Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Бременита жена не сме да слуша кад крчи марвинче приликом клања, јер ће јој дете, кад порасте, хркати кад спава. Веома је распрострањено веровање да трудница
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
опета трњаку, Куд погледа, у шта силан крну, Све се сруши о земљицу црну, Тешка мишка а секира љута, Кр'а, руши, крчи дивна пута, „Уху, куку!“ дивне тице вичу, Ал' све мало-помало измичу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац носим те ја, тамо је добро, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб! Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб.
Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим.
уши, кроз нос пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац, носим те ја, добро је тамо, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так!
Код млина дотле скамуче Жућа, жалосно мачак фрчи: „Чујеш ли деду како се части, а нама трба крчи. Алај ме срце сланини вуче, само је деда држи под кључем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Па и музика почиње, страшни дисонанцо крчи, без такта, треште санови, инструменти се једва сустигоше и тада се разлеже громко: „Хеј, трубачу...“ Људи се пренуше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ти дође ова здравица, пригни шједећи и одмакни стојећи: коња уздај а више се у пићу не уздај, но на ноге, соколе, пут крчи а сватове вичи!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При читању те огромне литературе, изгледао сам сам себи као неуморни путник који кроз шуму и џбуње крчи себи пута. То не беше лак посао, јер у ту шуму ушао сам без водића, лутао по њој по кривудавим стазама, корак по
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ето тај исти шљивови штап, подебео и већ излизан од употребе, понео је он и овом свечаном приликом, и са њим крчи пут енергично како себи, на првом месту, тако и жени, а међу оном безбројном светином иза које скоро да не потече млаз
а међу оном безбројном светином иза које скоро да не потече млаз мутнога зноја од велике и жестоке јулске припеке. Крчи себи пут Јаћим и бори се, али нигде место не избира, јер му се негде чини друштво одвећ фино, а да би се с њим
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
искрца без пребијене паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима би се сукобио.
Краков, Станислав - КРИЛА
У болницама је било тако тихо и тужно. Душко је лежао на леђима и слушао како крчи кроз груди рањени Рус. Тога је дана са сузама молио болничарку да га извини што су га тако са прљавим ногама донели.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Чујете л’ хуку старе гладнице Како јој крчи празна утроба? Али је стена постан залогај, У желуцу ће црном застати... Па шта велите?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Баба је у брдинама и долинама набрала »Костолома, вратолома, Приставила у лончиће: Лончић крчи, момак трчи Кано пашче преко башче«.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И у песми он се храбро бори пред своју погибију: сам удара „војсци по сриједи“ и сабљом „крчи друма низ планину“. И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака.
Пажљиво, истрајно, одмереним покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и два освајача и баца их у реку — нека вода однесе нечистоћу и заразу.
Мили боже, чуда великога! Да је коме погледати било како с'јече војвода Момчило, како крчи друма низ планину! Више тлачи коњиц Јабучило нег' што Момчил' бритком сабљом с'јече; ал' га лоша срећа сусретнула: кад