Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Што ово значи, свак зна. Нађи пре прави пут, пак онда теци. Не млати недозрело воће, кад сазре слађе ће ти бити. Не крши гране које ће ти догодине родити. 92 Два путника и сикира Двојица путоваху у друштву.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И, да држећи га отворена више главе, игра а „паре“ да јој звецкају на прсима, везена фута око ње да се шири и крши, а високе, на „копче“ ципеле да јој шкрипе. То је она хтела.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Људи, по Богу, мој бакалин са Грантовца. И на сред Теразија сноп разних штапова: витла се, крши, меша, ломи и шиба по згуреним леђима и увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (покоравајући се, несвесно сркне воду). АНТА: Седите! РИНА (бацајући се у фотељу, очајно крши руке): Говорите, тако вам јединога бога, говорите! АНТА: Видео сам га! РИНА (цикне престрашено): Кога? АНТА: Њега!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Поњекад планина зајечи од олује, грање се повија и крши од бијесног вјетра, громови праскају, као шиба. У дијелу планине што припада његушком племену, налазило се и браство
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из кланаца Свати лишће то по гори, Па обори, Крши грање, па силена Чупа раста из корена — Сече Вељко и натиче, Гони, стиже што измиче, Сече аге посред паса —
узаман, све сад лоше Све постаде са издаје: Главе своје подигоше Оне гује из потаје; тешке гледа муке, Па од јада крши руке. 30. „Ала среће страовите, Па не могу, ох, помоћи!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ах, ти дани! Оду на њиву, да филизе1 дуван. Корење их покрива до појаса, под босим но гама крши се и рони суха земља, а око њих, свуда, у недоглед, зеленило и бујност.
Само је почела брже да окреће чекрк, а при том да јој се пуна, млада снага увија, крши; да јој груди више одскачу, а обле јој мишице на рукама да се показују, затежу минтан. Ухватио сам је за пâс.
Снага јој се крши и вије као змија. Само јој очи раширене, чудне, тамне, а опет тако светле... Песма и свирка са свадбе све јаче.
у новим хаљинама и стегнут новом јаком кошуље идем, слушајући задовољно како ми лупарају нове ципеле и како шушти и крши се нова басма на минтану. Чаршија закрчена. Из свих улица излазе и стичу се у њу. Нарочито старци.
Пију, главе им пропадају у котличе, лактови им се тресу, грло пуца, а сузе им иду од силине. Ч’а Масе узео чампаре, крши се као чочек, вије, пева и изваљује на скутове женâ. И слуге дошле у собу, стале иза пећи, до врата.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Глог раздражен месечином у цветању губи памет: дивљајући по обзору, глогослови, плаши авет и смејањем крши гору. Да смех тај ме мимоиђе, Љубовиђо Љубовиђе.
Спавај, под родом, летино блага, стровилом кљукни кад се скотрља јесен са брда. - Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска. ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“.
— светли јелен млад, а с вилин-коња слази Дојчин-бан. О, румен ветар, рашчупан и луд, над свадбом шушти, крши му се пас а с наших крошњи засветлуца блуд кад ритам свину добош, полубас у трубни ехо. - Шта је видик?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ О цару глупом казује Тоша, па тек што причу сврши, упита Жућу: „Чујеш ли, друже, кукуруз неко крши?“ „Какав кукуруз, ћути будало, то цврчку пуче танко гудало!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Па да, изабрала сам ову собу, ту сам се сместила, али не могу тек ићи по кући без папуча. ДАНИЦА (очајно крши руке): Господе боже! Завеса ДРУГИ ЧИН Иста соба.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Сигурнији смо овако. Експлозије чујемо сада јасније и увиђамо како се нешто страховито крши и ломи иза њихових ровова. — Још за педесет! Пешаци се ослободили и подигли главе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не може мама више мирно да послује по кући. Оставила је поквашен веш, млаз по поду кривуда; Мршти се и крши руке, уздишући, И погледа кроз прозор, незнано куда... Нема хлеба, нема Цице, Па како да човек не изгуби живце!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
дао, — Тужно, иза њега, или баш због њега, Цело труло царство Немањића славних Гуши се у крви, забуни, у сраму, Крши под теретом свих грехова давних; Вечна Правда тешку разастире таму И содомску казну врх народа свега; А с тријумфом
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
узми нож црнокоран, па иди уз пут, низ пут; кога сретнеш, убоди га; кога стигнеш, прободи га; па ти иди уз гору, гору крши, гору ломи и по мору песак купи; кад си гору покршио, поломио, и по мору песак покупио, и на мору ћуприју начинио,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” И она се склони за врата, кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће гдегод што нађе, сав изгребен и подеран, па како дође, назва матери помоз' Бог! па јој рече: „Мајко!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ТОМА Само Стојмену, одмах чим дође, казаћеш и послаћеш га к нама. С њим ћемо заједно. СТОЈНА (крши руке): Ох, аман! АРСА Бут! Ако нас издаш, ако он нешто примети, Ни ти ни Стојмен овде више! ТОМА Слушај.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гуњ му је у раменима педаљ широк, крши прсте узмичући иза његових леђа, у сенку. — Жив сам!... Много ти криво?... Цркни! То јој он каже?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Св. Стефановић ЦXЛИИ МЕНАДА Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Озбиљним погледом проматрао је краљ своју кћерку како јеца и руке крши, док јој и сама њена златна гривна, обавијена изнад лаката, не паде са мишке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И она се склони за врата. Кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће где год што нађе, сав изгребан и подеран. Па како дође, назва матери „помоз̓ бог“, па јој рече: — Мајко,
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад се пламен весело диже у посурели ваздух, поклекоше до ње. Миливој, гледајући пламен, крши озебле прсте. Дође му да загази у воду и да приђе к ватри. Пас у врбаку заштекта... Миливој се трже. —Да идемо!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Одлази на прозор.) Забио се извесно у кафану, а што ми овде горимо на жеравици, то се њега не тиче. (Нервозно шета и крши прсте.
Па израдила му је класу и, изађи молим те у чаршију, па ћеш чути, цео свет јој се смеје. ДАРА (крши руке): Боже мој! ЧЕДА: Ако теби подноси да трпиш ту срамоту, мени не подноси.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Очајна борба, као да се нешто вала, крши... Потом отегнут ропац. Затим кратко, испрекидано. „А, а, а!“ — као жудња за последњим дахом. Клап, клип, кљоц!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
неког циља тражи: Хтела би из душе, из срца, из груди, Чак и бол би хтела: кад је бол раздражи, Да се троши, крши, и бесни и луди. (1910) ВРАНЕ Гледао сам дуго како лете вране. Црне као младост кад у неврат тоне.
Јаук голих грана мртве из сна буди: Кикоће се време у вечитој смени. Све тутњи у снази напрегнуте воље, Крши се и пишти и сева и пара, Разјарен се оркан с небесима коље, Полусмрзнут Нептун с Адом разговара.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Зато Марко и оре царске друмове и тако онемогућује Турцима кретање кроз српску земљу, зато и крши прописе турског султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Хтедох за њим али, бојим се, окренуће се и неким ће ме каменом можда у главу. ТАШАНА (враћа се, у очајању, крши руке): Ох, па бар сада иди, сад га нађи, доведи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Добро је, није ушло дубоко. А у непосредној близини нашој се крши и ломи, и ми, дрхтавим рукама, везујемо груби завој око главе рањеника.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (уплашена, моли): Не, Стојане! Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој! Болна сам! Не смем! Не могу! (Крши руке.) Ох, шта ја могу? (Зловољно): Ја, Циганка! У Бању, у село, тамо је моје!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
НА ПРИПЕЦИ Скуњено и жедно ћути стабло свако; Испуцала земља, сухи јечам стрши. Врелу јару сипљу и поља и крши, и нигдје ниједан лист да би се макô.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Несрећа дрта!“ грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф—тараф чини!