, као наручен, дође му Маринко. Пошао од куће, па се увратио. Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. — Помоз̓ бог, Иво! У овом тренутку Иван се зарадова. Он скочи са столице: — Бог ти помогао!
— Дођох до тебе... — Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. Лазар уђе у одају... Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. — Па, шта ми радиш, Лако? — Зло, мој ефендија! — А што?... — Од нашега посла ништа! — Како ништа? — Ништа.
И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!... Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...
Још ће се нешто њему прохтети!... Зажелеће да нема наших глава!... И оне ће падати као гњиле крушке!... Па шта си наумио? — Ја не знам. Звао сам тебе да те припитам!... Научи ме, као бога те молим!... — Да те научим?.
— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?... Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка... Кажи им нека дигну потеру! Зар под седу косу да се обрукаш?... Срамота!... Иван оборио главу.
И приђе, завали му главу па потеже јатаган. Баци поглед на Маринка, па рече: — Гледај, Маринко!... Ево шта чиним од Крушке! И задену јатаган у грло... Млаз криви шикну... Нож се зари још дубља... Онда отури главу Турчинову.
Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке. Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... Почека неколико тренутака, се се прибра и смири...
И сами Срби застадоше изненађени... Међутим, хајдуци су чинили своје... Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке. Станко је пролетао на све стране. Засукао рукав, а јатаган му сева... — Не дај!... викну неко.
То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају. Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију...
Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје. И крушке кад тресеш милостивији си него у боју... То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та чекај забога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати. Чекај...
Црњански, Милош - Сеобе 2
година, неколико пута, заробљавао тако чувене, непријатељске, официре, да су официрски чинови на њега падали, као крушке. Био је познат у Бечу, а Енгелсхофен га је слао и на дворске балове.
Треба их обићи. Ићи, ићи! Укрепљена места падају, после, као зреле крушке. Колегија жели већу брзину у маневру, а нарочито у пехоти. Битку у пољу! Атаку, атаку!
Њој се чини као да је била на крушку попета, обожавана, а да сад Ђурђе не мари, ни што је са крушке спала. Њихова љубав је сва у фронцлама, рече Ана. Отрцана. Она то преживети, отрпети, не може.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чувене су охридске трешње („далбазлије“), јабуке, крушке, дуње, шљиве и грожђе. Ипак је пренасељена цела област за овај начин рада.
Врутока у Вардареву изворишту, простире се воћарска област у поменутој заветрини Шаре: шуме од кестена, ораси, јабуке, крушке, шљиве, бостан, виногради и др. Област је пренасељена бар за данашњи начин рада.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тек што мачак и миш стигоше на десетак метара од једне велике крушке на ивици њиве, отуд се зачу плашљиво псеће цвилење: — Јаооој, ко је то?
Натресе крушака, наједе се кукуруза, а онда запријети да ће на крају појести и мене кад нестане посљедње крушке и посљедњег кукуруза. Поваздан зато бројим крушке на дрвету и кукурузе у њиви и рачунам колико ми још остаје да живим.
Поваздан зато бројим крушке на дрвету и кукурузе у њиви и рачунам колико ми још остаје да живим. Остаје ми још највише десетак дана, и онда се
(ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Кад сам се оно треснуо с оне велике крушке, паде за мном и Миш пророк, угледа ону мишју рупу и рече ми: — Пријатељу Тошо, идем да видим ко има унутра, а ти
Сад сам долијао! — Ја ћу теби показати како се тресу туђе крушке — гунђао је тај Неко носећи ме. Послије кратког времена чујем шкрипу врата и осјетим примамљив мирис чађаве сланине.
— Становаћу код свог пријатеља близу старе крушке. Миши се почеше разилазити врло забринути. Миш пророк окрену према старој крушци да се нађе с мачком Тошом, али тамо
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ево нешто за Грету! - рече Бароница стављајући крушку на под скеле. Изјавих како не верујем да корњаче једу крушке. Грета је ову њушкала читаву вечност, затим почела да је једе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан шатор, сав извезен
Штрасбурга у даљини и, тргавши коња за узде, десно, изнад бостана, воћњак на неколико корака и, обешена на прве три крушке, три страшила, потпуно мирна, над празним, далеким пољима.
Грана о коју беше обешен била је одваљена од стабла, за време његовог самртничког ропца и са ње беху крушке пале на земљу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Поповцу жена без порода „убере мацине траве и цвијета од крушке, јабуке и трешње и скупа све скуха као чај и пије трипут дневно по јадну винску чашу, и мисли да ће имати дјеце“.
(К-Љ, НБ, 1888, бр. 2) — Вино од лозе, млијеко од краве, човјек од човјека бива. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 6) — Од крушке и крушче (какви су родитељи таква ће и бити деда). (К., ГЕМ, 1930, В, стр. 1311).
