Матавуљ, Симо - УСКОК
А он, богами, није лацманин, но јунак, кад му баста ускочити у наше кршеве! Па се окрете госту, који сјеђаше погнут: — Фала ти, љубавни и болећи пријатељу, јер виђу да те текнуло у срце наше
Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве! Ласно ти неће бити, синко, али, божја ти вјера, бојати се нећеш никога, осим бога, нити ће ти ко заповиједати!
Пред госпојинске покладе ми се с владиком вратисмо у наше кршеве, а Французи узеше сву Боку. Ето ти колико нам поможе наше јунаштво! Настаде мучно ћутање.
верати кроз густиш, преко кука и расјелина, час пењући се, час спуштајући се, сви погнути, прихватајући се за гране и кршеве. Након три-четири стотине корака, вођ и Перо стигоше врх пута што води од Никшића у Гацко.
Милићевић, Вук - Беспуће
своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Било се већ дубоко ушло међу снежне кршеве арбанске, и командант мучаше само једну бригу: како ће се без хране издржати до мора.
Па је она војска одступала кроз кршеве, полумртва једна војска сва у ритама, што се напрезала, пентрала, стењала, цркавала и претварала у стрвине.
И док сумрак, сив, прљав као чађ, пада на кршеве, природа дивља и величанствена равнодушно посматра стрељање Секула први, везан за дрво, одбија да му вежу очи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сада су им на догледу: распознају голе кршеве гдје се орлови тиће, али они не иду тамо да ходочасте ни на какву славу, већ да заклоне главу међу оне голети.
истрче и уморе од труда, и осјећају да им је лепше било и онда када су у страху од своје куће бјежали у црногорске кршеве, него овде, у овоме скученоме и мрачноме простору.
Мајко, теби се дријема. Чуј, бога ти! Је ли, опет ћу ужећи огањ у својој кући? И опет ћу се пењати уз наше кршеве и одморићу се код старога крста од жива камена... Нека, нека, оздравићу... — Хоћеш, даће бог, — тужно одговара стара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Молим те, какво добро очекујеш сада ти?... Најурени из земље, на туђој територији, сатерани под ове кршеве... — Ама то је моје предосећање... Ето замисли... закључимо сада мир и хајд’ кући. — Зар ти мислиш да је то добро?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бирати се не може, бољи је гроб од срамоте. И Пејо зове у борбу за одбрану људског достојанства, зове у „планине и кршеве љуте“ и у „пећине, куће зазидане, што су њини стари зазидали од велика страха и зулума“.