Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
завлачи се међ плотовима и амбарима да тамо спава, хрче, ваља се онако пијан по прашини, већ певајући из свег гласа, кршећи се као неки „ерген“, пролази поред кућа најбогатијих и најлепших девојка и иде у најбоље механе да тамо пева и игра.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао: — Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!
— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо. Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацујући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.
узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.
Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола. Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!... Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан !...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВАСКА (све раздраженије): Ха, ха! Гле како се збунио, како је поцрвенео! МЛАДЕН (гледа је болно, молећи, кршећи прсте). ВАСКА Ха, ха! »Служба ми плата!« Бре, луд ли си, Младене? МЛАДЕН Па... ето.., луд сам, Васка!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Попа је, наиме, сачинио пре њега непознату синтагму и, кршећи одређену забрану, проширио круг могућих комбинација у српскоме језику.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
са неизмјерним страхом и зебњом, како бијесни ноћни вихори урлају и потресају, рекао би, и небом и земљом, ломећи и кршећи све пред собом. Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена. А знало се зашто долазе. Да виде, прегледају.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Он, покојни твој муж, а опет није он! Сада тек ништа не могу да знам, Ташана! ТАШАНА (не знајући шта ће, кршећи руке заплаче се): Не знам ни ја, дедо. Само — ох... МИРОН (прилази јој сасвим узбуђен): Ама шта је то?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сад те заклах! Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш. КАТА (погружено одлази, кршећи руке): Црна ја! ТОМА »Црна!« А зар кадгод беше бела, срећа каква? Од како си, таква си. И родила си се таква!