Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То ми је био простирач. Прву вече заклаше некакву црклотину, т’а, од шта ћеш да се угоји у онијем кршима! и та се повлачила ја мним три дана. Но што је најљепше не би ’љеба. Изнијеше ми уз тобожње печење, некакво коријење...
И нама, који смо никли у овијем кршима, тешко је овдје живљење, а камоли теби, чоеку из свијета, научну, и виклу на господство...“ „Није то, није то!