Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тако би видјели да сам ја човјек!... Маринку се насмеши брк. Он погледа Крушку право у очи... Овај спази. — Шта је? — упита радосно. — Честити ефендија, не питај! Пусти мене да радим!...
— рече субаша. Лазару као да неко опали шамар. — Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. — Ниси га убио! — Али, он је... пао! Турчин удари у длан. Један се пандур појави на вратима. — Је ли ту Мехо?
Ала је то некако сличито!... Баш би вредело да будем харамбаша!... Ох, ала бих се светио!... Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!... Све би дрхтало само кад моје име чује... Све... У тај мах као да се нешто проломи.
Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо. Онда поче говорити о Лазаревој кривици: — Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...
Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш. Помози ти овој двојици!... Крушку наљути овај оштри одговор. — А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. — Ако бог хоће — ништа!... — Мехо!... Асо!.
— Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!... Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... Станко је ћутао. У њега беше ушло сто бесова. Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију.
И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. — Боље стегни! Маринко притеже. — Душмански! — цикну Станко. Маринко удари коленом Крушку међу плећке.
— Боље стегни! Маринко притеже. — Душмански! — цикну Станко. Маринко удари коленом Крушку међу плећке. Плећа улегоше, а прса одскочише... Појас утону у мишице. Крушка беше модар као чивит. — Тако!...
Крушка беше модар као чивит. — Тако!... А сад, газда-Ивана. Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.
— рече он. Пустише. Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста. Станко погледа Крушку. — Јеси видео, Турчине? Али Крушка ни да би речи. — Е, сад је на тебе ред.
Најзад стиже... Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе... Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.
— Стој! Право стој! Лазар се укочио као колац. — Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!... Кажи им да сам те за њима послао! Ороз кврцну... Лазара проби зној...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!... А, је ли, Ержа, дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?
Црњански, Милош - Сеобе 2
и како је њен отац, једне ноћи, кад их је био изненадио, стровалио Валдензера, са мердевина под њеним прозором, као крушку.
а што не рече Волкову, на то, да они, Срби, знају да је то све лепо и красно, али да су међеду, док га навукоше на крушку, ишчупали уво. Петар погледа хладно Павла, па рече, да је њега, Павле, у Бечу, изгледа, заборавио.
Њој се чини као да је била на крушку попета, обожавана, а да сад Ђурђе не мари, ни што је са крушке спала. Њихова љубав је сва у фронцлама, рече Ана.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— охрабри га мачак Тошо најљубазнијим гласом који је могао да измијауче и испреде. Пријатељи нађоше, везано за крушку, једно веома тужно и забринуто шарено псето, које им се учтиво представи: — Част ми се представити и од вас врло
Мачак Тошо и Миш пророк стругнуше уз крушку и одозго повикаше везаном шарову: — Тако, дакле, као што смо рекли! Само се храбро држи!
! — сав се стресе Крушкотрес Кукурузовић и стаде се обзирати. — Баш се малоприје попео уз ову крушку заједно с Мишем пророком. Отишли су да поједу мјесец, па да те онда лакше сачекају негдје у мраку.
мрачној пећини усред планине, Мачак, Миш и Шаров узеше се толико смијати да су заголицали и развеселили чак и стару крушку.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Али упркос мојој галами Баба Рога се крије у тами. Нудим јој лимун, носим јој крушку. Ал’ она ни да покаже њушку. Да ли постоји, ил’ не постоји? Углавном она се мене боји.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Знао сам да ће их појести док ја будем у води. - Ево нешто за Грету! - рече Бароница стављајући крушку на под скеле. Изјавих како не верујем да корњаче једу крушке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У празнини иза њих, од стога до стога сламе, летела су јата врабаца. Најближи је био обешен о једну крушку, на којој беше још доста зрелих плодова и, мада му коњ не хтеде ни корака ближе да приђе, Исакович га, ужаснут, виде
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(ЛМС, 1860, књ. 102, бр. 110) Чиниоци развоја а) Наслеђе — Ђе ће крушка но од крушку? (Вук, 1254) — Ђе је сова излегла сокола? (Вук, 1187) — Из вране што испане, тешко соко постане. (Вук, бр.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И на то жељно, халапљиво загризе крушку. Марика скочи од Аритона. И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку.
Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе, а силно грање поломи се и падне доле на земљу.
Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак, па је домлати. Одмах затим разиђоше се облаци, а виноград никако више град није био.
КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ Била три брата, па на беломе свету ништа више нису имала до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу.
КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ Била три брата, па на беломе свету ништа више нису имала до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу.
Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.
Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку. Он узбере од својих крушака, па му да и рече: — Ево ти од мојих крушака, од братинских не могу ти дати.
Анђео му захвали и отиде. Кад сутрадан остане други брат да чува крушку, дође опет анђео па га замоли да му да једну крушку.
Анђео му захвали и отиде. Кад сутрадан остане други брат да чува крушку, дође опет анђео па га замоли да му да једну крушку. И он му узбере од својих крушака, па му да и рече: — Ево ти од мојих крушака, од братинских не могу ти дати.
Анђео и њему захвали и отиде. Кад буде ред на трећега брата да чува крушку, опет дође анђео и замоли и њега да му да једну крушку.
Кад буде ред на трећега брата да чува крушку, опет дође анђео и замоли и њега да му да једну крушку. И он му узбере од својих крушака, па му да и рече: — Ево од мојих крушака, од братинских не могу ти дати.
чује анђео, прекрсти штаком, а поток потече водом као и пре, па онда рече ономе брату: — Није то за тебе; иди ти под крушку, па чувај крушку.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Хрчку ћу дати оцену мушку, платиће горе нег медвед крушку, док само чича набави пушку. Мачак је састав прекрасан дао, у друштво првих мудраца стао, овако не би ни лисац
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Није то; шта оно беше друго, важније ?... Не знам... Баш ништа не знам... и не могу да мислим. А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се... Баш као наручен!...
Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад... Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима... одеш на пијацу, а по тезгама снег!
Замало да заборавим да вам кажем! Оног Дропца, батинаша, нашли обешеног! Обесио се на Татинцу, о неку крушку! Једна велика јерибасма, рађа по вагон! Обесио се оном жилом, којом је тукао! А у руци му нашли видову траву!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку... Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.
« и обрте се кмету: — Ви ћете, кад буде време, право навише, на ону суву крушку, па рудином до Преглавља. Држим да ћете их ту затећи. Само пази да се свежеш десно с Даросавцима, а лево с Бањанцима.
Чича Пера случајно баци око у страну и поглед му се заустави на његовој дреновачи, која стајаше наслоњена уз крушку. Спасоје погледа за његовим очима, па кад виде шта он гледа, врисну: — Шта, ти гледаш у батину! Хоћеш да се бијеш?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече медик. „Е, е, не погађа увијек ни пословица!“ „Која пословица?“ „Она: крушка ће (панути) под крушку. И она: неће ивер далеко од кладе!“ „Оно да речемо,“ прихвати стари, „све се може изродити.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ђе је врана излегла сокола? — Ђе нема крви, нема ни млијека. — Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Уплаши се свиња и међед, па рече међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку.“ Закопа се свиња у сламу а међед се попе на крушку.
“ Закопа се свиња у сламу а међед се попе на крушку. Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гувно, да ватају мише.
Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли, да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страа падне с крушке на земљу, те се разбије
14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. Била три брата, па на беломе свету ништа више нису имали до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу.
КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. Била три брата, па на беломе свету ништа више нису имали до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу.
| Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.
| Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку. Он узбере од својих крушака, па му да и рече: „Ево ти од мојих крушака, од братинских не могу ти дати.
” Анђео му захвали и отиде. Кад сутрадан остане други брат да чува крушку, дође опет анђео па га замоли да му да једну крушку.
