Употреба речи крчми у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми. Опет ми се ређаше слике. Опет она с црним шалом око главе...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Иначе мушка љубав не траје ни три дана. Варвара је све то слушала, као да су у некој крчми. Што је било најчудније, та супруга, тог човека, чинила се потпуно сретна.

Дан се тамо завршио у тучи. Као у крчми. Она ништа није крива и нема чега да се стиди. Она је, каже, успела да побегне, неоштећена, на време, из те кућерине,

Иако су, у то време, подофицири рекрутовали, на тај начин, што су људе хватали, на обали, или у крчми, и опијали их, док не приме прве порционе новце, болеснике ипак нису узимали у војску.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ту долази доста људи, можда ће ко знати да нам што каже. — А има ли на твојој крчми сличних огласа? — Охо, још да видиш! Ево, гледај, сав се зид шарени од њих.

па потјерница за неком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да

онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли свакога ко о њему нешто зна да му одмах јави.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Бивши такси вози тако преко поља, кроз траву. Зауставља се у крчми »Каравела«, где их очекује резервисан сто са шумом сламки за лимунаду. Почиње друга животна лекција.

Милићевић, Вук - Беспуће

испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тако крчми већ дођоше, И унутра униђоше, Он у кута тамо једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И чега све нема у тим хитовима, Чарли; Цигана, крчми, муња и громова разних врста пића, сиротих мајки, родног им краја, птица певачица, кумова, сирочади,увелог цвећа,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ваздан су Триша и Винко Лозић водили пијан плес, у старој крчми повише Јапре, названој „Земљотрес“. Кад Винко цврца и Триша пије, пева се, игра, скаче и бије.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Били су се забринули где сте. Његов је отац долазио малочас и причао му да су вас дуго чекали у крчми. Мислили су да сте се можда загубили на брду. — Мало сам се заиста био и загубио. Начинио сам био дивну шетњу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Мора да је умро неко. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен, крај топла плама, Претура дебелу књигу.

Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Ал’ беседи Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам ја, Попио би равну Пешту и сав Будим град.“ 197.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА КРВ 19 МУДРИ СЛУГА 23 НОЋ У ПУСТИЊИ 25 ЈОВАН ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС

А он им исприча доживљај свој, казујући им и објашњавајући причу коју је чуо од оног старца у пустињи. ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке.

ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке. Кроз маглу се виде црвена, пијана лица,

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Њег’ питај, господине! Он га дочекује и крчми му пиће. Шта ће да му правиш, господин-даскало?! Нестрећно време! Ово више не може да се живи, господине.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сељаци с југа, друг до друга, као на смотри, или у строју: ту свако крчми башту своју. Још јуче, крај потока, зелени струк тонуо је у тежак мук: земља је кроз четвртасто, шупље вретено

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сад највише приваћа Жмирко Рорин, Кењо је отишâ нигди у свит; кажу да служи у никој крчми. Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром... Куда ћеш ти? — Иђем да проводим коња фра-Јаковљева. Збогом ћаћо!

Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми. Цвита је била на прозору. Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра коме би мантија тако

И цијелијем путем у повратку, каогод што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В. Илић ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог плама Претура дебелу књигу.

Штекће лисица гладна, и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико ситно хоре се њихови звуци, И тону у јасној ноћи...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Пресрећан крену он из ковнице право у издавачку књижару. Кад Пембертон стиже на улицу, опази у једној крчми, укосо од ковнице, Хемфреја Њутна са повеликом боцом вискија на свом столу. Овај га позва, машући руком, да уђе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И још му напуни џепове благом. Сиромашак само рече „хвала“, и оде. Кад у крчми нађе друштво, сви се зачуде и упитају га откуда му то, а он им рече: — Па ето, ја добих; да сте и ви ишли, и ви би

Ћипико, Иво - Приповетке

Тек кад је избио на чистину и узео свој џевердар што га бјеше у крчми оставио док се поврати, разабере се и с тугом у души осјети што се с њиме бјеше догодило.