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
путер – скутер , чавче – мравче , регистар – бистар , Скопља – копља , Сланкамена – рамена , Сиска – диска , Фрушке – крушке , фарса – Марса , клекиње – мекиње , сребра – ребра , Ченте – моменте , шкољка Пупољка , трагу — рагу, капуту — на
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се. Поток се прошири и искривуда.
Он одрече. — Хоћеш јабуке, крушке? Хоћеш пите мало? Сад је баш Марика умесила. Хоћеш мајка да ти грожђе... — Ништа нећу!
— одговори Марика тромо и некако зловољно. — Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. — А, крушке... Ту су. Што тако не кажеш?
— Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. — А, крушке... Ту су. Што тако не кажеш?
— Донеси — пресече је он. Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
три брата, па на беломе свету ништа више нису имала до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу.
Знајући мачка да на гумну има доста миша пође радо, па сад изнад пута сад испод пута трчи за тицама. Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: — Зло, свињо!
од свиње, па нада уз крушку, а међед помисли да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама.
ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ Лежале су двије љенштине испод једне крушке, на којој су виђели циглу једну крушку. Три су мјесеца лежале погађући се који ће се од њих два попети на крушку, да
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Спремамо се, журимо. Шуште тврде кошуље, исткане од конопље. (Је ли сова уснула кад се с крушке не јавља?) Свијетле се стогуље у зрцалу обзора. Цича уши изгриза. Крадемо се, звјерамо. Свака стопа мјери се.
У качари волови пију жежен-ракију. Бубња прасац трогодац у чамову баскију. С магаретом пилићи, с крушке коза мјауче, а дјечица никако да буквицу науче. Кашље сова с цјепала, кашље тупо дремљиво.
топонимску бројаницу. Креснув кремен изнад Фрушке, пали Месец лојаницу пожутелим лишћем крушке. Крени, лоло, и нелоло, сентандрејско недоколо!
КИРИЈАК РАЧАНИН: САН У ИСПОСНИЦИ Шљивике гужва рачваст налет ветра. (Потеци, снаго, извору у ждрела.) уз гудбу крушке брег се брегом пентра. Са тмастих руна зажуборе прела.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Кућица, глупост! Моје ми њушке, своју бих дао за гњиле крушке. За сатић меда даћу је сваком! — говори медо на јелу лаком.
) свакаквих чуда пекар, наш Јоца, надрилекар. За све ти нађе лека Јоцина апотека: ако си пао с крушке, ако страдаш од ловца, (од неке прастаре пушке) ако те уједе овца, ако те мечка звекне, и декне, и дуне, да ти
Пред њим сам, браћо, запањен стао: „Где си ми, дете, куку и јао?!“ „Код чика-Миће крушке сам брао.“ „Шта ћемо сада, мезимче моје, видиш ли ове другове своје Кажи ми сада: најбољи ко је?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно лагано.. као змија кроз честу... Ено крушке... Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је пољана.... Брже, опрезније!... Пст!...
као змија кроз честу... Ено крушке... Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је пољана.... Брже, опрезније!... Пст!... Чујеш ли?... Љубица седе на земљу, не дишући.
Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе... Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини. Љубица се прену. Шта. је ово... сама?!... А они отишли...
Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке... Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке. Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. — Знаш ли шта је ново?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...
Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке. Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се
Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке... Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и
Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«. Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Наш генерал је мало скренуо, или је пао с крушке ...” А Григоренко им одговори као из пушке: „Слобода је да певам, кад ми се пева, ко Елвис Присли, Слобода је да
На пијаци — све свачије-ничије, Јабуке и крушке, грожђе, млеко птичије А на месту где се у парк исходи Продају се пчелињи производи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 ЖИВОТИЊАМА Бежи кô сова од сунца. Бијел као лабуд. Бјежи од људи као дивље паче. Бира као медвед гњиле крушке. Бос као пас. Ведра ноћ као рибље око. Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта.
Нијесу биле ни зреле. — Рекао међед за некакве крушке, кад их није могао дохватити. Пуче тријес из небес’, те мене поврх главе.
10 Рекао је међед: — Родиће ове године крушке. А неко га упитао: — Од куда ти знаш? — Зато што су ми миле и драге.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице, ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате
од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли, да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страа падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне; а лисици остане све жито и слама. XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА.
три брата, па на беломе свету ништа више нису имали до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу.
Знајући мачка да на гумну има доста миша пође радо, па сад изнад пута сад испод пута трчи за тицама. Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло свињо!
од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли да је она већ свињу | удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама. 50. ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
мој шанац на Шуматовцу пало топовско ђуле, и није само тада, јер на обали за леђима осташе шуме да горе и конопци као крушке да се њишкају. Па замахнем да бијем, онако како то ја умем, иако ме зуби у корену боле.