” Анђео му захвали и отиде. Кад сутрадан остане други брат да чува крушку, дође опет анђео па га замоли да му да једну крушку. И он му узбере од својих крушака па му да и рече: „Ево ти од мојих крушака, од братинских не могу ти дати.
” Анђео и њему захвали и отиде. Кад буде ред на трећега брата да чува крушку, опет дође анђео и замоли и њега да му да једну крушку.
Кад буде ред на трећега брата да чува крушку, опет дође анђео и замоли и њега да му да једну крушку. И он му узбере од својих крушака па му да и рече: „Ево од мојих крушака, од братинских не могу ти дати.
то чује анђео, прекрсти штаком, а поток потече водом као и пре, па онда рече ономе брату: „Није то за тебе; иди ти под крушку, па чувај крушку.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
носећи штап да не би лупао, брзо ишао сенкама, бежећи од раскрвављеног дрвета у башти, у којој није видео ниједну крушку, ниједну јабуку. Сутрадан је поново морао да потражи ону девојчицу с трњем у очима. Није је нашао.
“ — „Како ти, његов син, можеш да будеш боли од њега? Крушка под крушку...“ — говори му капетан. „Никада се нисам слагао с њим, сина ми јединца.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Анастасијевић је гледао у лице тог Румуна које нимало није подсећало на смежурану суву крушку, и у небеса над Београдом и Дунавом, некако тамна.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. — Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају.
Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку.
Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе а силно грање поломи се и падне доле на земљу.
Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак па је домлати. Одмах затим разиђоше се облаци, а виноград никад више град није био.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
два блиска пријатеља, од којих је један приповедач Миле, чини симболички гест пред својом женом Мариком загризавши у крушку што му је као понуде послала она иста Мара за којом копнећи жуди.
замаче иза куће, стискајући очи палчевима”, а с друге стране то „Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста крушку”.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мене ево где лежим потрбушке на зеленој трави у хладовини, под једном брснатом крушком. Мој коњ привезан за крушку једе у сласт своју зоб и потреса зобницом. Штаб ево га недалеко од мене у другој авлији, само ђенерала не видим.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
познате формуле коју вештице говоре кад се мажу машћу да би полетеле: »Ни о кладу ни о пањ, ни о дрво ни о камен, ни о крушку Тодорову« (Беговић, 199). Стара к. дрвета код нашег су народа па злу гласу (упор. Софрић, 143). Али је к.
и мој чланак »Свети Сава и вуци«, СЕЗ ‹31, 1924, 157—165›). Има много топографских назива изведених од речи за крушку (‹в. РЈА›).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Момак је суседов, разуме се, пришао, скинуо га с плота као кад би узабрао зрелу крушку и пропустио га кроз шаке, како ни крајњи опозиционар са левог крила не би учинио, и кад је тај посао завршио, он је
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Обесиће се о крушку радо, Нашто живот му овај; Та више му се и не живи! О једну једину крушку у шљиваку, И ветар ће му њихати ноге у
Обесиће се о крушку радо, Нашто живот му овај; Та више му се и не живи! О једну једину крушку у шљиваку, И ветар ће му њихати ноге у мраку, Збогом!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Непријатељ непријатељу : Плави кактус и клекиње Самлећу те у мекиње Мада имаш гадну њушку Појешћу те као крушку Неће бити грдна штета Сејаћу те без решета Јашем добро пуцам често Месићу те као тесто Мада шериф има значку
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Наш бјегунац, задихан и црвен, већ је био на ивици Прокина гаја. Кад је стигао под стару крушку до гроба хајдука Јована, свог чукундједа, он сједе у презрелу јесењу траву и помилова рапаву надгробну плочу.
Како је још увијек био поспан, он пригрну Мачкову врећу и поново леже. — Ехе, идем опет на ону крушку. Тек сам био почео да берем. Иза букве се опет показа Мачкова глава. Ударац поново тресну по спавачу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле“, како су је сви звали, а која је, по оном да „медвед најбољу крушку уграби“, имала цмољу мужа.