Матавуљ, Симо - УСКОК
Хајде, попе, даље, е мрче! Пођоше. Али млађи људи наставише разговор. Перо Пуров запита учевног Крцуна: — Чујао сам е је много лукав ови данашњи ћесар. Како га оно зову? — Франц му је име — одговори Крцун.
Дај боже!... Па да га оженимо! Веле, згодан је као ђевојка, а од велике куће!... — Валај, згоднији и од Крцуна, а његова раста и скопости — рече Маркиша. — Нако што је плав!
Милица стаде иза Крцуна да чека ред за даље послуживање. Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година?
Овоме од тијех повјеренијех ствари као да једна бјеше најпреча, те запита Крцуна: — Тај Саво, то је брат владичин? — Јест. — А човјек је од књиге? — Како не. Он има товар књига. Прима и новине.
Милица бјеше пришла к њима, да их послужи вином, па, не хтјевши прекидати Јанка, остаде цијело вријеме иза Крцуна, наслонивши руку на његово раме. Кад Јанко заврши, она пружи чашу Мргуду.
Играше се оро. Сва их омладина дочека весело. Послије игре, сви навалише на Крцуна да пјева уз гусле. Он се дуго шчињао, али кад га и Јанко замоли, поче пјесму: како је босански везир писао црногорском
Чудне ми штете! Као да ми одавно није вријеме путовати!... — Вјерујете ли ви у та погађања? — запита Јанко Крцуна. — Вјерујемо кад погоде!
Владика и старији главари бјеху већ на дну степеница. У позадној тишми наиђе на Крцуна Сердарева, који му исприча шта је посвршавано.
Заговорише се тако, те се зачудише куд вријеме брже прође, кад ђак дође да тражи Крцуна. Јанко поздрави све у браству, па одмах приону на посао, узе Василијеву Историју Црне Горе, па је поче преписивати,
Доста је да идеш у цркву недјељом и празницима и уочи њих на вечерње! Још три војника, осим Крцуна, бјеху дотле отишла у племена.
ВИИИ На Сретење истицаше рок службе војницима. Уочи тога дана, око вечерње, дођоше замијеници свима; Крцуна Сердарова замјени њеки од Кустудића.
Крцун опали и обори једнога до Мушовића, али онај високи, готово у исти трен, опали на Крцуна и обори га. Перо уби и посјече високог. Мушовић, испод коња, опали на Јанка, а Јанко му са два ударца одруби главу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мишан је опет причао њему све што чуо бјеше од Крцуна. Брзо разабраше из узајамног повиједања да је договор и иста намјера саставила Његуше и Озриниће у дуги.