— Родиће се дете које ће да плаче, па после да се смеје и игра са мном. Па после да краде твоје крушке, па кад се замомчи, да јури девојке по врбацима. Па после — свадба, ја у челу совре, а музиканти око мене.
Дивље крушке и дренови поред пута њишу се, померају, приближују, црњи су од угљена, угарак су осут жишкама што нечујно трне у тишини
Он трже главу, ухвати је косим погледом, па касније промрмља у браду: — Они се смеју, седе на коленима и краду крушке. Симка уздахну, ћутке припреми вечеру и тихо га понуди. Ђорђе одмахну руком.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мила к'о златно небо после туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче. Над шедрваном лептири се гоне, И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. — Ето, баш на овом месту га је видео мој
— Море, не знам ни ја... био сам луд.... — Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке... Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... — Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако.
Ћипико, Иво - Приповетке
А код њега, у селу, код мора, трешње су се већ обрале; сад зреју крушке, јабуке и шљиве, и грожђе, и смокве. Сада поље и море мирише.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Рецимо с леђа: „Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан шатор, сав извезен
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Но у тај мах неко ме стаде дреком викати остраг. Обазрем се и угледам Комарова испод једне крушке где виче и обадвема рукама млата да трчим њему.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У једној приповетки девојка избавља заклетог јелена на тај начин што га удара трима младицама од ј. и крушке (Строхал, ‹Хрват. нар. пріп., Загреб, 1923› ј, 46; в. Поливка у ЗНЖОЈС, 8, 169). У вези са магичном снагом ј.
по једној извесној крушки; вероватно је да су у извесном броју од тих случајева у питању демонске, »сеновите« крушке. КУКОЉ Корнраде (агроѕтемма гітхаго). Кукољ, грахор (Шулек).
У пределу Јањ: ко сања како падају с грана зреле крушке, ускоро ће проливати сузе (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 47). Кукурек. У Гружи, после Ђурђевдана, ставља се к.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Купина рајска, дивље крушке и дивље рајске јабуке, оскоруше, ораси коштуњавци, дрењци, трњине, рајске печурке, громом погођено рајско дрвеће,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« — Право! Дакле, до осам дана. Могли би и сутра, но рад сам начинити мало отменије аљине, нису то крушке него хиљаде, треба човек да се добро у памет узме. Узајмићу и какав леп ланац, да се мисли да сам из добре куће.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи у браду говори Слуша Како се медоусто лишће Његовим речима моли Гледа Како по брдима ветар
ветар ватроносац Његовим речима псује Смешка се И полако једе Књигу господара света И дозива гладне вукове Са врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих јагањаца ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ Путује по мрачној земљи Штапом
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тај нагон се у животу човековом свега двапут јавља: једанпут, кад осети потребу да краде туђе крушке, ораје и јаја; и други пут, кад осети потребу да краде туђу част.
било је пењање уз дрво, што се у пракси показало врло корисно, јер сам тако доспевао на суседове ораје, трешње и крушке. Та вежба ми је донела и друге користи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Па целе године чувамо за тебе ево ове крушке »масларке«, што знамо да их волиш, а ево и јабуке. Све су руком биране. Ево и вино што је за тебе Марко цедио, без
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мила, кô златно небо пошље туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче. Над шедрваном лептири се гоне И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се,
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви падају с крушке Живот је једна фарса Тетке падају с Марса Сви знанци и сви странци Можда су падобранци ДОСАДНО МИ ЈЕ ДОСАДНО
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Јао, пропадох! Престрашено је буљио око себе, јер је управо сањао како паде с неке крушке. Какве, врага, крушке, кад је над њим буква!
— Јао, пропадох! Престрашено је буљио око себе, јер је управо сањао како паде с неке крушке. Какве, врага, крушке, кад је над њим буква!
Зар то не вуку гломазан турски топ да гађају хајдукову колибу?! — Јованче! Хајдуков гроб ћути у сјенци дивље крушке на ивици Гаја. Тамо се ваља заклети на вјерност чети и друговима. — Охо, па то је нешто озбиљно!
прасну у смијех и саби се у чврст круг око поцрвењелог Стрица, који је само збуњено звјерао око себе као да је пао с крушке. — Аха-ха-ха, дошла за будалом, велиш! — Ко ли је та будала, еј Стриче? — Ја сам будала!
— Ехе, док само уловим онога дјечака који је обрао попове крушке, ноге ћу му пребити! И журио је друмом на својим кривим ходаљкама да „пребије ноге“ономе који је покрао воће, али
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што да се арчи мâл?... Паре су то!... Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца. А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати