Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто кнез узјаха, пружи чибук своме љубимцу Крцуну Сердареву; овај напуни лулу, укреса и припали, па пођоше без реда, док не стигоше до пута, а ту се, по обичају
Кнез, једнако у се удубљен, пружи Крцуну чибук да му по други пут напуни лулу и укреше. Њих тројица старијих не бјеху силазили у Котор откад га коначно заузеше
Како се оно зваху, попе? Поп одмахну главом. То исто учинише сви старији. Стево се окрете Крцуну. — Како се оно зваху, Крцуне? Очевидно Крцун чекаше то питање.
Јанко, или што бјеше замишљен, или што не разумједе, окрете се Крцуну. Овај одговори: — Још од какве! Овај је Јанко, ђедо, гроф, а то је више но војвода!
Дакле, млађи нараштај је умно напреднији, а најмлађи, оличен у Крцуну Сердареву, још развијенији. То се врзло по глави Јанковој, који једнако непомично лежаше.
— рече Јанко. — Надам се да ће ми у томе владика помоћи! Заподјенуше разговор о владици. Јанко понови Крцуну што је питао кнеза, нашто Крцун започе: — Ваистину, знам и ја зашто су у Русији љути на владику.
— Нека јој је са срећом — рече владика и извади из шпага два талијера; један даде Крцуну, као што ће свакојем војнику на крају рока, други додаде, рекавши: — Подај јој ово мало поклона од моје стране и
— Ја ћу најприје до кнеза — рече Јанко. Пошто ручаше, Јанко даде Крцуну два дуката за набавку дарова, а Ђузи и Раму по цванцику, па се упути кнежевој кући.
Ту се, при чаши вина, завјери Крцуну Сердареву да ће и он с њим, у чету да свети Милуна Драгова. ИX Три дана пред Ђурђевдан, под планином Злоступом, у
Он стаде и даде знак да се остали за њим уставе, па даде знак Крцуну и Јанку да му стану са стране на четири-пет корака размака; Маркиши и Пери даде знак да буду на крајевима крила;
Пошто му људи цјеливали руку и пошто им изјави сажаљење, додавши неколико дирљивих ријечи о Крцуну, владика отиде ка свом писару, загрли га и сједе поред њега.