Употреба речи крше у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Моја мати и сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке побожне речи.

Матавуљ, Симо - УСКОК

И та поворка, уз голе, љуте крше, под натмуреним небом, бјеше символична! Ти мрки ђетићи, према којима природа њихова краја вазда, и велике нације,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

бела, Војно већ се доватио ждрела, Па силази јутром и тишином Са осталом јуначком дружином, Те разгледа грмове и крше, Де ће турске кости да се скрше. Ето Турак'!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А недра јој топла, тврда. Чисто осећам како се неке грудвице растварају и крше у њеним недрима под мојим лактом. Чак ми и ноге горе од њене топлоте... — Не слушај ти њега... луд је он, луд!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. — У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Валај, заиста чудо, Господару... Знам га ја. Е Црногорца, на очи лошијега није, ја мним, рађало се у ове наше крше... Фала Богу, збиља, како то може бити!“ „А ђевојка?“ запита Владика. „А ђевојка као вила!“ одговори ђакон.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад у вече, Боже! дува ветрина, крше се дрва мислиш све ће из корена извалити. Она се сакрије за колебу дркћући од страхоте, ал ето ти ала иде, како дође у

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

свенула кукурузова стабла, а нерасти скачу на клипове и, као да се паре с кукурузом, стежу га предњим ногама; свиње крше жуте тикве и мљацкају само семенке. Не види их и не чује.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Овдје вам свако братски руку стеже У туђем св'јету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство и крв света. Остајте овдје!...

Ћипико, Иво - Приповетке

После тога дана, од жеље је гледала Спасоја, као да јој он у себи носи спомен на крше испод Ловћена. На његову жељу показа му и слова — она их је научила од господареве кћери — и упути га у читање.

Гледа је боље, и лијепо му се чини да је увела и блиједа у лицу. А он ју је, у часовима сјећања на своје крше, замишљао згодну и снажну.

Дечаци наложише ватру, крше суве гране и прилажу на њу. А кад се пламен весело диже у посурели ваздух, поклекоше до ње.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

То је познати процес у европским размерама. Одбацују се ритмичке и сликовне конвенције, крше се готово све ограде у избору тематске области и све потпуније се напушта оно подручје или залиха језичких средстава

на нека општија питања: чак би се донекле и могло да одговори на питање зашто се управо у поезији готово систематски крше наведене забране, али се мало шта може рећи о овим прекршајима као о књижевним поступцима помоћу којих се конституише

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

са собом, а не само погодбе које су већ по својој природи подједнако дате у потврђивању ко лико и порицању: оне се крше зато што постоје, али и постоје да би се кршиле.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Једне је године, у невољи, најмио мамушке Цигане, али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас Хамза, паша силни, За вечером

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

свеже, Уз праскав пожар растопљене смоле С вриском фауна и нимфи, што голе У сусрет јуре, кроз вијор што реже, И крше стабла и кидају мреже, Наша су срца што се вечно воле Скрхала стреле, што су се заболе, Стопила худе сметове што

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

3 И ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме. И уза стамен-стабло вита уз мене лоза да препузи свој век.

Ћипико, Иво - Пауци

Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде. У очи бије снијег, а над главама крше се гране. Али, што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет! ... Није друге, већ гини! ...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Овдје вам свако братски руку стеже — У туђем свијету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство, и крв света. Остајте овдје! ...

Ту слуге траже излазна врата и руке Крше у страху за дочек гостију нови', С витезима се, у мноштву, истичу госпе, А и ја сâм сам одвучен у вртлог ови.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Мучно да се може ко успузати на њега; род му је на самом врху. ШТАПОВИ Сви се други штапови крше ако би и од самих кедрових дрвета били; нејма те јаке штаке на коју би се старац слободно подапро; ломе се.

Колико се онде мушка и женска фела скачући ломе, крше, море се и зноје гологлави, те и доламе своје од великога им зноја свлаче.

Очи бече, ноге кече, рамени мичу, с главом тресу, с бокови ломе се и крше, са свом снагом кицоше се, и туђ свој завичај од духовна уреда собом неваљало и злочесто указујући им.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности