Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Придржи ти само земљу да се толико не љуља — рече пијани чича Тришо крчмару — а ја ћу се зачас попети на дрво и њега зграбити.
— Шта да радимо, брате крчмару? Нема мачка. — Богме нам сада ваља прописно лупати главу док се нечем паметном не досјетимо — рече крчмар, газда
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Томе су крчмар и крава криви! — Пребише зато, од гнева злог, крчмару леђа, а крави рог. Тражећи гнездо, весела чавка на главу слети чупавог Славка.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Један се показао вјешт бачварском послу. За мале паре поправљао је крчмару у сусједству наше куће подрумско суђе за још несагледиво далеку бербу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па како је лепо пио, Лепо плати, Пошô ј’, ал’ је преумио, Па се врати. „Дај, крчмару, бокал вина О поноћи! Да не морам, вели, сутра Опет доћи.
Ћипико, Иво - Пауци
— И надода: —Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару да прода. — А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.
И наручује даље, и пије преко мјере, управо вино вином гаси. А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће нипошто да плати.
Стриц Петар већ и не двоумијаше: биће сигурно да је Илија тако удесио кад не хтједе пристати да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара подмирио. А јело се и пило до миле воље.
— Одсјече ми главу! А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу; ја
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ваљушко узе списак и прогунђа: — Још данас ћу свима да запријетим глобом. Хеј крчмару, је ли ту пољар Лијан? Однекле из ћошка испаде кривоног чичица лисичјег лица и лукаво упиљи у кнеза.