Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На брегу изнад мокрог крша Први зрак сунчев тек се роди, И невесело залепрша, И угасне на плиткој води. СУША Већ месецима огањ дажди,
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
попију кукуте с језика Видећеш ти шта ћу да ти радим 8 И ти хоћеш да се волимо Можеш да ме правиш од мога пепела Од крша мога грохота Од моје преостале досаде Можеш лепотице Можеш да ме ухватиш за прамен заборава Да ми грлиш ноћ у
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Коначно, озбиљна књижевност пуна је крша и претенциозних недомашаја; у дечјој се може наћи грумење злата којим она искупљује своје бекство са попришта.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
с четом из горе ишета, Уз врлет се једну пети оде, Стиже тамо, па се заустави, Наслони се на ту шару пушку, Преко крша, преко провалија, Оде гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
шмрца у кухињи жалећи се што јој је судбина под старе дане доделила улогу служавке; маман такође јеца усред оног крша, док матори, који се у међувремену сит накуцао својих бесмислица у суседној соби, уфурава победоносно на сцену.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Затварач шкљоцну... Урлик се разлеже планином, а пред нама на две стотине метара, из онога крша, полете камење увис... И први топ поче да дејствује. Војници нишане непосредно.
Војници нишане непосредно. Га ђали су без команде, подстицани унутарњом ватром и незајажљивим бесом. Из онога крша забелеше се наједном пешкири и мараме, наши пешаци поскакаше из својих заклона и у неколико скокова успеше се...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ланац се, без шума и говора, тихо и опрезно, стеже све више, и ми у њему веругамо се преко крша и гудура, преко рудине и трња, час на брдо, час у јаругу, и све више и више зебемо, очекујући тренутак да наиђемо на
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ нареди Оташ. Она два те их помену и ш њима Мишан и Јанко пријеђоше пут, па измакнувши се подаље, скрише се иза крша и стабала. С Оташем остадоше: Спасоје, Петар и Марко.
Мишан пуњаше своју шешаницу иза крша и звјераше на све стране. Украј њега лежаше турска глава; јатаган му и лијева докољеница бијаху крваве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
нечастиви у њихов стан и не могоше разумети како су две главе с једним трупом, па зато позову свог старешину испод крша Каримана, који је био добар домишљан да он то објасни.
Да се дигне народ и да наложи ватру па она два крша што су се у страни наднели над језером, па кад се стена усија да је одгурне доле у језеро, сви би нечастиви погинули.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но касно, кад се мјесец јави, И прелије срмом врх модријех крша; Тамо гдје у грму прољеће лепрша, И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те!
Но док ми мутни боли срце косе, К'о студêн травку у врх крша гола Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ к'о вилине косе... Гле!
Само брз Тимок шуми и жубори... В. Илић Млађи ЦЛИИ ИЗ ЈЕДНЕ ШЕТЊЕ Горе сјај сунца, чар зеленог крша, Доле из крила суморне дивљине Отргнут Тимок бруји, и искаче Из црне, хладне, мемљиве пећине.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Видех како народ историју даје Крај незнаног села, долине и крша: Пободе заставу, нека се лепрша У име његово и за васкрс раје, За сузе Косова и за све вапаје.
Ћипико, Иво - Приповетке
А и кући ће брзо; одмориће се и науживати својих навика: свога крша и вечерњих сједника, гдје се уз добру ватру у причању лијепо осјећа како зимска ноћ брзо одмиче.
— Да се заклонимо од вјетра! — рече Марко. Дјевојка послуша, сиђе с крша и зађе за њ. Марко се приближи к њој. Гледа је пред собом, а десно му је око све јасније: хтио би да јој нешто усрдно
занесе Божицу, па се често боји сврнути погледом другамо, отрага, откуда су они јутрос дошли онога пустога и гладнога крша... Марко приђе к Божици и руком јој показа поље где ће они на завет.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Голица ме смрад лешине и оштри мириси спарушене дивизме што се упиње да опстане у безводном тлу крша. Мимо нас у правцу Куле пролазе дуге уморне поворке себарске кљусади, натоварене пластовима сена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ГОСПА НОЛА Гробница Лазарићевих, иако нису сувише давно изумрли, то је данас један испроваљиван подрум пун корова и крша од цигли, гранита и оградних мотака. Тај разбијени труп стегао је и избацио увис неколико крстача мање-више сатрулелих.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Као да је Бог чистио небеса од камења, па га изручио на ову земљу... Усред једног таквог крша и лома, зауставише нас да преноћимо. Поред пута пустио се унедоглед карсни терен. Глас се пронео да је стигао хлеб.
Потпоручник Рељић упаде: — Људи, пристао бих да ратујем још две године, само да не вучем више топове преко оног крша и камена. Докле живим запамтићу оне муке и напоре. Слушајте!...
Навикнути на брда и урвине, намучени од крша и камена, гледали смо изненађени у недогледну равну површину. А море је шумело.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као храну, Прождире туберкулозу. Под њом пустош крша, Ровитих стена. Или је једини грозд окачен о лозу, Као сок из тебе сише туберкулозу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но док ми мутни боли срце косе, Кô студен травку уврх крша гола, — Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ кô вилине косе. Гле!
Но касно, кад се мјесец јави И прелије срмом врх модријех крша, Тамо гдје у грму прољеће лепрша И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те!
Она и сад живи. На обале крша Ја долазим често кад ноћ тиха броди. Слушам како вјетар, окупан у води, У смоквама старим полако лепрша.