Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину... И оштро око Крушкино смотри то... — То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...
Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!... Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!... Окај се ћорава посла! — Али... — Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Граби, не преди: измиче се нит хитро у разнит, у тамно место, нестих-сталактит.) Расипа рђу лишће крушкино. Изнутра шуми предео фреска. (Гдегде га раздре грло кучкино.) Просјакти шљива, воћка небеска, машом, пурпуром.