Употреба речи кршити у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Мислиш Крушка не би дознао?... — Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. — Не тражим ништа! И шта ће ми? Ја сам човек стар.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох... Збогом, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Хајд’ иди, иди!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности