Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми. Опет ми се ређаше слике. Опет она с црним шалом око главе...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иначе мушка љубав не траје ни три дана. Варвара је све то слушала, као да су у некој крчми. Што је било најчудније, та супруга, тог човека, чинила се потпуно сретна.
Дан се тамо завршио у тучи. Као у крчми. Она ништа није крива и нема чега да се стиди. Она је, каже, успела да побегне, неоштећена, на време, из те кућерине,
Иако су, у то време, подофицири рекрутовали, на тај начин, што су људе хватали, на обали, или у крчми, и опијали их, док не приме прве порционе новце, болеснике ипак нису узимали у војску.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ту долази доста људи, можда ће ко знати да нам што каже. — А има ли на твојој крчми сличних огласа? — Охо, још да видиш! Ево, гледај, сав се зид шарени од њих.
па потјерница за неком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да
онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли свакога ко о њему нешто зна да му одмах јави.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Бивши такси вози тако преко поља, кроз траву. Зауставља се у крчми »Каравела«, где их очекује резервисан сто са шумом сламки за лимунаду. Почиње друга животна лекција.
Милићевић, Вук - Беспуће
испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако крчми већ дођоше, И унутра униђоше, Он у кута тамо једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И чега све нема у тим хитовима, Чарли; Цигана, крчми, муња и громова разних врста пића, сиротих мајки, родног им краја, птица певачица, кумова, сирочади,увелог цвећа,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ваздан су Триша и Винко Лозић водили пијан плес, у старој крчми повише Јапре, названој „Земљотрес“. Кад Винко цврца и Триша пије, пева се, игра, скаче и бије.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Били су се забринули где сте. Његов је отац долазио малочас и причао му да су вас дуго чекали у крчми. Мислили су да сте се можда загубили на брду. — Мало сам се заиста био и загубио. Начинио сам био дивну шетњу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Мора да је умро неко. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен, крај топла плама, Претура дебелу књигу.
Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Ал’ беседи Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам ја, Попио би равну Пешту и сав Будим град.“ 197.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА КРВ 19 МУДРИ СЛУГА 23 НОЋ У ПУСТИЊИ 25 ЈОВАН ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС
А он им исприча доживљај свој, казујући им и објашњавајући причу коју је чуо од оног старца у пустињи. ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке.
ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке. Кроз маглу се виде црвена, пијана лица,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Њег’ питај, господине! Он га дочекује и крчми му пиће. Шта ће да му правиш, господин-даскало?! Нестрећно време! Ово више не може да се живи, господине.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сељаци с југа, друг до друга, као на смотри, или у строју: ту свако крчми башту своју. Још јуче, крај потока, зелени струк тонуо је у тежак мук: земља је кроз четвртасто, шупље вретено
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад највише приваћа Жмирко Рорин, Кењо је отишâ нигди у свит; кажу да служи у никој крчми. Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром... Куда ћеш ти? — Иђем да проводим коња фра-Јаковљева. Збогом ћаћо!
Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми. Цвита је била на прозору. Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра коме би мантија тако
И цијелијем путем у повратку, каогод што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В. Илић ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог плама Претура дебелу књигу.
Штекће лисица гладна, и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико ситно хоре се њихови звуци, И тону у јасној ноћи...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пресрећан крену он из ковнице право у издавачку књижару. Кад Пембертон стиже на улицу, опази у једној крчми, укосо од ковнице, Хемфреја Њутна са повеликом боцом вискија на свом столу. Овај га позва, машући руком, да уђе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И још му напуни џепове благом. Сиромашак само рече „хвала“, и оде. Кад у крчми нађе друштво, сви се зачуде и упитају га откуда му то, а он им рече: — Па ето, ја добих; да сте и ви ишли, и ви би
Ћипико, Иво - Приповетке
Тек кад је избио на чистину и узео свој џевердар што га бјеше у крчми оставио док се поврати, разабере се и с тугом у души осјети што се с њиме бјеше догодило.
