Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чини као поп Муждало кад служи, помиње свога села поглаваре, а како изиђе из цркве и дође с њима у крчму, а он их пита: „јесте ли чули како ја вас спомињем? Да вас је анатема свију што вас је год!
Сатир га пита шта то чини. Они му одговори да грије руке. Дођу у крчму, гди им се донесе вруће јело. Онда човек, за не опарити се, опет дуваше, расхлађујући то.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако је била само мало старија, него они, Ана их је, на застанцима, обилазила, као нека мати. Зашла би у крчму, да се лично увери, јесу ли нахрањени.
Петар, најбогатији, међу братенцима, надмен, весео, безбрижан, прошао је, и кроз Токај, као кроз крчму пуну кирасира. Њега, нико, није смео да такне, а то му је било доста.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
а ко чича Тришо, то зна само мачак — Нестанак џака Јурећи друмом, чича Тришо убрзо стиже пред једну врло стару крчму, над чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича
Сад ће се вратити. Чича Тришо баци пред свог магарца нарамак сијена, остави га с мачком у колима и крену у крчму гунђајући: — Најприје ћу се добро напити да растјерам тугу, па ћу тек онда бацити овога мог неваљалца у воду.
— Брже унутра да нам не попије ракију! Загријани старци трком упадоше у крчму, али тамо од мјесеца ни трага. Појурише онда на ријеку, која је текла поред самог дворишта, али како је мјесец био већ
— Нема их, побјегла сва тројица! — уздахну чича Тришо. — Хајдемо натраг у крчму. Упали лампу, па ћемо наставити да пијемо.
Унутра је мачак Тошо! Чича Тришо врати се у ону крчму невесео, несретан, жалостан, тужан, јадан, чемеран, објешена носа, смркнута чела и празних шака.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре, А у зору с' зајухуче, Удри опет кâ и јуче. Збогом, песме, збогом, коло,
Наједе се, па сад пу(ши), Још су момци пива нагли; Он за чашом чашу суши, Док му с' умље не замагли, Тад устаде, крчму ману, Те батргну у кавану. 77.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Узео старац новчарку црну, без пара деда никад није, јер можда успут у крчму сврну код групе звезда — Водолије. Ракију пиће и лумповаће са Влашићима, са седам браће.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Пазите, колико већ пада вече... Мислим да ћу вас оставити да бих прошетао до врха села. Сићи ћу после у крчму на језеро. Додајем: — Треба да поручите по коју чашу док се не вратим. После можемо на кафу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи и густа царује тама. У том се куцање зачу. У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше, Из празних шупљина очних студена пустош се шири, У руци
Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Отворише се врата и путник један, младић, уђе у крчму, а за њим улети свеж ноћни ветар. Странац је у необичној ношњи: на њему бео бурнус привезан црном врпцом око чела.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом
Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи, и густа царује тама. У том се куцање зачу. У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост: усне му грозно се смеше: Из празних шупљина очних студена пустош се шири, У руци
Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Моја дружина се избезуми. Чим се смркну, они, будале, одоше у крчму Панкрацијеву и пијанчише онде док му не испразнише сву бурад.
“ „Како кажете? - Ценовник! Та, за Бога милога, књиге нису роба која се продаје на крчму и по тежини као жито и брашно.
Она се насмеши задовољно, пружи му руку и махаше њоме још док се удаљавао. Он намераваше да пође у крчму где је оставио кола и коње, али га ноге однесоше на другу страну. Луташе бесциљно по вароши.
Овај га позва, машући руком, да уђе. Пембертон се намргоди и уђе у крчму. „Ево ме“, рече он Хемфреју, „не да вам правим друштво, но да вам скренем пажњу на недостојност вашег понашања“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мало се умутише, док ће калуђер: — Е, хајдемо их свију попити. Еро пристане и оду у прву крчму те све оне паре попију.
БАЧВАНИН И ГРК Возио Бачванин Грка у Пешту. Један дан купи Грк од чобана на путу младо јагње. Кад дођу увече у крчму на конак, Грк рече Бачванину: — Море, кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га зготовити, пак ћемо заједно јести.
Ћипико, Иво - Приповетке
Он је избије и, онако љут, вуче је за собом. Поведе је у једну крчму, гдје испи по литре вина, па кришом измаче се. Дијете га чека и чека и сада, као дјевојка, кад се оне ноћи сјети,
Дијете га чека и чека и сада, као дјевојка, кад се оне ноћи сјети, протрне. Дуго је чекала. У крчму долазе људи и одлазе.
Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека. Спасоје, док се средио, сиђе журно доље да отвори крчму за јутарње госте; није се на њу ни обазрео, тек што јој у хитњи „добро јутро” назвао. Лазо, средивши се, приђе к њој.
После велике мисе сврну у крчму да се чиме заложи. Пред сутон, накресан, тетура кући. На махове, путем застаје и собом говори, и разговара са звуком
из тамнице, дошао је Илија у варош, чекао је пред вратима, па, док су је пустили, пође к њој и поведе је за собом у крчму. Жена упита за децу и друге потребе у кући. — Пиј, па ћемо кући! — одговори он нестрпљиво.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Није нас баш много коштало. Потресен, Милан Ракић никако не допусти да старац плати. Али пристаде да пођемо сви у крчму код Стојана Бојковића, где нас чича, Мојсил широке руке почасти. Беше пророчки надахнут и крепак.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сад, песмо, у свет иди! „Сонет“ си — то се види; Ал’ не види с’ Петрарка. »Стармали« 1888. ЈУЧЕРАШЊИ САМ У крчму смо сели Ја и чика Сима; Једну ицу, две ли Добра воља прима.
Исто с’ пије кад се пође, кâ што с’ пије кад се уђе. Газда пије: његово је, — а гост пије јер је туђе. У крчму се лако ступи, — за пиће је увек згода, — Један пије кад што купи, други пије кад што прода.
“ Тако је лелекô У Негдину неко. А ђаво му шапнô: „Хихи, хихи, хи! Па зар не знаш лека, — Хајд’ у крчму, пи!“ А човек, кâ човек, Шта је друго знао, Што му ђаво рекô То га послушао.
Ћипико, Иво - Пауци
Подне је већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.
Људи са Васом пођоше да приме сијено. Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га да рече господару за њ добру ријеч. А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.
Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пију— пазари. Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не
Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму. Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.
а сада, брате, отима ... Неће, бога ми! Та за инат Краљевић се Марко потурчио! Сврнуше у крчму. Петар од крчмара наручи меса и вина. О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано.
„Беспослице!” помисли и сврне у крчму да се заложи. Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку
Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово... Једнаки смо, брате! ... Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели: —Не могу!
— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана кад из суда изиђе у чаршију и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу! А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто.
!” гунђаше он и носијаше рибу у град. Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија. Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.
Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад. Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Напољу мртвило влада, И ситна кишица сили и густа царује тама. Утом се куцање зачу. У крчму уиђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше; Из празних шупљина очних студена пустош се шири У руци
Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. 1885.
Кравар је ишао селом, ал' Бог ће један га знати Зашто се присети нешто и прво у крчму сврати, И попи по једну с ногу. А затим истресе многе, Док га издаде говор, а онда и саме ноге, Па пође кметовој кући.
3. Измучен љубавном сумњом и кмет се, најпосле, диже, Обиђе судницу своју и рано у крчму стиже, Преко свог обичаја. Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Зашто су их онда затварали? — пита Сока. — Зато што су скитнице, немају куће, иду у крчму, опију се, туку се. Па их после апсе, па протерају, па опет у апс, па селе некуда даље, немају своје друштво.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Прсти му, дуги И нежни, лице као у сребру исковано, смеђа коса пада по кадифеном оделу, а за шеширом црвен цвет. У крчму улази, осмехује се.
Ој, каквих је ту чуда било! Каквих лица! Једва је прошло десет година, а изгледало је да су векови протекли. А онда у крчму уђе један сликар и ускликну: — Гле, лепотана!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
видат, за њим посла двије вјерне слуге — да гледају да не умре Марко; али Марко не тражи ећима, већ он иде из крчме у крчму.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А кад су најзад сва имена била прочитана и запамћена, Лијан забаци на леђа кожни торбак, мину крчму и упути се кроза село на својим кривим ходаљкама. — Хајдемоте ножице лагане, крај крчмице, крај моје драгане!
Спава гдје стигне, једе гдје га ручак затече, пере га и крпи свак помало, а сви његови путеви воде га у крчму. — Дедер ти сад њега нађи тамо гдје он стигне, гдје га ручак затекне и гдје се помало крпи — вајкао се жандармеријски
и гдје се помало крпи — вајкао се жандармеријски наредник Дане Накарада и од пуста јада одмах је скренуо у сеоску крчму. — Чекаћемо га овдје, ту њега доводе сви његови пути.
Наредник Накарада и његов друг, жандармеријски каплар Мане Варалица, свратише у крчму и ударише по светој великомученици Препеченици Шљивић.