Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Рекао бих: старе очи, па ме варају!... А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!... Збогом! Поп је дрхтао од једа. Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо.
Али, лов је још лепши. Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. Суреп махну главом у знак одобравања. — А већ за Станка и да не говорим!...