С Лазом се нашла, иза подужега ходања, у Спасојевој крчми. Путем узбуђење помало се стишава, али, кад је крочила преко прага, оно се нагло повратило, а када спази Спасоја иза
Осрамотише се пред светом. Упираће у њ прстом и на прелима, и у пољу, и у крчми, а њу ће њиме комшинице бости, неће смети ниједној од њих замерити се ни рећи: црно ти око у глави!
Нема шале... Гдје је то? — И ућута. —Па пијмо! — нуди Павле и наручи још једну литру. У крчми је пијано, пева се, кричи и тетура.
Касно стиже, а дошавши, не назва бога, већ равно баци се на кревет. Жена га упита где бејаше. —У крчми, пио сам. —Пио си? — Јесам... Но ти не знаш што се догоди...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
На мојим груд’ма крв ти усахну!“ То онда није могла чинити. А данас? Кô да на друму крчми Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје чедности, Румено лице,
Ћипико, Иво - Пауци
разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен: — Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми? — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.
Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише.
С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре
Обједовао је у крчми на путу. Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море. У посматрању, њему је кроз ту
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен, крај топлог плама, Претура дебелу књигу.
) Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци И тону у јасној ноћи...
“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место? Овамо се „ждере“ само Пола плате крчми дамо, А женскама оно ресто. (То још могу, хвала богу! Око флаша, око ногу...
од ове ноћи сто пута осети јаче Сву пустош живота бедног и ништавила свога; Одсад је банчио чешће, кашто се по крчми тукô, Хулећи одвратном псовком и људе и самог Бога.
Кметица била је сама, Јер мушки одоше крчми управо од божијег храма, А вредне редуше, опет, у мутвак склониле главе, Па журе, лупају, вичу, да обед на време
Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако. И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну само: „Дај, вели, донеси једну.“ И пође ракију пити.
И прилика му се даде. Идући на дужност своју, Наиђе однекуд ћата, да и он попије коју. Кад спази у крчми кмета, а он се подмигну глупо, Из просте навике, збиља, ал' то му изађе скупо.
Тако се десило чудо, те глас по селу пуче: Кмет се с општинским ћатом кô сарош по крчми туче! А кад га донеше дома, кметица, од грдне бруке, Затури с чуђењем главу, плесну се у снажне руке И подбочи се само.
„Не, то је божија воља,“ он тихо збораше себи, „Иначе по крчми пијан никад се тукао не би'. Па и кметица, ето... Он није изрећи смео. „И она да греши тако!
Но уз пут кравар га срете, и чисто у некој страви, Потрча сад кравар крчми да чудо народу јави. „Та такви доводе олуј,“ пијући кравар је викô, „Ја лепо говорим кмету, ал' кад ме не слуша нико.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
некако презриво на гомилу која је ту чекала, па рече своме другу ситним, шиштавим гласом: „У овој се продаваоници крчми јефтина роба за сиротињу, погледај само како је светина навалила да је разграби.“ „Како Ви то мислите?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А и да стигнеш — шта вреди? У Варалице се благо не држи. Или га попије с друштвом у крчми, или разда сиротињи на друму. Узалуд му говоре старци да приштеди за црне дане!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима
“ 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА Вино пије Муса Арбанаса у Стамболу у крчми бијелој. Кад се Муса накитио вина, онда поче пијан бесједити: „Ево има девет годиница како дворим цара у Стамболу, ни
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Једног дана он се упути сеоском кнезу, дебелом Ваљушку. Нађе га у крчми. Пошто поручише по чокањ некакве лоше ракије, зване „брља“, учитељ се пожали: — Газда Ваљушко, ови твоји шумњаци не
Два-три дана касније на сеоској крчми освану страшан оглас потписан од њемачких власти: ... „Позива се све становништво да у року од осам дана преда оружје.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О ЦРКВИ И КРЧМИ Тобоже дошли смо у божији свети храм на богомољство, састали се да с Богом пробеседимо, појати му и чатити...