С Лазом се нашла, иза подужега ходања, у Спасојевој крчми. Путем узбуђење помало се стишава, али, кад је крочила преко прага, оно се нагло повратило, а када спази Спасоја иза

Осрамотише се пред светом. Упираће у њ прстом и на прелима, и у пољу, и у крчми, а њу ће њиме комшинице бости, неће смети ниједној од њих замерити се ни рећи: црно ти око у глави!

Нема шале... Гдје је то? — И ућута. —Па пијмо! — нуди Павле и наручи још једну литру. У крчми је пијано, пева се, кричи и тетура.

Касно стиже, а дошавши, не назва бога, већ равно баци се на кревет. Жена га упита где бејаше. —У крчми, пио сам. —Пио си? — Јесам... Но ти не знаш што се догоди...

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

На мојим груд’ма крв ти усахну!“ То онда није могла чинити. А данас? Кô да на друму крчми Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје чедности, Румено лице,

Ћипико, Иво - Пауци

разиграни, почеше дерати се и балегати, вели им Раде замишљен: — Што вам је, људи, те бијесните, као да сте у крчми? — и одијели се од њих, те сам крене низбрдицом кући.

Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише.

С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре

Обједовао је у крчми на путу. Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море. У посматрању, њему је кроз ту

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1885. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен, крај топлог плама, Претура дебелу књигу.

) Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци И тону у јасној ноћи...

“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место? Овамо се „ждере“ само Пола плате крчми дамо, А женскама оно ресто. (То још могу, хвала богу! Око флаша, око ногу...

од ове ноћи сто пута осети јаче Сву пустош живота бедног и ништавила свога; Одсад је банчио чешће, кашто се по крчми тукô, Хулећи одвратном псовком и људе и самог Бога.

Кметица била је сама, Јер мушки одоше крчми управо од божијег храма, А вредне редуше, опет, у мутвак склониле главе, Па журе, лупају, вичу, да обед на време

Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако. И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну само: „Дај, вели, донеси једну.“ И пође ракију пити.

И прилика му се даде. Идући на дужност своју, Наиђе однекуд ћата, да и он попије коју. Кад спази у крчми кмета, а он се подмигну глупо, Из просте навике, збиља, ал' то му изађе скупо.

Тако се десило чудо, те глас по селу пуче: Кмет се с општинским ћатом кô сарош по крчми туче! А кад га донеше дома, кметица, од грдне бруке, Затури с чуђењем главу, плесну се у снажне руке И подбочи се само.

„Не, то је божија воља,“ он тихо збораше себи, „Иначе по крчми пијан никад се тукао не би'. Па и кметица, ето... Он није изрећи смео. „И она да греши тако!

Но уз пут кравар га срете, и чисто у некој страви, Потрча сад кравар крчми да чудо народу јави. „Та такви доводе олуј,“ пијући кравар је викô, „Ја лепо говорим кмету, ал' кад ме не слуша нико.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

некако презриво на гомилу која је ту чекала, па рече своме другу ситним, шиштавим гласом: „У овој се продаваоници крчми јефтина роба за сиротињу, погледај само како је светина навалила да је разграби.“ „Како Ви то мислите?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А и да стигнеш — шта вреди? У Варалице се благо не држи. Или га попије с друштвом у крчми, или разда сиротињи на друму. Узалуд му говоре старци да приштеди за црне дане!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима

“ 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА Вино пије Муса Арбанаса у Стамболу у крчми бијелој. Кад се Муса накитио вина, онда поче пијан бесједити: „Ево има девет годиница како дворим цара у Стамболу, ни

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Једног дана он се упути сеоском кнезу, дебелом Ваљушку. Нађе га у крчми. Пошто поручише по чокањ некакве лоше ракије, зване „брља“, учитељ се пожали: — Газда Ваљушко, ови твоји шумњаци не

Два-три дана касније на сеоској крчми освану страшан оглас потписан од њемачких власти: ... „Позива се све становништво да у року од осам дана преда оружје.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

О ЦРКВИ И КРЧМИ Тобоже дошли смо у божији свети храм на богомољство, састали се да с Богом пробеседимо, појати му и чатити...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности