Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дед̓, реците!... Никоме!... Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... Зека је говорио лепо, речито... Чисто се отимао поглед човеку да га гледа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Иза куће, даље уз брдо, беше шума коју су војници Вука Исаковича били почели да крче, и земунице оних који још не беху набили куће од земље у селу што се спуштало на воду, у средини са дрвеним звоником,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је био један од оних који »пробијају пут и шуме крче«. МИХАИЛО ВИТКОВИЋ Михаило Витковић родио се 1778. године у Јегри, у Угарској. 1801.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
То је срамота! МИТА: Мани се срамоте гди крче црева. АЛЕКСА: Па и то може бити по моди. По моди људи кијају, по моди носе штап, држе нож и виљушку; по моди жене
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Како!... Истопили би се до Честобродице, ка снег. Тако мисле војници, док им црева крче од глади. А ипак, целе ноћи гурали су топове.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи. И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну. Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ — А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу“. Онда Лазар рекао: „Е да бог да све крчили, а све Мачва у трњу лежала; и што год стекли, све
Краков, Станислав - КРИЛА
Бесмислено је било што доносе тешке рањенике. Превију их, убризгавају им камфор и морфијум, ови крче, иде им пена на уста, и на крају опет умру. Све је то било досадно и глупо. Опет. Још једна. Земља их засу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Последњи поздрав мртвим друговима. Преостали, и још читави, улазили су у своју земљу, да крче нове путеве. Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Седе да мирно, строго чека шта ће бити. Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
разагна и разведри поље, Иван гледа и горе и доље, ал̓ не знаде ништа куд је горе: поломљени коњи и јунаци, но по пољу крче рањеници. Ја кад виђе Црнојевић Иво, он преврће те лешеве мртве и крваве огледује главе, све тражаше дијете Максима.